Lekovito bilje leči i novčanik

Naime, lekovito bilje se sve više traži na domaćem i na stranom tržištu.

Narod veruje da za svaku boljku postoji biljka koja je leči. Zato se ispiramo kamilicom ili pijemo čaj od nane. Majčina dušica dobra je kao začin, a neven je "na lice da ga priviješ". A, može da bude lekovit i kada je posao u pitanju.

Kako objašnjava Saša Stanimirović, uzgajivač lekovitog bilja, od nevena koji je posejao na deset ari dobija zaradu od 40 do 100 hiljada dinara.

"To je porodični posao, ne zahteva mnogo ulaganja, seme je jeftino, biljka je otporna na sušu i bolesti", ističe Stanimirović.

Proizvodnju lekovitog bilja Stanimirović za sada vidi samo kao dopunski posao, za koji se odlučio nakon predavanja stručnjaka sa Instituta "Josif Pančić".

Prema rečima Nikice Marinković iz nemačke organizacije GIZ, danas se u Srbiji retko ulaže u edukaciju.

Dragomir Zlatanović, direktor Poljoprivredne škole u Negotinu, kaže da bi bio veliki uspeh za školu, ako bar 10 ili 20 odsto učenika odluči da se bavi proizvodnjom lekovitog bilja.

"To znači da smo uspeli da ih ubedimo da je to korisno, da od toga mogu da imaju materijalnu dobit za svoju egzistenciju", dodaje Zlatanović. Lekovito, aromatično i začinsko bilje donosi pristojnu zaradu, ali se u Srbiji, za sada, malo ljudi bavi tom proizvodnjom. Možda bi u budućnosti to moglo da se promeni, jer je ovo bilje otpornije na sušu od drugih kultura, a stručnjaci za naredni period najavljuju vreme slično ovogodišnjem.

"Dovoljno je da se neko prošeta tim livadama i da vidi koje biljke uspevaju", kaže Vladica Gavrilović iz Poljoprivredne stručne službe u Negotinu. Kod nas uspeva divlja nana, kantarion, majčina dušica, a kamilica nešto manje, zbog kiselijeg zemljišta.

Računica pokazuje da je gajenje lekovitog bilja tri puta isplativije od povrtarstva, a čak i do sedam puta od ratarstva. Za ozbiljnu proizvodnju potrebna je sušara.

Kako objašnjava uzgajivač lekovitog bilja Saša Ranković, od dva i po hektara različitog bilja prvi otkos se prirodno osuši, a problem nastaje kada drugi otkos ne može da se suši, pa je zato sušara i važna.

"Da nema sušare izgubio bih jedan otkos, a da ne pričam o trećem, koji je polovičan, ali sušenje je obavezno", dodaje Ranković.