Uskoro Zakon o javnoj svojini

"Donošenje tog zakona omogućiće korporativizaciju javnih preduzeća i eventualno proces privatizacije, ali i uspostavljanje privatnog i javnog partnerstva kao oblika koji je moderan i u svetu funkcioniše”, kaže on.

Ilić je kazao da u ovom trenutku mi ulazimo u fazu kada definišemo sve one odredbe koje su se u prvom nacrtu zakona o javnoj svojini pojavile kao sporne u javnoj raspravi.

Prema njegovim rečima, donošenje ovog zakona kojeg pravnici nazivaju "malim ustavom" omogućiće se praktična primena odredbi novog Ustava, naglašavajući da sadasnji koncept svojine koči dalji razvoj države.

"Onog trenutka kada opštine i gradovi, komunalna preduzeća i javna preduzeća budu dobila imovinu, koju sada koriste u vlasništvu, omogućiće se stvaranje dobre osnove za ubrzani razvoj", podvukao je Ilić.

On je rekao da evidencija državne imovine koju sprovodi republička Direkcija za imovinu nije kompletirana, jer korisnici državne imovine nisu ispoštovli obavezu da tu imovinu prijave.

"Svaki korisnik državne imovine bio je u obavezi da tu imovinu koju koristi evidentira i prijavi Direkciji za imovinu s obzirom da je sva ta imovina u vlasništvu Republike Srbije. Na žalost, mnoge lokalne samouprave, kao i drugi korisnici, nisu tu svoju obavezu izvršili u rokovima koji su za to predvidjeni tako da se danas ne možemo pohvaliti da imamo potpuno uredjeno pitanje imovine", naveo je Ilić.

Prema njegovim rečima, Direkcija za imovinu preduzima ozbiljne aktivnosti u cilju utvrđivanja registra i popisa i u narednom periodu saopštiće rezultate u vezi sa tim.

Najpre Zakon o denacionalizaciji, a zatim Zakon o javnoj svojini

Državni sekretar je naglasio da je Zakon o javnoj svojini komplementaran sa Zakonom o denacionalizaciji, napominjući da je jedan od zahteva organizacija, koje su zainteresovane za sprovođenje procesa denacionalizacije, bio da se prvo donese Zakon o denacionalizaciji, a zatim Zakon o javnoj svojini.

"Između ostalog, to je bio zapravo jedan od razloga zašto smo malo usporili na donošenju Zakona o javnoj svojini, a u prvi plan stavili izradu Zakona o denacionalizaciji. S obzirom da će izrada zakona o denacionalizaciji biti vrlo brzo, neće postojati neka velika vremenska razlika između ova dva zakona”, naveo je Ilić.

On je, s druge strane, naglasio da donošenje tog zakona nije neophodno za druge projekte države, kao na primer identifikaciju gradjevinskog zemljište koje može biti upotrebljeno za izradu jeftinijih stanova.

"Svakako da donošenje zakona o javnoj svojini nije uslov da država ispuni svoju obavezu, ali donošenje zakona o javnoj svojini je uslov za daljni ekonomski razvoj kako čitave zemlje, tako i jedinica lokalne samouprave", rekao je Ilić i dodao da je Srbija potpisivanjem evropske povelje za lokalnu samoupravu obavezala da donese taj zakon.

Zakon o javnoj svojini trebalo bi, između ostalog, da definiše koja su to dobra i objekti za kojima postoji javni interes, kao što su to na primer pruge, putevi, razne vrste mreža - naftna, gasna, vodovodna, kanalizaciona, a vlasništvo nad tom imovinom moći će da imaju samo država, pokrajina, grad ili opština.