Gorivo poskupljuje za najmanje 6 dinara po litru, možda i više?

Međutim, ukazuju na to da bi, ukoliko u međuvremenu dođe do skoka cena goriva na svetskim berzama, poskupljenje moglo da bude i veće.

Iako je odlukom Vlade Srbije precizirano da se od 1. oktobra povećaju akcize na evrodizel 4,76 dinara a na benzin 4,63 dinara po litru, na pumpama za krajnje korisnike će slika biti malo drugačija, a struka objašnjava i zbog čega.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za "Blic" da, iako je savim izvesno da će proizvođači i uvoznici derivata nafte, kao obveznici plaćanja akcize, od nedelje 1. oktobra za svaki litar goriva obračunavati i plaćati nove, veće iznose akciza, ostaje na njima da odluče kada će to povećanje uvrstiti u svoju ponudu.

"Kada će i kojom dinamikom veleprodavci to povećanje državnih dažbina uvrstiti u ponudu, zavisi od svakog pojedinačno, jer veleprodajne cene se slobodno formiraju. Maloprodavci već 20 meseci ne mogu slobodno da određuju cenu na benzinskim stanicama, pošto Ministarstvo trgovine svakog petka određuje gornji limit cena, tako da je to pitanje za njih", kaže sagovornik lista.

On objašnjava i koliko će gorivo poskupeti u Srbiji od 1. oktobra na benzinskim pumpana od sledećeg meseca.

"Kada bi svi drugi parametri koji utiču na cenu goriva ostali nepromenjeni, samo povećanje akcize od 4,63 dinara za litar benzina i 5,71 dinara za litar dizela, s obzirom da akciza ulazi u osnovicu za obračun PDV-a doprineće povećanju fiskalnih obaveza proizvođača i uvoznika derivata nafte za 5,55 i 5,71 dinara. To je jedino izvesno, a koliko će iznositi promena cene u prvoj nedelji oktobra na benzinskim stanicama, svi ćemo saznati još u petak 29. septembra, kada Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine bude objavilo maksimalne cene goriva za narednih sedam dana", zaključuje on.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za "Blic" da, kada se poskupljenje akciza pretvori u maloprodajnu cenu, to nije krajnja suma po kojoj će se ono prodavati na pumpama, već se tome dodaje i PDV, a nakon toga praktično cena goriva na pumpama biće veća za skoro 6 dinara.

"Ako je sada dizel 211 dinara po litru, on bi nakon povećanja trebao da bude skoro 217 dinara. U slučaju da poskupi gorivo dotad, povećanje će se dodati na cenu goriva koje u tom trenutku budu aktuelne. Nešto manje povećanje biće kada se radi o benzinu a nešto veća kada je u pitanju dizel", kaže Atanacković.

Moguće povećanje i preko 6 dinara

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže za "Blic" da će povećanje cena goriva nakon poskupljenja akciza za 8 odsto na pumpama uvećati cenu od 5,4 do 5,8 odsto. Međutim, objašnjava da to važi ukoliko ne bude promena na evropskom tržištu i na svetskim berzama.

"Gorivo u Srbiji poskupeće 8 odsto, i nakon PDV-a na akcizu to je između 5,50 i 6 dinara. I to pod uslovom da na istom nivou ostane evro dizel na paritetu Mediteran-Đenova Le Vera. Ako ipak cena motornih goriva, na tom paritetu skoči, u tom slučaju će biti dva razloga za povećanje cena u Srbiji i ta dva razloga se sabiraju. Jedan je poskupljenje na berzi gotovih derivata a drugi je povećanje vrednosti akcize u tom slučaju ćemo imati veće poskupljenje od 6 dinara", zaključuje Rakić.

Neminovno je da na rast cena goriva dodatno utiču i svetske cene nafte koje u poslednje vreme idu uzlaznom putanjom. One su i prošle nedelje porasle treći put zaredom, pa su dostigle nove najviše nivoe u više od 10 meseci. Razlog tome je odluka svetskih proizvođača da smanje proizvodnju "crnog zlata". To je dovelo do korekcije cene ne samo u Srbiji već i u svetu. Nafta će se prodavati za 100 dolara po barelu

Međunarodna bankarska grupacija Goldman Saks iznela je najnovije prognoze za cene nafte u narednih godinu dana i navodi da će se nafta brent prodavati za 100 dolara po barelu

"Povisili smo našu prognozu za cenu nafte tipa brent za 12 meseci unapred, sa 93 na 100 dolara po barelu, zbog toga što smatramo da će svetske zalihe ovog energenta biti manje", navodi se u saopštenju Goldman Saksa, prenosi portal Oilprice.com.

Rast tražnje za naftom i manja proizvodnja ovog energenta od članica Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK plus) su faktori koji najviše utiču na očekivani rast cena, a veća proizvodnja nafte u SAD to ne može da nadoknadi, navodi se u prognozi. Njujorška banka smatra da će politika OPEK plus i porast svetske tražnje za naftom omogućiti ovom kartelu da u 2024. godini drži svetske cene nafte brent između 80 i 105 dolara po barelu.

S druge strane, podršku cenama pruža smanjena proizvodnja Saudijske Arabije i Rusije. Ti vodeći izvoznici smanjivaće isporuke do kraja ove godine za ukupno 1,3 miliona barela dnevno. Organizacija zemalja izvoznica nafte i njeni saveznici takođe su dogovorili smanjenje proizvodnje. Na taj način te zemlje nastoje zadržati povećane cene nafte, s obzirom na to da tražnja slabi zbog usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija.