Makron na kolenima: Na adresu Fon der Lajenove stiže opširno pismo

U pismu upućenom Fon der Lajen 18. septembra, u koje je kanal BFMTV imao uvid, Makron tvrdi da bi ublažavanjem pojedinih standarda koji se odnose na dizel i kerozin, rafinerije mogle da proizvedu između 5 i 20 odsto više goriva.

• Potpuni kolaps zbog cene goriva: Francuzi zamenili dizel repinim uljem
• Panika u Francuskoj: Cena dizela dostigla novi rekord
• Francuska naglo povećala uvoz ruskog gasa: Postala najveći kupac u EU

Francuski predsednik zahteva nekoliko privremenih mera ublažavanja evropskih pravila kako bi se ubrzala proizvodnja goriva na kontinentu.

Među glavnim predlozima francuskog lidera su ublažavanje evropskih standarda o kvalitetu goriva, povećanje udela biogoriva u dizelu, ili odlaganje određenih novih obaveza za uvoznike fosilnih goriva.

Prema rečima Makrona, ove mere bi trebalo da omoguće jačanje kapaciteta za uvoz i proizvodnju u kratkom roku, a time i povećanje ponude dostupne na domaćem tržištu.

“Gotovo potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza od marta 2026. godine dovelo je poslednjih meseci do smanjenja globalne ponude nafte i značajne rekonfiguracije svetskih tokova ugljovodonika”, naveo je on.

Prema rečima predsednika Francuske, globalne zalihe nafte su tako opale za više od 500 miliona barela. 

Shutterstock/Ultraskrip

Kako se navodi, situacija je ponovo postala napeta poslednjih nedelja zbog napada na energetsku infrastrukturu Rusije i Bliskog istoka, kao i ponovnog rasta potrošnje u Aziji.

Makron je upozorio da bi, ukoliko ne dođe do brzog ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza i ponovnog puštanja u rad saudijskog naftovoda “Istok–Zapad”, iscrpljivanje zaliha te kraljevine moglo da izazove smanjenje ponude sirove nafte i derivata na svetskom tržištu za najmanje 4 miliona barela dnevno.

On je upozorio da bi ovo smanjenje moglo da dovede do naglog rasta cena.

U pismu Ursuli fon der Lajen, Makron je takođe izneo zabrinutost francuskih privrednika koji prijavljuju sve veće poteškoće u potvrđivanju isporuka za naredne nedelje.

Evropa je posebno ranjiva na ove poremećaje zbog zavisnosti od Bliskog istoka kada je reč o određenim derivatima nafte, a prema podacima koje je naveo Makron, taj region učestvuje sa 36 posto u evropskom uvozu kerozina i sa 18 odsto u uvozu dizela.

Njegov prvi predlog je da se izuzetno ublaže evropski standardi koji se odnose na kvalitet goriva.

Druga mera koja se razmatra jeste povećanje udela biogoriva u dizelu.         

Francuski predsednik posebno predlaže da se distributerima omogući zamena dizela tipa B7, koji sadrži do 7 odsto biodizela i trenutno je široko rasprostranjen standard u Evropi, dizelom tipa B10, koji može da sadrži do 10 posto biodizela. 

Francuski predsednik takođe je zatražio odlaganje za godinu dana primene nove evropske obaveze koja se odnosi na uvoznike sirove nafte, prirodnog gasa i uglja.

Od 1. januara 2027. godine, evropski uvoznici će morati da dokažu da njihovi dobavljači nafte i gasa poštuju pravila o merenju i kontroli emisije metana koja su ekvivalentna pravilima EU. 

Ovaj zahtev bi mogao da oteža saradnju sa određenim stranim proizvođačima koji nisu u stanju da obezbede neophodne podatke, i to u trenutku kada Evropa nastoji da osigura svoje snabdevanje.

Makron, ipak, smatra da je dosadašnja priprema tog mehanizma nezadovoljavajuća. Komisija je već preporučila državama članicama da odlože primenu finansijskih kazni povezanih sa ovim obavezama do kraja 2029. godine.

Francuski predsednik je ukazao da bi, čak i bez tih sankcija, nova pravila  predstavljala dodatni rizik od sudskih sporova za uvoznike fosilnih goriva, u trenutku kada je Evropi potrebno da mobiliše sve svoje kapacitete za snabdevanje.

Makron se istovremeno založio za ubrzanje evropskih napora na polju elektrifikacije i smanjenje potrošnje prirodnog gasa, posebno za potrebe grejanja.