U Hrvatskoj se godišnje baci 300.000 tona hrane

Istraživanje koje je nedavno objavljeno u medjunarodnom časopisu Vejst menadžment potvrdilo je ranije poznate podatke da se u Hrvatskoj godišnje u proseku baci 75 kilograma hrane po stanovniku.

Posmatrano je 115 hrvatskih domaćinstava od maja do septembra 2017. godine i koliko hrane bacaju, prenosi Hina.

Kada se dobijena težina bačene hrane pomnoži s brojem stanovnika, može se zaključiti da samo domaćinstva u Hrvatskoj godišnje bace najmanje 300.000 tona hrane.

Istraživač Branka Ilakovac ističe da u količini ukupno bačene hrane domaćinstva učestvuju sa 77 odsto, dok se u Evropi baca oko 92 kg hrane po stanovniku, od čega domaćinstva malo više od polovine. U Evropi se ukupno baci 88 miliona tona, a u svetu čak 1,3 milijarde tona hrane.

U svetu je broj pothranjenih i gladnih prvi put porastao na gotovo milijardu ljudi, a isto toliko postoji onih s prekomernom težinom. To je dvostruki teret za zdravstvo, ističe Branka Ilakovac.

Sve potrebe za hranom gladnih u svetu bile bi zadovoljene kad bi oni samo dobili hranu koja se baca u SAD i u Velikoj Britaniji, kazala je.

Gotovo polovinu ukupne količine bačene hrane u Hrvatskoj, tačnije 46 posto, čini voće i povrće, a slede nejestivi delovi hrane, poput ljuski jaja, listova čaja i kafe sa 12 odsto, zatim hleb i peciva s devet odsto, krompir sa osam i meso sa sedam odsto, pokazala su navedena istraživanja.

Najmanje se bacaju testenina i pirinač, mleko i mlečni proizvodi, svako po četiri odsto, riba i pripremljena jela po tri odsto, kolači, keksi i prerađeno voće i povrće po dva odsto.

Domaćinstva sa više dece bacaju više testenine, pirinča, mleka i mlečnih proizvoda, a oni s većim brojem članova više mesa, krompira, hleba i peciva, testenine i pirinča.

Obrazovaniji su bacili manje krompira, testenine i pirinča, a oni s većim primanjima više kolača i keksa, kao i mleka i mlečnih proizvoda.

Tri četvrtine učesnika istraživanja bile su žene, a oko dve trećine osobe u dobi između 30 i 45 godina.