Panel na Kopaonik biznis forumu: Energetska tranzicija je nezaustavljiv proces

Tako je zajednički ocenjeno na panelu "Put ka energetskoj tranziciji“ koji je danas održan u okviru Kopaonik biznis foruma.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike Srbije, rekla je na panelu da je Srbija nepovratno pokrenula proces zelene tranzicije, ali da moramo da budemo svesni određenih ograničenja i poručila da nema govora o zatvaranju termoelektrana preko noći, jer bi to ugrozilo snabdevanje građana i privrede i dovelo našu zemlju u energetsku zavisnost.

Ona je istakla da je započet i proces transformacije EPS-a i drugih velikih javnih energetskih preduzeća koji će biti nastavljen, kako bi se kroz reforme uvelo profesionalno upravljanje i veća efikasnost njihovog poslovanja.

"Uspeli smo da preokrenemo priču i promenimo kontekst i regulatorni okvir, kao i da pokrenemo nepovratan proces zelene tranzicije u našoj zemlji. Ali, moramo odgovorno to da radimo i budemo svesni ograničenja i polazne pozicije, koja je ipak nezahvalna po pitanju našeg energetskog miksa, jer se više od 60 odsto oslanjamo na energiju iz uglja", navela je Dubravka Đedović Handanović.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, naveo je da kompanija pruža pun doprinos energetskoj tranziciji i da su ciljevi NIS-a usklađeni sa ciljevima EU i Srbije u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, NIS je učinio značajne korake u svojoj energetskoj tranziciji i radi na projektima poput ugradnje solarnih panela na benzinskim stanicama, izgradnje vetroparka, izdvajanja i utiskivanja CO2, daljeg razvoja mreže punjača za električne automobile na stanicama za snabdevanje gorivom.

Pored toga, NIS je u strateškom partnerstvu sa Republikom Srbijom započeo razvoj HIP Petrohemije gde se planiraju ulaganja od oko 150 miliona evra u izgradnju postrojenja za proizvodnju polipropilena.

Tjurdenjev je dodao da NIS ima jasno određene ciljeve energetske tranzicije do 2030. godine među kojima je da se do te godine emisije CO2 smanje 30 odsto u odnosu na 2018. godinu, da 50 odsto kompanijske potrošnje električne energije bude iz obnovljivih izvora, te da godišnje smanjenje specifične potrošnje energije opada po stopi od 1,5 odsto godišnje.

Generalni direktor NIS-a je istakao da je energetska tranzicija nepovratan proces, ali da on ne sme ugroziti postojeću energetsku industriju i globalnu energetsku stabilnost, te da su i dalje potrebne investicije u nove izvore nafte i gasa koji su sada dominantni u energetskom miksu.

„Ne pričamo samo o energetskoj tranziciji, već o dodavanju novih izvora energije u energetski miks. Takođe, treba da radimo na smanjenju emisija gasova, ali ne i na ukidanju investicija u oblasti nafte i gasa kako ne bismo ugrozili postojeću energetsku industriju i globalnu energetsku sigurnost“, rekao je Tjurdenjev.

Valter Bolc, iz kompanije Baker McKenzie, ocenio je da su u oblasti energetske tranzicije učinjeni značajni pomaci tokom prošle godine i da se čini da će napredak biti ostvaren i u 2024. godini.

On je naveo da je doneto nekoliko veoma važnih međunarodnih sporazuma u toj oblasti i da je ostvareno značajno povećanje kada je reč o obnovljivim izvorima energije na globalnom nivou. „Ima još mnogo izazova, ali ti problemi će korak po korak biti otklonjeni. Idemo u dobrom pravcu, energetska tranzicija će se dogoditi“, rekao je Bolc.

Mihailo Janković, generalni direktor MK grupe, ocenio je da energetska tranzicija zahteva podršku privatnog i javnog sektora, kao i da je energetika ujedno i „pitanje bezbednosti“. „Ova energetska tranzicija mora da ide brzo, svedoci smo klimatskih promena, nema vremena za duge adaptacije“, rekao je Janković.

Pored njih na panelu „Put ka energetskoj tranziciji“ učestvovali su i Alesandro Bragonzi, predstavnik Evropske investicione banke za zapadni Balkan i Miloš Colić, generalni direktor New Energy Solutions.

Foto: NIS