Veća zarada štednjom u dinarima

U protekloh godinu dana, od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6 odsto, ili za 470 miliona evra, a dinarska za 32,6 odsto, ili za više od 5,8 milijardi dinara.

Ukupna štednja dostigla je 8,4 milijarde evra. Kako ističu u Narodnoj banci Srbije, banke danas vode mnogo odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema.

"Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija kako u Srbiji tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja u poslednje vreme pokušava da se plasira u javnosti", navode u Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije, nadležna i za finansijsku stabilnost, više puta ukazivala je na neophodnost da banke vode politiku kamatnih stopa na štednju koja neće narušiti stabilnost finansijskog sistema.

To se pokazalo kao opravdano ako imamo u vidu primere iz nedavne prošlosti kada su pojedine banke vodile politiku nelojalne konkurencije i privlačile klijente visokim kamatnim stopama na štednju, da bi na kraju država, kao garant, izmirivala njihove obaveze po štednim i ostalim depozitima.

U uslovima kada je kretanje deviznog kursa relativno stabilno, kakvo je i bilo u poslednjoj godini, štednja u dinarima pokazala se kao mnogo isplativija opcija za ulaganje u poređenju s deviznom štednjom.

Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 % (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje dobio je 110.180 dinara, odnosno njegov ulog je bio viši za 10.180 dinara.

Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra) po kamatnoj stopi od 4,1 %, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio je 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima.

Podaci pokazuju da bi devizna štednja postala isplativija samo u slučaju veće deprecijacije domaće valute. Isplativost je sigurno jedan od razloga zbog kojeg je u ovoj godini zabeležen znatan rast dinarske štednje.