Niče nova ekonomska sila Evrope

Kako piše The Wall Street Journal, poljska ekonomija 2025. godine dosegnula je vrednost od bilion dolara, čime se zemlja približila ulasku među 20 najvećih svetskih ekonomija. Poređenja radi, početkom 1990-ih, nakon pada komunizma, Poljska je bila na nivou značajno siromašnijih država, dok danas po nekim pokazateljima nadmašuje i Japan, prenosi Večernji list.

Rast ekonomije pritom ostaje stabilan. Prošle godine bruto domaći proizvod porastao je za 3,6 odsto, nakon 3,0 odsto godinu pre. Od početka tranzicije 1990-ih prosečan godišnji rast iznosio je oko 4 odsto, što Poljsku svrstava među najuspješnije evropske ekonomije.

Ovakav razvoj temelji se na snažnoj domaćoj potrošnji i kontinuiranim javnim ulaganjima, delom finansiranim iz fondova Evropske unije. Stabilno tržište rada i rast plata dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost, dok su ulaganja modernizovala industriju i ubrzala razvoj digitalnih usluga.

Ekonomista Marcin Piatkovski ističe da je reč o "nedovoljno ispričanoj priči o uspehu", naglašavajući kako Poljska predstavlja primer uspešnog približavanja razvijenijim članicama EU. Ključ uspeha vidi u otvorenim tržištima, institucijama i pravilima koja su omogućila dugoročno održiv rast, a ne samo u evropskim fondovima.

Zemlja je nakon pada komunizma brzo razvila snažan privatni sektor i diverzifikovanu industriju, što joj je omogućilo otpornost na krize. Uz izuzetak pandemije, Poljska je jedina članica EU koja od 1990-ih nije prošla kroz recesiju.

Ovaj model razvoja danas privlači pažnju evropskih zvaničnika, naročito u kontekstu usporavanja rasta i fragmentacije globalne ekonomije. Poljska, koja danas iz Nemačke uvozi više robe nego Kina, sve se češće ističe kao primer uspešne ekonomske integracije.

U isto vreme, zbog svoje geopolitičke pozicije na prvoj liniji rata u Ukrajini, Poljska je postala i ključan stub evropske odbrane. Izdvaja veći udeo BDP-a za odbranu od bilo koje druge članice EU te raspolaže najvećom stalnom vojskom u EU.

Ali ulazak među vodeće ekonomije donosi i nove izazove. Očekuju se veći troškovi rada, slabiji prinosi na ulaganja i smanjenje sredstava iz EU fondova, koji bi mogli dostići vrhunac već 2026. godine. Uz to, proračunski deficit od 6,8 odsto BDP-a značajno premašuje evropski prag od 3 odsto, što znači da će vlada morati ograničiti potrošnju i povećati prihode.

Dodatni problem predstavlja demografija. Kao i ostatak Evrope, Poljska se suočava sa starenjem stanovništva i odlivom radne snage u inostranstvo. Dolazak više od 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica privremeno je ublažio taj pritisak, ali dugoročno će biti potrebno privući nove radnike i prilagoditi tržište rada.

Uprkos izazovima, analitičari smatraju da Poljska ima dobru polaznu poziciju zahvaljujući relativno niskom nivou privatnog zaduženja, što otvara prostor za dalja ulaganja.

Sledeći veliki cilj zemlje je članstvo u gripi G20, gde je već pozvana kao gost. Ulazak u taj krug dodatno bi ojačao njen međunarodni uticaj, ali i potvrdio uspešnost modela koji se temelji na otvorenim tržištima, snažnim institucijama i stabilnim pravilima – vrednostima koje su, kako upozoravaju stručnjaci, danas sve više pod pritiskom.