Još jedna neuspešna legalizacija?

Spora birokratija, visoke cene naknada i skupe arhitektonske usluge odgovorne za potpuni neuspeh u otklanjanju problema divlje gradnje.

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić upozorio je opštine da su odredile previsoke cene za legalizaciju bespravno podignutih objekata i naglasio da će „biti direktno odgovorne ukoliko taj proces ne uspe“.

U lokalnim samoupravama tvrde da se razlozi za sporo donošenje rešenja ne kriju ni u visokim cenama niti u neažurnosti administracije.

“Od 6.500 zahteva koliko je podneto za legalizaciju u paraćinskoj opštini, do sada je doneto 140 rešenja, dok je 850 predmeta u proceduri. Glavni razlog usporenog procesa je to što građani dugo čekaju na rešenja kod katastra, a visoki su i troškovi koje im naplaćuju geodeti i arhitekte za kompletiranje dokumentacije, što sa opštinskom administracijom nema nikakve veze. Mi jesmo jedna od prozvanih opština, zbog cene od 6.000 dinara po kvadratu u ekstra zoni, ali je sasvim paušalna ocena da je to razlog zbog koga građani oklevaju da uđu u legalizaciju”, kaže predsednik paraćinske opštine Saša Paunović.

On dodaje da je reč o ceni koja se odnosi na sam centar grada, gde su „dva bahata investitora“ podigla objekte značajno većih gabarita u odnosu na dozvolu, ali da su oni i pored visoke nadoknade, platili troškove legalizacije.

U niškoj opštini tvrde da problem nije u administraciji. Prema rečima Marije Brajić, šefa odseka za legalizaciju u tom gradu, od ukupno 23.000 predmeta, 10.000 je podneto u nekoliko poslednjih dana pred isticanje roka, a u 99 odsto slučajeva reč je o „praznim“ zahtevima.

“Za svaki od njih, služba mora da prosledi podnosiocu uputstvo šta treba da dopuni i koju dokumentaciju da priloži, a zaposleni, čiji je broj po Uredbi vlade smanjen, fizički ne mogu da savladaju taj posao. Uz to, građani teško pribavljaju potrebne papire, jer iako je tehnička dokumentacija krajnje pojednostavljena, veliki problem predstavljaju nerešeni imovinsko pravni odnosi”, kaže Brajićeva i dodaje da je u tom odeljenju do sada doneto 270 rešenja, od čega je 170 predmeta rešeno pozitivno.

U beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju, koji je formiran početkom juna ove godine za deset gradskih opština, saglasni su sa ocenom da su nerešeni imovinsko pravni odnosi najčešći razlog za usporenu proceduru legalizacije.

“Od ukupno 187.000 zahteva koje su podneli građani 17 beogradskih opština, do sada je rešeno 1.743 predmeta, a od tog broja, 163 rešenja doneta su za područje koje „pokriva“ Sekretarijat za legalizaciju. U najvećem broju slučajeva, čak 95 odsto, zahtevi sadrže samo podatke o vlasniku i o adresi objekta, pa sada tek predstoji upotpunjavanje dokumentacije. To u velikoj meri otežavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi, a tek u malom procentu utvrđujemo da objekti ne ispunjavaju uslove za legalizaciju”, kaže zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu Dalibor Biševac.

Dulić nezadovoljan tempom legalizacije

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da nije zadovoljan tempom kojim ide legalizacija bespravno izgrađenih objekata u Srbiji, kao ni brojem do sada izdatih rešenja.

"Najveći problem u ovom trenutku nalazi se u opštinama kojima ponovo upućujem apel da prilagode cene legalizacije realnom materijalnom i ekonomskom položaju stanovništva. Od toga zavisi uspešnost projekta, i sada je na njima sva odgovornost", rekao je on.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je, prema rečima Dulića, donelo zakon kojim je predvidjen maksimalno brz postupak za legalizaciju objekata. Neophodno je malo dokumentacije da bi se neki objekat legalizovao i da bi se za njega dobila legalna građevinska upotrebna dozvola, uz potrebu da se plate odredjene nadoknade za komunalije, u skladu sa platežnim mogućnostima stanovništva, kazao je on.

"Nažalost mnoge opštine su postupak legalizacije videle kao mogućnost da napune svoje lokalne budžete, što nije dobar pristup, jer će isključivu odgovornost za neuspeh legalizacije snositi lokalne samouprave", rekao je Dulić.

Ministar je dodao da postoje i lokalne samouprave koje misle da će na taj način da zarade, u čemu greše, jer građani hoće da legalizuju svoje bespravno izgrađene objekte uz realno pristojnu cenu, i oni čekaju da se "spusti" cena legalizacije. "Poručujem građanima da prikupe svu neophodnu dokumentaciju koja im se traži u procesu legalizacije i apelujem na lokalne samouprave da ubrzaju ovaj proces", rekao je Dulić.