Radnicima nema za hleb, ima za igre

Kao pred svako veliko takmičenje, članovi organizacionog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, otputovali su na Krf kao prethodnica, kako bi pregledali terene na kojima se održava još jedna radnička olimpijada.

Oko 2.400 zdravstvenih radnika okupiraće Kavos, najjužnije mesto ovog ostrva. Za 140 evra po osobi, bez uračunatog prevoza, beli mantili Srbije popuniće polovinu smeštajnih kapaciteta gradića, učestvujući u novom ciklusu popularnih radničko-sportskih igara. Uoči svakog leta, radnici i radnice istrčavaju na terene za fudbal, košarku, odbojku…Bacaju pikado, zatežu konopac, plivaju, ili pucaju na strelištima širom turističkih centara Srbije, mada se poslednjih godina ovi radnički kupovi, uprkos sve većoj krizi i teškom materijalnom položaju radničke klase, održavaju i na toplim morima. Mahom na obalama Crne Gore i Grčke.

"Na Krfu će se održati najmasovnije sportsko-radničko takmičenje", kaže Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Ovu mediteransku smotru radničkog sporta, prema tvrdnji Savića, finansiraju sami učesnici, putem sponzora, dok manji deo troškova snosi sindikat.

Savić, međutim, ne isključuje mogućnost da će troškove nadmetanja nekih učesnika snositi njihov poslodavac, odnosno država, što bi moglo da znači da će boravak dela zdravstvenih olimpijaca pasti na teret poreskih obveznika.

Iako kritičari radničkih letnjih olimpijada tvrde da su one samo nepotrebna zaostavština socijalizama i bespotrebno rasipanje para „na ovu skupoću”, sindikalni lideri smatraju da su radničko-sportske igre tradicionalan oblik druženja i opuštanja zaposlenih, koji se organizuju i u mnogim zemljama EU.

Ni u vreme NATO bombardovanja, igre nisu prekidane

Dok većina sindikalaca tvrdi da se ove manifestacije finansiraju od sindikalnih članarina, Miroslav Joksimović, predsednik sindikata Telekoma Srbije, kaže da je najprofitabilnija srpska kompanija u većinskom vlasništvu države, ove godine sa pet miliona dinara organizovala radničko-sportske igre, održane od 2. do 5. maja na Zlatiboru, u hotelu Palisad. Učestvovalo je više od 500 takmičara, među kojima su bili i zaposleni u Telekomu RS i Crne Gore.

"Telekom je, osim pet miliona dinara, koje je dao Jedinstvenom sindikatu Telekoma Srbije i Sindikatu Telekoma Srbije, pomogao takmičenju preko putnih naloga, finansirajući dolazak, smeštaj i prenoćište radnika. Predtakmičenja po gradovima širom Srbije, koštaju takođe oko pet miliona dinara. Te troškove snose sindikati", kaže Joksimović. Poput zaposlenih u sektoru telekomunikacija, i 1.500 radnika EPS-a imaju ozbiljne smotre u 15 sportskih disciplina. Takmičenje se obavlja – po granama elektroprivrede.

"Ove igre se upravo održavaju u Malom Zvorniku, Kladovu, Vrnjačkoj Banji i Budvi, u hotelu Park, koji je u vlasništvu EPS-a", kaže Milan Đorđević, predsednik Sindikata elektroprivrede Srbije, dodajući da jedno od najvećih javnih preduzeća u zemlji ipak neće finansirati ove manifestacije.

"Takmičenja finansiraju radnici od svoje sindikalne članarine. EPS za to ne daje ni dinara. Postoji mogućnost da se održi finalno takmičenje, gde bi poslodavac mogao da uđe u igru sa finansiranjem, ali s obzirom na to da je kriza velika, mislim da finale neće biti održano. Mislim da je pametnije trošiti novac na druge stvari. Pre nekoliko dana, sindikat EPS-a je od svoje članarine kupio inkubator za bebe koji košta oko 1,3 miliona dinara", napominje Đorđević, koji je istovremeno i član UO EPS-a.

I zaposleni u državnoj administraciji ove godine će istrčati na teren. Trudbenici vlade, ministarstava i lokalnih samouprava okupiće se u Soko Banji od 22. do 26. juna. Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave Srbije i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da će 1.450 učesnika praktično popuniti sve kapacitete Soko Banje, kao i privatni smeštaj.

"U najtežim vremenima, raspadu zemlje i NATO bombardovanju, radničko-sportske igre nisu prekidane. Naše igre organizujemo isključivo iz sindikalne članarine i ne trošimo pare poreskih obveznika. Troškovi boravka po učesniku iznose 10.000 dinara, a imamo i popust domaćina na cene pića", ukazuje Potežica. Kritičarima radničkih olimpijada, on postavlja pitanje: Zar radnicima treba ukinuti odmor, rekreaciju i psihičku relaksaciju?