Oglasila se Đedović: "Građani racionalno da koriste energiju"

Takođe, dodajući da su svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni tome da se prebrodi situacija sa sušom, i apelovala je na građane da racionalno koriste električnu energiju.

"Situacija ostaje izazovna kada je vodostaj Dunava u pitanju. Međutim, mi smo već ceo maj, jun i jul videli najnižu proizvodnju na hidroelektranama u Đerdapu od kada je ona puštena u rad, što svakako nije dobra vest. Đerdap 1 je na 20 odsto proizvodnje, Đerdap 2 na 30 odsto. Dotoci su najniži, odnosno 1.500 kubika u sekundi; bili su na tom nivou 2003, poslednji put pre toga 1985. To sve govori o jednoj vanrednoj situaciji koja apsolutno mora da se prati i da ostanu svi zaposleni u energetskom sektoru posvećeni da prebrodimo ovaj izazovan sušan period, ali i velike vrućine", rekla je Đedović Handanović. 

Sa druge strane, dodaje ona, situacija na hidroelektranama na Drini je nešto bolja - dotoci su ispod proseka, ali su iznad biološkog minimuma.

"Pokazalo se koliko je bilo važno da se završi rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja je gotova na proleće ove godine i koja može onda da pumpa vodu u onim momentima kada su cene niske, odnosno u solarnim satima, a da se koristi proizvodnja električne energije u onim momentima, pre svega jutarnjim satima i večernjim satima, kada je potrošnja najveća. Akumulacije su veoma visoke, na 75 odsto, što je zadovoljavajuće, i držaćemo ih na tako visokom nivou za nepredviđene situacije i za ne daj Bože kada bude bilo neophodno", rekla je minstarka za RTS.

Na pitanje kakva je sitacija sa hlađenjem termoelektrane Kostolac, ona je navela da je situacija stabilna, s tim što ste je neophodna određena visina Dunava da bi mogle da se hlade termoelektrane na zadovoljavajućem nivou, pa su morale snage određenih blokova da se spuste za trećinu u prethodnom periodu.

"Što se tiče vode za hlađenje na Savi, nije problem i ne ugrožava proizvodnju u TENT-u. Međutim, ono što jeste izazov, to je kvalitet uglja koji nije zadovoljavajući i on onda utiče na količinu proizvedene električne energije, ali to se prevazilazi određenim nivoom uglja iz uvoza, koji je veće kalorijske vrednosti. Uglja na deponijama ima dovoljno, i one se pune svakim danom, 1.820.000 tona u ovom momentu. Cilj je da pređu i 2.000.000 tona pre početka zimske sezone, da bi upravo imali dodatnu sigurnost za periode koji su izazovni", rekla je Đedović Handanović. 

Na pitanje kakva je situacija u regionu, ona je odgovorila da je veoma izazovna, pre svega zbog neophodne visine vodostaja Dunava za hlađenje nuklearnih elektrana, te je u Mađarskoj nuklearna elektrana Pakš već smanjena na 50 odsto kapaciteta i verovatno će morati i da bude isključena. 

"U Rumuniji takođe jedan reaktor ne radi, drugi radi sa smanjenom snagom. U Bugarskoj takođe, verovatno će, ako se ovakva nastavi situacija, morati da isključe bar dve jedinice. I u tom smislu, to sve stvara pritisak, pre svega na dostupnu količinu električne energije, a onda i na cene električne energije koje treba da se, od zemalja koje imaju izazove, obezbede na tržištu", rekla je ministarka. 

Dodala je da je tropski talas doneo i veliku potrošnju u Srbiji i da ona dostiže i 100 do 105 gigavat-sati dnevno, dok, primera radi, zimi trošimo oko 110 ili 115 u momentima kada je najhladnija zima i kada je najveća potrošnja.

