Ukrajina pogodila srce ruske naftne industrije: Putin uvodi vanredne mere

Ovom merom Moskva želi da poveća snabdevanje domaćeg tržišta, a najavila je i planove za početak uvoza goriva iz inostranstva tokom jula.

Zabrana ostaje na snazi do 31. jula i, po prvi put, odnosi se i na same proizvođače goriva, koji su bili izuzeti od ranijeg, delimičnog ograničenja usmerenog isključivo na trgovce. Mera se ne odnosi na isporuke dogovorene u okviru postojećih međuvladinih sporazuma, poput onog sa Mongolijom.

Rusija je donela ovu odluku nakon što su ukrajinski dronovi, tokom juna i početkom jula, pogodili gotovo sve preostale velike rafinerije koje prethodno nisu bile na meti. Među njima je bila i rafinerija u Omsku, najveća u Rusiji, koja je pogođena 6. jula sa udaljenosti veće od 2.500 kilometara. Prema izveštajima Generalštaba Ukrajine, to je bio prvi put od početka rata da je svih 11 najvećih ruskih proizvođača benzina bilo pogođeno.

Ukrajina istovremeno napada rafinerije i naftovode

Samo tokom noći 8. jula, ukrajinske snage su dodatno napale rafineriju u Saratovu, komplekse TANEKO i TAIF-NK u Nižnjekamsku (Tatarstan), kao i postrojenje kompanije „Transnjeft” u blizini Ufe. Ovi napadi ukazuju na koordinisanu kampanju usmerenu istovremeno na preradu nafte, petrohemijsku industriju i logistiku naftovoda.

Procene obima štete variraju. Rojters i analitičari, uključujući one iz publikacije Daily Brief, procenjuju da je između četvrtine i 30 odsto ukupnih ruskih kapaciteta za preradu nafte trajno ili privremeno van funkcije. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je pogođeno čak 45 odsto kapaciteta.

Među najteže pogođenim postrojenjima su rafinerija u Rjazanju, koja ne radi od 15. maja; moskovska rafinerija, zatvorena 17. maja (za koju analitičari ne očekuju da će ponovo početi sa radom pre 2027. godine); kao i kompleks KINEF, koji nije u funkciji od 5. maja.

Izvoz dizela naglo pada

Podaci o izvozu ukazuju na kontinuirani oštar pad. Ruski pomorski izvoz dizela i gasnog ulja pao je za 39 procenata u junu u poređenju sa majem i za 46 procenata u poređenju sa junom prošle godine.

Prema podacima kompanije Kpler, analitičke firme specijalizovane za praćenje globalnih tokova robe u realnom vremenu, Rusija je izvezla samo 187.000 barela dizela dnevno tokom prvih osam dana jula. U julu 2024. godine izvezla je 535.000 barela dnevno. Prošle godine, Rusija je činila približno 11 procenata globalne ponude dizela i bila je drugi najveći izvoznik goriva na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država.

Nestašica pogađa Tursku i Brazil

Veliki kupci, Turska i Brazil – koji zajedno preuzimaju najmanje polovinu preostalih isporuka – sada se suočavaju sa najdirektnijim posledicama nestašice. Među pogođenim kupcima su i Maroko, Egipat i Senegal, mada u manjoj meri.

Precizni nacionalni podaci o proizvodnji i potražnji dizela nisu javno dostupni, s obzirom na to da je ruska statistika postala znatno manje dostupna od početka rata. Ipak, dostupni podaci ukazuju na to da su ukrajinski napadi ozbiljno oštetili infrastrukturu.

Rafinerija u Omsku je 2024. godine proizvodila oko osam miliona tona dizela godišnje, uz pet miliona tona benzina. Ona je sada potpuno van pogona nakon što su napadi oštetili postrojenja CDU-10 i CDU-11, koja zajedno čine tri četvrtine njenog kapaciteta.

Proizvodnja ne može da zadovolji letnju potražnju

Za benzin su dostupni nešto detaljniji podaci. Izvori agencije Rojters procenjuju da je Rusija u junu proizvodila između 85.000 i 90.000 tona benzina dnevno, dok letnja potražnja iznosi najmanje 110.000 tona dnevno. To ukazuje na manjak od približno 20 do 25 procenata, pri čemu je nivo proizvodnje za 25 procenata niži nego u junu 2024. godine.

Iako Vladimir Putin tvrdi da državne rezerve benzina iznose 1,7 miliona tona – što je samo četiri odsto manje nego prošle godine – tu tvrdnju je teško pomiriti sa prizorom kilometarskih redova na benzinskim stanicama.

Prema proceni lista Novaya Gazeta Europe od 2. jula, nestašice su pogodile 78 od 83 ruska regiona. U njih 38 uvedena su ograničenja prodaje, a – pored Krima i Sevastopolja – vanredno stanje je proglašeno u Penzenskoj i Irkutskoj oblasti, kao i u Zabajkalskom kraju.