Niče nova ekonomska sila Evrope

Kako pi&scaron;e The Wall Street Journal, poljska ekonomija 2025. godine dosegnula je vrednost od bilion dolara, čime se zemlja približila ulasku među 20 najvećih svetskih ekonomija. Poređenja radi, početkom 1990-ih, nakon pada komunizma, Poljska je bila na nivou značajno siroma&scaron;nijih država, dok danas po nekim pokazateljima nadma&scaron;uje i Japan, prenosi Večernji list.Rast ekonomije pritom ostaje stabilan. Pro&scaron;le godine bruto domaći proizvod porastao je za 3,6 odsto, nakon 3,0 odsto godinu pre. Od početka tranzicije 1990-ih prosečan godi&scaron;nji rast iznosio je oko 4 odsto, &scaron;to Poljsku svrstava među najuspje&scaron;nije evropske ekonomije.Ovakav razvoj temelji se na snažnoj domaćoj potro&scaron;nji i kontinuiranim javnim ulaganjima, delom finansiranim iz fondova Evropske unije. Stabilno trži&scaron;te rada i rast plata dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost, dok su ulaganja modernizovala industriju i ubrzala razvoj digitalnih usluga.Ekonomista Marcin Piatkovski ističe da je reč o &quot;nedovoljno ispričanoj priči o uspehu&quot;, nagla&scaron;avajući kako Poljska predstavlja primer uspe&scaron;nog približavanja razvijenijim članicama EU. Ključ uspeha vidi u otvorenim trži&scaron;tima, institucijama i pravilima koja su omogućila dugoročno održiv rast, a ne samo u evropskim fondovima.Zemlja je nakon pada komunizma brzo razvila snažan privatni sektor i diverzifikovanu industriju, &scaron;to joj je omogućilo otpornost na krize. Uz izuzetak pandemije, Poljska je jedina članica EU koja od 1990-ih nije pro&scaron;la kroz recesiju.Ovaj model razvoja danas privlači pažnju evropskih zvaničnika, naročito u kontekstu usporavanja rasta i fragmentacije globalne ekonomije. Poljska, koja danas iz Nemačke uvozi vi&scaron;e robe nego Kina, sve se če&scaron;će ističe kao primer uspe&scaron;ne ekonomske integracije.U isto vreme, zbog svoje geopolitičke pozicije na prvoj liniji rata u Ukrajini, Poljska je postala i ključan stub evropske odbrane. Izdvaja veći udeo BDP-a za odbranu od bilo koje druge članice EU te raspolaže najvećom stalnom vojskom u EU.Ali ulazak među vodeće ekonomije donosi i nove izazove. Očekuju se veći tro&scaron;kovi rada, slabiji prinosi na ulaganja i smanjenje sredstava iz EU fondova, koji bi mogli dostići vrhunac već 2026. godine. Uz to, proračunski deficit od 6,8 odsto BDP-a značajno prema&scaron;uje evropski prag od 3 odsto, &scaron;to znači da će vlada morati ograničiti potro&scaron;nju i povećati prihode.Dodatni problem predstavlja demografija. Kao i ostatak Evrope, Poljska se suočava sa starenjem stanovni&scaron;tva i odlivom radne snage u inostranstvo. Dolazak vi&scaron;e od 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica privremeno je ublažio taj pritisak, ali dugoročno će biti potrebno privući nove radnike i prilagoditi trži&scaron;te rada.Uprkos izazovima, analitičari smatraju da Poljska ima dobru polaznu poziciju zahvaljujući relativno niskom nivou privatnog zaduženja, &scaron;to otvara prostor za dalja ulaganja.Sledeći veliki cilj zemlje je članstvo u gripi G20, gde je već pozvana kao gost. Ulazak u taj krug dodatno bi ojačao njen međunarodni uticaj, ali i potvrdio uspe&scaron;nost modela koji se temelji na otvorenim trži&scaron;tima, snažnim institucijama i stabilnim pravilima &ndash; vrednostima koje su, kako upozoravaju stručnjaci, danas sve vi&scaron;e pod pritiskom.

Niče nova ekonomska sila Evrope

8 Komentari