Toplotni talas podigao cenu struje na preko 500 evra

Dok je početak maja ove godine doneo istorijske gubitke cena zbog ogromnog solarnog potencijala i niske praznične potražnje, predstojeći vikend se suočava sa potpuno suprotnim problemom.

Paklena letnja vrućina naterala je građane i kompanije da uključe svoje sisteme za klimatizaciju i hlađenje do maksimuma, što je stvorilo ogromnu potražnju i podiglo cene na berzi do ekstremnih visina. Prvi ozbiljan udarac zabeležen je u četvrtak uveče, kada je berzanska cena električne energije naglo skočila na više od 500 evra po megavat-satu.

Tokom dana, kada privatne i komercijalne fotonaponske elektrane rade punim kapacitetom, povećana potražnja se pokriva bez ikakvih poteškoća. Međutim, kako pada mrak, solarna energija nestaje, a sistem je primoran da kupuje skupu električnu energiju iz inostranstva ili da aktivira domaće termoelektrane na ugalj i gas.

Pošto je proizvodnja iz ovih konvencionalnih izvora neuporedivo skuplja od obnovljivih, to se direktno odražava na drastičan večernji skok cena. Za obična domaćinstva, ove fluktuacije su uglavnom nepromenjene, osim ako ne koriste dinamičke tarife, dok najveći teret snose industrijski pogoni koji kupuju električnu energiju direktno na spot tržištu.

Ogromne fluktuacije na tržištu: Dok je 1. maja 2026. godine cena pala na tehnički minimum od -600 evra zbog prekomerne ponude i nedostatka potražnje, toplotni talas je podigao cenu na preko 500 evra za samo nekoliko sati.

Problem spore tranzicije i mreže: Iako Nemačka dobija skoro 60 odsto svoje električne energije iz obnovljivih izvora, spora izgradnja mreže i birokratija sprečavaju efikasno korišćenje i skladištenje ove energije.

Poreski obveznici plaćaju cenu: Kada ponuda nadmaši potražnju, velike solarne i vetroelektrane se gase, ali država nastavlja da plaća vlasnicima kao da su normalno prodali električnu energiju, što stvara ogromne troškove.