Cena maslinovog ulja ponovo raste?

Klimatski ekstremi sve snažnije pogađaju evropsku poljoprivredu. Od maslinjaka u Španiji, Italiji, Grčkoj i Portugalu do žitnih polja i povrtarskih kultura širom kontinenta, visoke temperature, nedostatak padavina i šumski požari smanjuju prinose i povećavaju troškove proizvodnje.

Zašto raste cena maslinovog ulja?

Proizvođači maslinovog ulja upozoravaju da bi nova berba mogla da bude pod pritiskom zbog kombinacije ekstremne vrućine, suše i požara. Maslinjaci u Grčkoj, Italiji i Portugalu ovog leta bili su pogođeni vatrom, dok su i stabla koja nisu direktno stradala trpela posledice dima, pepela i visokih temperatura.

Pored toga, vrućine pogoduju širenju štetočina i bolesti, dok su oluje i sušni periodi dodatno uticali na veličinu i kvalitet plodova.

Sara Vašon, osnivačica grupe Citizens of Soil, upozorila je da bi cena mogla da poraste na jesen ukoliko se vremenski uslovi uskoro ne stabilizuju, piše Gardijan.

"Ako se vremenske prilike uskoro ne stabilizuju, treba očekivati rast cena na jesen, jer će biti manje plodova pogodnih za proizvodnju maslinovog ulja", navela je ona.

Kolika je sada cena maslinovog ulja?

Hakase_420/Shutterstock

Cena maslinovog ulja na svetskom tržištu smanjila se u odnosu na rekordne nivoe od pre dve godine, kada su kombinacija velike potražnje, suše, visokih temperatura i bolesti biljaka izazvali nagli skok cena.

Proizvođači sada strahuju da bi slabija berba mogla da zaustavi pad cena i pokrene novi talas poskupljenja.

Kako suša i vrućine utiču na proizvodnju hrane u Evropi?

Problemi nisu ograničeni samo na masline. Poljoprivrednici širom Evrope upozoravaju na pad proizvodnje brojnih kultura, od kukuruza i žitarica do povrća.

Francusko udruženje proizvođača povrća Légumes de France saopštilo je da su izgubljene hiljade tona proizvoda vrednih desetine miliona evra. Među pogođenim kulturama su zelena salata, šargarepa, praziluk, beli i crni luk, a kod pojedinih useva očekuje se i prepolovljen rod zbog nedostatka kiše.

Hoće li poskupeti hrana u Evropi?

Stručnjaci upozoravaju da manji prinosi i veći troškovi proizvodnje mogu dovesti do rasta cena hrane.

Evropska unija već je smanjila prognoze prinosa za više kultura. Očekivani rod suncokreta, važnog za proizvodnju jestivih ulja, smanjen je za sedam odsto, dok su procene za kukuruz umanjene za šest odsto.

Ipak, posledice nisu iste u svim državama. Rumunija je imala povoljnije vremenske uslove zbog više padavina, dok se italijanska proizvodnja pšenice pokazala otpornijom.

Kako klimatske promene menjaju evropsku poljoprivredu?

maxbelchenko/Shutterstock

Ekstremne vremenske prilike postaju sve veći izazov za evropske proizvođače. U Španiji, najvećem evropskom proizvođaču maslinovog ulja, stabla trpe posledice dugotrajne suše, iako su temperature bile bliže prosečnim nego u drugim delovima kontinenta.

Valter Zanre iz kompanije Filippo Berio upozorio je da će kombinacija gubitka plodova zbog suše i ranije berbe biti ključni faktori koji će uticati na proizvodnju i tržišne cene naredne godine.

Koje namirnice bi mogle da poskupe zbog suše?

Pored maslinovog ulja, pod pritiskom su i povrće, žitarice, vino i drugi poljoprivredni proizvodi.

U Francuskoj su visoke temperature ubrzale razvoj grožđa, pa proizvođači u regionima poput Šampanje, Bordoa i Burgundije očekuju jednu od najranijih berbi do sada. U Šampanji bi berba mogla da počne već sredinom avgusta, oko mesec dana ranije nego pre nekoliko decenija.

U Velikoj Britaniji trgovci već povećavaju uvoz pojedinih proizvoda, poput ledene salate i brokolija, jer su domaći proizvođači pogođeni sušom.

Da li će biti dovoljno hrane u Evropi?

Iako stručnjaci ne očekuju nestašice hrane na evropskom tržištu, upozoravaju da klimatski uslovi mogu značajno uticati na cenu i dostupnost pojedinih proizvoda.

Najveći rizik predstavljaju letnje kulture koje zavise od dovoljno vlage u zemljištu. Navodnjavane površine trenutno prolaze bolje, ali rastuća potražnja za vodom i moguća ograničenja korišćenja vode predstavljaju dodatni problem.