Sumnjiva privatizacija Borbe

Jedino što se zna, to je da su račun kompanije Borba, zbog duga koji je premašio 450 miliona dinara, blokirale Vojvođanska, Marfin, Komercijalna i Pireus banka.

Vesna Čebedžić Torbica, sudija Privrednog suda u Beogradu, kaže da je ta kompanija pre isteka roka pole kog sledi brisanje iz evidencije, uplatila predujam od milion dinara za otvaranje stečajnog postupka.

„Novac je uplaćen sa računa zajedničkog preduzeća, podnet je i predlog za otvaranje stečaja - reorganizacijom i postupak odlučivanja u vezi s tim zahtevom je u toku“, potvrdila je za Danas, Vesna Čebedžić Torbica.

To će, po svemu sudeći, biti epilog sunovrata nekada moćne informativne kuće u čijem su sastavu, 90-ih godina, bili Štamparija i Večernje novosti (sa svim svojim izdanjima).

Ni danas nije jasno kako su te dve članice uspele da se registruju kao posebna preduzeća bez ikakve imovine, jer deobni bilans između njih i Savezne javne ustanove Borba, nikada nije urađen.

Priča se nastavlja 2002. godine, kada je tadašnja savezna vlada u načelu prihvatila koncept privatizacije te kuće, kojim je bilo predviđeno da se najpre oformi holding na koji bi bila upisana sva imovina, koja bi potom bila prebačena na posebna društva - Štampariju, Novosti i Borbu sa svim njenim izdanjima.

Međutim, taj koncept nije realizovan, imovina je ostala upisana na Kompaniju Borba koja se vodila kao državna firma, ali su zato Novosti, kao ćerka firma, uspele da se privatizuju i to kao brend i bez imovine. Osim toga, od cele Borbine kuće, koja je brojala više od 3.000 zaposlenih, jedino su zaposleni u Novostima (njih osamdesetak) uspeli da dobiju akcije. Slobdan Spasojević, jedan od bivših direktora Borbe i sadašnji predsednik Udruženja malih acionara te kompanije, podseća da je reč o kompaniji koja je pre desetak godina imala najbolji plasman u zemlji, sa oko 1.000 kioska na udarnim lokacijama širom Srbije i u Crnoj Gori, kao i impresivan vozni park od oko 200 solidnih kamiona i pik-apova.

To je bila dobra polazna osnova, tvrdi Spasojević i dodaje da su se uslovi za „unosan biznis“ stekli 2004. godine, kada je na čelo Borbe, posle problematične karijere u Geneksu koja je bila i predmet istrage, došla Stamenka Grozdanić.

„Ona je potpisala famozne odluke o osnivanju Poslovnog kluba Borba na koji je preneta imovina oranizacionih delova, Plasmana i Transporta“, podseća naša sagovornik.

"Između Caneta Subotića, koji je prodavao cigarete i galanteriju i Bode Hombaha, odnosno nemačke kompanije Vac, koja se bavi plasmanom štampe, već je u to vreme postojao ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, a spekuliše se da je tada skovan plan prema kome bi oni trebalo u potpunosti da preuzmu kioske Politike, Borbe, Duvana i Štampe. I mada nema čvrstih dokaza za tu konstataciju, činjenica je da se taj scenario u praksi polako ostvarivao", navodi Spasojević.

Prema njegovim rečima poslovni klub Borbe se, zadužio kod firme Duvan za robu vrednu oko 40 do 50 miliona evra, i pošto se ispostavilo da taj novac ne može da vrati on svom poveriocu predaje kioske. To je, inače, problematičan deo u toj transakciji, jer su kiosci bili deo imovine Borbe, u državnom vlasništvu koje se po osnovu duga ne može otuđiti, ali to pitanje niko nije postavio.

"Usledilo je pripajanje Poslovnog kluba Borbe firmi Duvan, a zatim i formiranje, najpre kompanije Futura a odmah potom i Futura plus. I sada se više ne zna ko je kome pravni sledbenik da ne govorim o imovini voznog parka, za koji je Subotić, navodno, isplatio simbličnih 600.000 evra, koja se nigde ne prikazuje dok vešćina od 2.000 radnika u kioscima ostala je na ulici", objašnjava Spasojević i dodaje da je većina od 2.000 radnika u kioscima ostala na ulici.

On tvrdi da su već u to vreme postojali ambiciozni planovi za zgradu od 30.000 kvadrata poslovnog prostora na Trgu „Nikole Pašića“, koja je bila u vlasništvu Borbe odnosno države.

Govorilo se da će biti preuređena u ekskluzivan hotel ili pretvorena u veliki tržni centar. Koliko su ti planovi danas realni, to će u velikoj meri zavisiti od ishoda stečajnog postupka.

Zanimljivo je da je 2005. godine prodat i list Borba, iako je on, kao deo paketa bio u državnom vlasništvu. Na istoj adresi gde je i sedište kompanije, po imenom Novine Borba, osnovano je preduzeće u vlasništvu kiparskog Buana holding limited, i to sa 500 evra osnivačkog uloga.

Novine Borba, čiji je prvi broj objavljen pre više od devet decenija, više ne izlazi, preduzeće je u blokadi za više od 22 miliona dinara, a sudbina zaposlenih, koji su ostali bez socijalnog programa i akcija, neizvesna je.