15.09.2024.
15:03
Rusija ima novo oružje: Ovo je Harpija VIDEO
Rusija je prošle godine počela da proizvodi novu bespilotnu letelicu dometa od oko 1.500 kilometara pod nazivom Harpija-A1 koristeći kineske motore i delove.
Dron je već koristila u ratu u Ukrajini, rekla su dva izvora iz evropske obaveštajne agencije za Rojters, čiji su novinari imali uvid i u relevantne dokumente.
Obaveštajni podaci, koji uključuju ugovor o proizvodnji nove bespilotne letelice, korespondenciju kompanije o procesu proizvodnje i finansijske dokumente, pokazali su da je IEMZ Kupol, podružnica ruskog državnog proizvođača oružja Almaz-Antej, proizvela više od 2.500 Harpija od jula 2023. do jula 2024, prenosi Indeks
Postojanje nove ruske bespilotne letelice koja uključuje kinesku tehnologiju nije prethodno objavljeno. IEMZ Kupol i Almaz-Antey nisu odgovorili na Rojtersove upite.
"To je odstupanje od oslanjanja na iranske dronove"
Smajuel Bendet, pomoćni viši saradnik u Centru za novu američku sigurnost, think-tanku sa sedištem u Vašingtonu, rekao je za Rojters da bi postojanje Harpije značilo odstupanje od ruskog oslanjanja na iranske bespilotne letelice dugog dometa.
"Ako se to dogodi, to bi moglo da znači da se Rusija sada može više osloniti na domaći razvoj kao i na Kinu, budući da obe strane u ovom ratu zavise od mnogih kineskih komponenata za proizvodnju dronova", rekao je.
Iran, koji nije komentarisao ovu priču, isporučio je Rusiji više od hiljadu tzv. "dronova kamikaza" tipa Šahed od početka rata u februaru 2022, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u maju prošle godine.
Korišćeni su za iscrpljivanje ukrajinske protivvazdušne odbrane i udare na infrastrukturu daleko od prve linije bojišta. Iran je u više navrata negirao slanje bespilotnih letelica Rusiji za upotrebu u Ukrajini.
Rusko ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit o ovoj priči. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova reklo je u izjavi za Rojters da Peking strogo kontroliše izvoz predmeta s potencijalnom vojnom primenom, uključujući bespilotne letelice.
"Što se tiče ukrajinske krize, Kina je uvek bila predana promicanju mirovnih pregovora i političkog rešenja", stoji u saopštenju, u kojem se dodaje da "nema međunarodnih ograničenja u trgovini Kine s Rusijom".
15 Komentari
Možda vas zanima
Pao dogovor za NIS: Rusi i Mađari ispregovarali; Srbija povećava udeo
Mađarska kompanija MOL i ruski Gasprom su dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS koji će biti upućen američkom OFAK-u na odlučivanje, a Srbija je takođe povećala udeo.
14:29
19.1.2026.
22 h
BRIKS se odriče dolara: Indija pozvala članice na formiranje zajedničke digitalne valute
Centralna banka Indije (RBI) predložila je da zemlje organizacije BRIKS povežu svoje digitalne valute kako bi se olakšala prekogranična trgovina i plaćanja u turizmu, što bi moglo da smanji oslanjanje na američki dolar.
19:54
19.1.2026.
17 h
Oglasio se NIS: Ovo je plan za Rafineriju
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja, a prva isporuka naftnih derivata iz rafinerije očekuje se 27. januara.
11:09
19.1.2026.
1 d
EU sprema odmazdu prema Americi
Države EU razmatraju mogućnost uvođenja carina SAD u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa prema NATO saveznicima koji se protive njegovom planu da preuzme Grenland, piše "Fajnenšel tajms" (FT).
20:41
18.1.2026.
1 d
"Aktivirajte 'bazuku'"
Francuski predsednik Emanuel Makron traži od EU da aktivira svoj Instrument protiv prisile, tzv. trgovinsku "bazuku", kao odgovor na pretnje carinama predsednika SAD Donalda Trampa zbog Grenlanda.
13:34
19.1.2026.
23 h
Komentari 15
Pogledaj komentare Pošalji komentar