"Tempirana bomba": Svetski penzijski fondovi suočavaju se s krizom

Dok se smanjuje broj radnika koji finansiraju penzije, fondovi moraju da obezbede sredstva za sve duži period isplate, a neki od njih, u potrazi za većim prinosima, prihvataju i veće investicione rizike.

Pitanje ko će finansirati penzije budućih generacija postaje sve ozbiljniji ekonomski izazov. Demografske promene istovremeno povećavaju obaveze prema penzionerima i slabe osnovu iz koje se one finansiraju, upozoravaju stručnjaci u izjavi za CNBC.

Razmere problema pokazuje izveštaj Marsh CFA Institute Global Pension Index za 2026. godinu, objavljen 20. oktobra, koji obuhvata 55 penzijskih sistema i približno 66 odsto svetske populacije. Izveštaj analizira u kojoj meri penzije zadovoljavaju potrebe korisnika, koliko su sistemi dugoročno održivi i koliko su kvalitetno uređeni i nadzirani.

Prema podacima iz izveštaja koje prenosi CNBC, u 43 od 55 obuhvaćenih sistema stopa fertiliteta niža je od približno 2,1 deteta po ženi, što se smatra nivoom potrebnim za prostu reprodukciju stanovništva. U 23 sistema ta stopa je ispod 1,5.

Penzije moraju da se isplaćuju sve duže

Istovremeno, ljudi provode znatno više godina u penziji. U razvijenijim regionima očekivani preostali životni vek osoba starih 65 godina povećan je za 50,9 odsto u odnosu na 1950. godinu i sada iznosi oko 20 godina.

To znači da se penzije moraju isplaćivati znatno duže, dok broj potencijalnih radnika u odnosu na starije stanovništvo nastavlja da opada.

Sebastjen Betermije, izvršni direktor Međunarodnog centra za upravljanje penzijama, upozorava da je problem ogroman i da postaje sve izraženiji. Kako je rekao za CNBC, pojedini fondovi imaju korisnike stare 107 ili 108 godina, koji su u penziji već gotovo pola veka.

Što je životni vek duži, fondovi moraju da obezbede sredstva za više godina isplate, čime rastu njihove finansijske obaveze. Betermije je teret koji bi to moglo da prenese na narednu generaciju opisao kao „tempiranu bombu“.

Ko snosi rizik: fond ili budući penzioner?

Penzijski planovi uglavnom se dele na dva modela koji različito raspoređuju rizik.

Kod planova sa unapred definisanom penzijom, korisniku se garantuje iznos primanja utvrđen pravilima plana. Duži životni vek zato povećava obaveze sistema, koji mora da obezbedi sredstva za dodatne godine isplate.

Kod planova sa definisanim doprinosima, buduća primanja zavise od uplaćenih sredstava i prinosa ostvarenih njihovim ulaganjem. U tom slučaju veći deo rizika prenosi se na pojedinca, koji može da živi duže nego što njegova ušteđevina može da finansira.

Posebno su osetljivi sistemi tekućeg finansiranja, u kojima se doprinosi današnjih zaposlenih uglavnom koriste za isplatu penzija sadašnjih penzionera. Kada se smanjuje broj radnika u odnosu na broj penzionera, raste pritisak na finansiranje tih obaveza.

Američkom fondu preti iscrpljivanje rezervi 2032. godine

Koliko je ovaj izazov konkretan pokazuje primer Sjedinjenih Američkih Država.

Prema izveštaju američke Uprave za socijalno osiguranje, rezerve fonda OASI, iz kojeg se finansiraju starosne penzije i naknade članovima porodice preminulih osiguranika, mogle bi da budu iscrpljene u četvrtom kvartalu 2032. godine. Prema važećim pravilima i sadašnjim projekcijama, tekući prihodi tada bi bili dovoljni za isplatu približno 78 odsto predviđenih davanja, što ukazuje na veličinu manjka koji treba rešiti.

Veći prinosi zahtevaju i preuzimanje većeg rizika

Demografski pritisak ne zaobilazi ni fondove koji ulažu doprinose zaposlenih i poslodavaca kako bi finansirali buduće penzije.

Kako njihovi članovi odlaze u penziju, pojedini fondovi počinju da isplaćuju više novca nego što primaju kroz nove doprinose. Time raste značaj prinosa od ulaganja, ali i potreba da raspolažu dovoljno likvidnom imovinom za redovne isplate.

Australijski regulator APRA naveo je u izveštaju iz 2025. godine da je približno trećina analiziranih fondova imala negativan prirodni novčani tok posmatrano na trogodišnjem nivou: odliv sredstava za isplate bio je veći od priliva doprinosa. Regulator naglašava da takav odnos sam po sebi ne mora da bude razlog za zabrinutost, jer su pojedini fondovi namenjeni upravo članovima koji su većinom u penziji.

Pritisak da se ostvare veći prinosi navodi neke fondove da se okreću složenijim i manje likvidnim ulaganjima, uključujući privatni kapital, infrastrukturu i privatne kredite.

Betermije upozorava da pokušaj ostvarivanja viših prinosa podrazumeva prihvatanje većeg rizika. Žan-Pjer Obri iz Centra za istraživanje penzionisanja pri Boston koledžu takođe ocenjuje da fondovi preuzimaju dodatni rizik gde god je to moguće, jer demografske promene povećavaju troškove.

Rešenja se traže i izvan finansijskih tržišta

Ipak, ne smatraju svi upravljači fondovima da je odgovor u rizičnijim ulaganjima.

Izvršni direktor australijskog fonda Hostplus, Dejvid Elijas, kaže da su demografske promene samo jedan od faktora koji se uzimaju u obzir prilikom donošenja investicionih odluka. On naglašava značaj raspoređivanja ulaganja između različitih vrsta imovine, zemalja i privrednih grana, uz procenu da li očekivani prinos opravdava preuzeti rizik.

Prema njegovoj oceni, države deo pritiska mogu da ublaže imigracionom politikom i tehnološkim napretkom, dok starenje stanovništva može da otvori i nove investicione mogućnosti.

Autori globalnog indeksa kao prioritete izdvajaju jasno definisane ciljeve penzijskih sistema, snažnije finansiranje budućih obaveza i fleksibilnija pravila o penzionisanju i korišćenju penzijskih prihoda. Upozoravaju da čak i sistemi sa najboljim ocenama moraju da nastave da se prilagođavaju dužem životnom veku.