Palo pomirenje: Mađari i Hrvati pustili u rad nadograđenu rafineriju

Očekuje se da će od 2027. godine, kada novo postrojenje bude radilo punim kapacitetom, prerada sirove nafte porasti sa nešto više od tri miliona tona na oko četiri miliona tona godišnje, dok će se proizvodnja dizela povećati za do 400.000 tona godišnje.

Uz to, u proizvodnom procesu više neće biti potrebe za uvozom vakuumskog gasnog ulja, koje je na evropskom tržištu uglavnom ruskog porekla, što dodatno jača energetsku sigurnost Hrvatske i smanjuje zavisnost od uvoznih sirovina.

U okviru projekta modernizovana su i postojeća postrojenja, izgrađena je nova luka, silosi, zatvoren transportni sistem za koks i nova trafostanica. Projekat je realizovan dve godine kasnije od planiranog, uglavnom zbog problema u vezi sa nabavkom i dostupnošću materijala, sirovina i radne snage.

Tehnološki najnaprednije postrojenje u regionu

Na svečanosti je naglašeno da je, zahvaljujući projektu, riječki rafinerijski kompleks transformisan u jedno od tehnološki najnaprednijih postrojenja u regionu, uz veću energetsku efikasnost, bolje iskorišćavanje sirove nafte i veći udeo visokovrednih proizvoda.

U fokusu Ine ostaje sigurno i kontinuirano snabdevanje hrvatskog tržišta, kao i ključnih tržišta u regionu - Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Slovenije.

Prema podacima iz Ine, u projektu je učestvovalo više od 10.500 radnika, dok će u novom postrojenju raditi njih 60. Ugrađeno je 9.400 tona čelika i 581 kilometar primarnih kablova, utrošeno 8,9 miliona radnih sati, sprovedene su brojne obuke, kao i 56 vežbi evakuacije i spasavanja.

Ministar privrede Ante Šušnjar rekao je da mu je drago što je završena modernizacija riječke rafinerije, koja će dodatno obezbediti sigurnost snabdevanja derivatima hrvatskog tržišta i regiona.

Derivatima iz riječke rafinerije, kako je naveo, snabdevaju se i tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore i drugih zemalja.

Hrvatska je poslednjih godina uložila značajna sredstva u energetsku infrastrukturu, a ovaj projekat je deo tog procesa.

"Ponosni smo što smo danas, u ovim kriznim trenucima, kada se vidi da u nekim okolnim zemljama dolazi do nestašice derivata na pumpama, učinili sve da sigurnost snabdevanja ne bude dovedena u pitanje, a da cene budu što pristupačnije", rekao je ministar.

On je ocenio da je investicija od 700 miliona evra istorijska, da je dugo trajala i dodao: "Bolje ikad nego nikad."

Nema brige za snabdevanje Mađarske i Slovačke

Ministar je dodao da se preko puta rafinerije mogu videti dva tankera sa neruskom naftom, koja se isporučuje partnerima u Mađarsku i Slovačku, za MOL grupu.

Istakao je da će se isporuke nastaviti i da nema razloga za brigu kada je reč o snabdevanju tih zemalja.

"Najavljen je dolazak još brodova ovog meseca, sve će biti isporučeno. Janaf je pouzdan i cenovno prihvatljiv partner, kao i Hrvatska", rekao je Šušnjar.

Na pitanje kada stiže tanker sa ruskom naftom i da li će biti propušten, rekao je da nisu dobili nikakav zvaničan dokument – ni o izuzeću od američkih sankcija niti da je reč o ruskoj nafti.

"Pozivam da se nastavi sa ovom praksom koja je proverena, jer dok razgovaramo, nafta teče", rekao je Šušnjar.

On je dodao da je Hrvatska uložila znatno više sredstava nego što su njene potrebe, kako bi kao siguran i pouzdan partner i zemlja sa izlazom na more mogla da pruži usluge susednim zemljama koje nemaju izlaz na more.

• Hrvatska ne odustaje: Spor sa MOL-om još nije završen
• Amerika odbila Hrvatsku: Arbitraža ponovo pripala MOL-u
• EK potvrdila: "Primili smo žalbu MOL-a"
• Janaf odgovorio na tužbu MOL-a

Vlada ima još mehanizama

Na pitanje o cenama goriva i njihovom uticaju na druge cene, Šušnjar je rekao da je Vlada već reagovala i da današnji rast cena ne bi trebalo značajno da utiče.

Dodao je da bi eventualno povećanje cena u nekim sektorima bilo neopravdano, jer su troškovi derivata i energenata relativno mali deo njihovog proizvodnog procesa.

Govoreći o kretanju cena nafte na berzama, rekao je da one padaju, ali su i dalje znatno iznad nivoa pre sukoba povezanog sa Iranom.

"To je kontinuiran proces, a cene su vrlo promenljive. Na to ne možemo da utičemo, ali Vlada ima mehanizme kojima može da reaguje kada dođe do ovakvih šokova", rekao je Šušnjar.

Dodao je da postoje dodatne mere koje mogu biti primenjene ukoliko dođe do novih poremećaja.

Izrazio je nadu da će se cene stabilizovati u narednom periodu i da neće biti potrebe za dodatnim intervencijama.

Hrvatska strateški partner Mađarskoj

Zamenik mađarskog ministra spoljne trgovine i spoljnih poslova Levente Mađar rekao je da je Hrvatska važan strateški partner Mađarskoj u obezbeđivanju energetske sigurnosti.

"Uprkos političkim razlikama i komercijalnom sporu između MOL-a i hrvatske vlade, uspeli smo da realizujemo ovu investiciju. To je veliko dostignuće i pokazuje da treba da sarađujemo zbog zajedničke energetske zavisnosti", rekao je.

Na pitanje o nesporazumu između MOL-a i Janafa u vezi sa transportom ruske nafte, rekao je da nema većih problema.

"Mađarska vlada nije tražila od Janafa da transportuje bilo kakvu naftu. To je pitanje za MOL, a koliko znam, MOL trenutno nema poteškoća sa Janafom u vezi sa transportom nafte bez obzira na njeno poreklo", rekao je.

Dodao je da postoje određena ograničenja u kapacitetima Janafovog naftovoda, ali da se radi na njihovom rešavanju.

Plan proizvodnje zelenog vodonika

Uoči svečanosti potpisan je ugovor o projektu proizvodnje zelenog vodonika u Rafineriji nafte Rijeka.

Ina planira ulaganje veće od 60 miliona evra u izgradnju postrojenja za proizvodnju i distribuciju zelenog vodonika, uz elektrolizator snage 10 MW i prateću solarnu elektranu snage 11 MW.

Završetak projekta planiran je krajem ove godine, dok se prve količine zelenog vodonika očekuju 2027. godine.

Ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za projekat, u okviru Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, potpisali su ministar privrede Ante Šušnjar, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Luka Balen, predsednica Uprave Ine Žužana Ortutaj i član Uprave Ine Hrvoje Šimović.