Žila kucavica: Šta je Južni Pars koji Tramp hoće da "raznese"?

Napad izveden 18. marta 2026. godine na iranski deo najvećeg gasnog polja na svetu, Južni Pars, dramatično je eskalirao postojeći sukob na Bliskom istoku i udario na globalna energetska tržišta.

Izraelski udari, navodno koordinisani sa Sjedinjenim Državama, nisu ciljali samo vojne objekte, već samo srce iranske privrede, postrojenje koje obezbeđuje gotovo tri četvrtine ukupne proizvodnje gasa u zemlji. Cene nafte su eksplodirale. Svet sa strepnjom posmatra kako se region, ključan za globalno snabdevanje energijom, približava ivici otvorenog rata.

Južni Pars – ekonomska žila kucavica

Gasno polje Južni Pars, koje Katar naziva Severna kupola (North Dome), apsolutni je superlativ u svetu energetike. Reč je o jedinstvenom, ogromnom podvodnom rezervoaru u Persijskom zalivu koji se prostire na 9.700 kvadratnih kilometara, području većem od trećine Belgije.

Veći deo, oko 6.000 kvadratnih kilometara, nalazi se u katarskim teritorijalnim vodama, dok Iran kontroliše preostalih 3.700.

Prema procenama Međunarodne agencije za energiju (IEA), ovo polje sadrži neverovatnih 51 bilion (51.000 milijardi) kubnih metara gasa i oko 50 milijardi barela gasnog kondenzata, što ga čini najvećim konvencionalnim nalazištem ugljovodonika na planeti. Samo njegove rezerve gasa čine gotovo 19 posto ukupnih dokazanih svetskih rezervi.

• Nema izlaza: Drugo trgovačko usko grlo ugroženo ratom
• Iran dozvolio: "Tankeri mogu kroz moreuz"
• Crni scenario: Cena nafte uskoro preko 150 dolara?
• Tramp smiruje situaciju: "Ne brinite, cena nafte će uskoro pasti"
• Cene nafte opet podivljale: Snažan iranski odgovor na američko puštanje rezervi

Za Iran, Južni Pars nije samo energetski resurs, to je ekonomska žila kucavica. Polje obezbeđuje između 70 i 75 posto celokupne iranske proizvodnje prirodnog gasa, pokrećući elektrane, industriju i snabdevajući milione domaćinstava. Prihodi su astronomski; procenjuje se da iranski deo polja generiše desetine milijardi dolara godišnje. Iako je tačna cifra obavijena velom tajne, iranski zvaničnici su tokom 2024. i 2025. godine pominjali dnevne prihode od preko sto miliona dolara, što na godišnjem nivou premašuje 40 milijardi dolara.

Međutim, eksploatacija ovog zajedničkog bogatstva priča je o dva različita sveta. Dok je Katar, uz pomoć zapadnih energetskih giganata poput kompanija Shell i TotalEnergies, postao jedan od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), Iran se decenijama borio sa posledicama međunarodnih sankcija.

Nedostatak pristupa zapadnoj tehnologiji i stranim investicijama ozbiljno je usporio razvoj iranskog dela polja. To je stvorilo paradoksalnu situaciju u kojoj je manji sused, Katar, crpeo znatno veće količine gasa iz istog rezervoara.

Svestan da polje ulazi u drugu polovinu svog životnog veka i da prirodni pad pritiska preti smanjenjem proizvodnje, Iran je nedavno pokrenuo veliki investicioni ciklus vredan više od 17 milijardi dolara sa domaćim kompanijama kako bi instalirao kompresorske platforme za podizanje pritiska i tako održao vitalnu proizvodnju.

Trenutna i brutalna reakcija tržišta

Napad 18. marta bio je precizno usmeren na najosetljiviju tačku iranskog režima. Prvi izveštaji govorili su o šteti na postrojenjima koja čine gotovo 12 posto ukupne iranske proizvodnje gasa. Požari su zahvatili ključne rafinerije u industrijskoj zoni Asalujeh, primoravši vlasti na privremeno gašenje proizvodnje od oko 100 miliona kubnih metara gasa dnevno. Reakcija tržišta bila je trenutna i brutalna.

Cena barela sirove nafte tipa Brent skočila je iznad 110 američkih dolara, dok su cene prirodnog gasa u Evropi takođe zabeležile snažan rast. Analitičari su upozorili da bi bilo kakav dugotrajniji prekid proizvodnje u Južnom Parsu mogao izazvati globalnu energetsku krizu.

Dodatnu konfuziju unela je reakcija iz Vašingtona. Tadašnji američki predsednik Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži objavio je da SAD nije imao saznanja o izraelskom napadu, pokušavajući da distancira svoju administraciju od eskalacije.

"Izrael je, iz besa zbog onoga što se dogodilo na Bliskom istoku, nasilno napao veliko postrojenje poznato kao gasno polje Južni Pars. Sjedinjene Države nisu znale ništa o ovom konkretnom napadu, a država Katar nije bila ni na koji način uključena", navodi se u Trampovoj objavi.

Međutim, brojni medijski izveštaji, pozivajući se na izvore unutar obaveštajnih zajednica, tvrdili su suprotno – da je napad bio koordinisan između Izraela i SAD-a. Tramp je potom zapretio Iranu potpunim uništenjem polja ako se usudi da uzvrati napadom na Katar.

Energetski rat se širi Zalivom

Odgovor Teherana bio je brz i proširio je sukob širom regiona. Iranske snage izvele su uzvratne udare na energetska postrojenja u susednim zalivskim zemljama. Na meti su se našli katarski kompleks za tečni gas Ras Laffan, saudijska luka i rafinerija u Janbuu, kao i postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu. Ovim potezom Iran je poslao jasnu poruku: ako naše energetsko srce ne može da kuca, pokušaćemo da zaustavimo i vaše.

Napad na Južni Pars i posledična iranska odmazda pretvorili su tinjajući sukob u otvoreni energetski rat. Ranjivost celokupne energetske infrastrukture u Persijskom zalivu, uključujući i strateški Ormuški moreuz kroz koji prolazi petina svetske nafte, postala je bolno očigledna. A Južni Pars bio bi Ahilova peta.