Muzički dinar važi i za frižidere

Beograd -- Sramnu uredbu zbog koje će građani plaćati taksu za takozvani muzički dinar pri kupovini IT uređaja i opreme usvojena je 2010. na predlog Ministarstva za nauku.

Izvor: Blic, Alo
Podeli

Vlada je Uredbu o naknadi organizacija za zaštitu autorskih prava na CD i DVD rezače, štampača, fleš memorije, audio-plejere i sve ostale tehničke robe koja sadrži ove komponente (među njima su čak i frižideri i šporeti) donela na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima.

Taj zakon usvojen je godinu dana ranije na predlog nadležnog Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihod „Sokoja“ je prošle godine iznosio oko 185 miliona dinara, od čega je samo na zarade 64 zaposlenih u toj organizaciji otišlo nešto više od 114 miliona dinara. OFPS sa 38 zaposlenih je za 2010. prijavio prihod od 114,5 miliona dinara, od čega je na plate otišlo 74 miliona, ali na sajtu te organizacije stoji i podatak da je tada „ostvarena rekordna naplata naknade od iskorišćavanja fonograma u iznosu od 324.151.652 dinara“. I organizacija PI je APR-u prijavila poslovni prihod od 2,8 miliona dinara, ali na svom sajtu navodi da je „tokom 2010. godine ukupan iznos naplaćenog prihoda iznosio 3.156.872 dinara“.

Zašto je ovim propisima dozvoljeno kolektivnim organizacijama za zaštitu autorskog i srodnih prava „Sokoju“, OFPS-u i PI da na ovaj način zarađuju preko leđa građana, nismo dobili odgovor nadležnih.

Božidar Đelić, tadašnji ministar zadužen za ovu oblast, a sada u ostavci, nije želeo da se oglašava o ovoj temi, dok nam odgovori u vezi sa ovim problemom nisu stigli ni iz Ministarstva prosvete i nauke, koje je sada zaduženo za tu oblast.

Iz Unije poslodavaca Srbije, međutim, upozoravaju da bi ministar Obradović morao da se pozabavi radom organizacija za zaštitu autorskog i srodnih prava.

"UPS je u nekoliko navrata od tih kolektivnih organizacija tražio podatke o tome kolika sredstva ubiraju i kome se isplaćuju, ali na to nikada nismo dobili odgovor. Ne treba zaboraviti da je reč o milionskim iznosima, dok visina tih naknada, koja je 10 puta veća nego u zemljama sa sličnim BDP-om, ozbiljno opterećuje poslovanje oko 4.700 firmi u lancu IT delatnosti. Ta industrija već je pretrpela pad od 25 odsto u poslednje tri godine zbog krize", navodi Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Ni iz jedne od tri organizacije za zaštitu autorskog i srodnih prava nisu stigli odgovori na ovu temu.

Za malo da važi i za mobilne

Muzički dinar se neće plaćati na mobilne telefone, a ubiranje takse na fotokopir aparate, skenere i štampače zavisiće od organizovanja firmi iz izdavačke delatnosti.

Kompanije u IT oblasti smatraju da će im uvođenje naknade na uvoz CD-a, DVD-a, CD i DVD rezača i čitača dodatno opteretiti poslovanje, a građanima će IT robu učiniti skupljom.

Aleksandar Kovačević, direktor Sokoja, objašnjava da su oni predlagali da i mobilni telefoni uđu na listu, jer se koriste za slušanje muzike. On ističe da je taksa na fotokopir aparate, skenere i štampače namenjena izdavačima knjiga, koji zasad nisu organizovani. Ako se organizuju i ta taksa će se naplaćivati.

Uvođenje naknade za uvoznike po komadu nosača zvuka, slike i teksta od 0,7 do 1,4 dinara i za uređaje paušalno tri odsto vrednosti nabavke, poskupeće ovu robu i kompjutere, ali se zasada ne zna koliko.

U IT industriji nisu protiv naknade, ali kažu da nije u redu da marža uvoznika bude dva do tri odsto, carina jedan odsto, a tri odsto nova taksa.

Sektor IT kompanija, prema rečima Milana Šolaje, direktora vojvođanskog IKT klastera, očekivao je podršku države. "Umesto toga dobijamo namet kao poruku države šta misli o ovom delu privrede", ističe Šolaja.

Ugrožen razvoj IT industrije

Uprava za digitalnu agendu, odnosno bivše Ministarstvo za informaciono društvo, ocenila je da muzički dinar ugrožava razvoj IT industrije u Srbiji.

"Dodatno opterećenje cena IT opreme i uređaja dovodi do pada prodaje jer se našim građanima otežava mogućnost da kupe novu opremu i uređaje i samim tim opada i korišćenje novih tehnologija u poslu, a još više u svakodnevnom životu", navodi Ministarstvo.

Na šta će se sve plaćati naknada i koji će IT proizvodi zbog toga poskupeti pročitajte ovde.

Ometa se širenje digitalne pismenosti i usporavaju se pozitivni efekti koje upotreba IKT-a ima na povećanje efikasnosti i transparentnosti rada državne uprave, smanjenje korupcije, povećanje konkurentnosti privrede, unapređenje kvaliteta obrazovanja, zdravstvenih usluga i opšteg nivoa informisanosti građana".

Jevrosimović: Nećemo ništa zaraditi

Katarina Damnjanović, predsednica Komisije za autorska i srodna prava, koja je odobrila visinu naknada, kaže da one nisu visoke u poređenju sa drugim državama, već spadaju u niže. "Krajnja cena zavisi od uvoznika", istakla je ona i dodala da je listu za naknade utvrdila Vlada Srbije.

Veselin Jevrosimović, predstavnik informatičke industrije objašnjava zašto će građani morati da proizvode plaćaju skuplje.

"Van svake pameti je da muzički dinar vredi tri odsto od cene uređaja. Ako je uvoznička marža dva odsto, a carina jedan odsto od cene uređaja, zašto bi muzički dinar vredeo kao te dve dažbine?! IT kompanije do sada su na osnovu svih dažbina za svaki uređaj ukupno plaćale osam odsto od njegove vrednosti. Uvođenjem muzičkog dinara plaćaćemo 11 odsto. Samim tim, roba će za toliko poskupeti, a možda i više, jer se i PDV menja. Roba će morati da poskupi jer u suprutnom nećemo ništa zaraditi i svi ćemo pozatvarati firme", kaže on.

Srbija

strana 1 od 396 idi na stranu