"Apelujem na građane da se racionalno ponašaju, da racionalno koriste električnu energiju, i da jednostavno svi pokušamo da doprinesemo da prevaziđemo ovaj sušni i tropski period što je lakše moguće. Najbitnije je nabaviti energiju, i u tom smislu, i dodatne količine uglja, i dodatne količine mazuta, ali i nedostajuće količine električne energije, da se nabave unapred i po predvidivim cenama. Naravno, to stvara i određene finansijske pritiske, ali ostajemo da nadgledamo tu situaciju i da apsolutno svi zaposleni u ovom sektoru zaista daju svoj doprinos, i da ne sme doći do bilo kakvih iskakanja ili ispadanja", rekla je Đedović Handanović.

Na pitanje kakva je situacija sa kompanijom NIS, odgovorila je da je teška situacija, ali da dodatno produženje licence od mesec dana jeste olakšavajuća okolnost.

"Olakšavajuća je okolnost zato što će NIS moći da, pre svega, kupi dodatni tanker sirove nafte i da dopremi barem 140.000 tona sirove nafte do rafinerije u Pančevu tokom meseca avgusta i to omogućava da rafinerija radi negde u proseku 11.000 tona dnevno, da prerađuje 330.000 tona mesečno, što nam je mnogo bitno u ovom momentu, jer se oslanjamo velikom merom za zadovoljenje potrošnje i potražnje upravo iz rafinerije u Pančevu, jer je uvoz takođe otežan zbog niskog vodostaja Dunava, te barže ne mogu da prođu onim tempom i kapacitetom kao što je to uobičajeno, pa i uvoz naftnih derivata, na koji se takođe oslanjamo, ugrožen je, odnosno smanjen", rekla je Đedović Handanović. 

Istakla je da je rafinerija u Pančevu značajan izvor snabdevanja tržišta, međutim, dugoročno rešenje ostaje izazov u tom smislu da se pregovori između ruskih vlasnika i mađarskog MOL-a završe i da dođe do završetka te transakcije. 

"Predsednik Vučić je najavio i razgovore sa predsednikom Putinom i mađarskim premijerom; naravno, uvek postoji politička dimenzija svake ovakve velike transakcije. Mi želimo, i uradili smo sve, pre svega da zaštitimo naše interese i da omogućimo da do dogovora dođe. Da li će do njega doći, ostaje da vidimo; za nas je jedino prihvatljivo održivo i dugoročno rešenje", istakla je Đedović Handanović.

Iako je uvoz određene količine naftnih derivata, oko četrnaest hiljada tona, otežan, pa se koriste železnički vagoni i kompozicije, ministarka kaže da su zalihe dobre i da su rezerve na visokom nivou.

"Kada pričamo o dizelu, to je nekih petsto šezdeset i pet hiljada tona, što je dovoljno za preko devedeset dana prosečne letnje potrošnje, benzina oko sto dvadeset osam hiljada tona, takođe blizu devedeset dana prosečne potrošnje, kerozina preko četrdeset hiljada tona, što je negde dovoljno za oko dva meseca", navela je Đedović Handanović.

Zahvaljujući visokom nivou rezervi, kako je podsetila, prošle godine je prevaziđen izazovan period kada gotovo sto dana nije bilo dotoka sirove nafte, a snabdevanje je ostalo stabilno.

Ministarka je navela da su, radi zaštite građana od naglog skoka cena, još prilikom konflikta na Bliskom istoku uvedene mere poput smanjenja akciza od dvadeset posto, ograničenja cena i zabrane izvoza derivata, a prošle nedelje je, zbog smanjenog uvoza, određena količina derivata puštena iz operativnih rezervi kompanija, kako bi državne strateške rezerve ostale sačuvane.

"Samo naše državne rezerve, ja kada sam došla na čelo ministarstva, bile su oko dvadeset sedam, dvadeset osam dana prosečne potrošnje. Danas su pedeset osam dana", istakla je ministarka, navodeći da nastavljaju da rade na završetku novih skladišta u državnoj svojini.

Podsetila je i da je nafta i dalje oko devedeset dolara po barelu, da je Rusija zabranila izvoz naftnih derivata iz svoje zemlje, kao i da je Turska kupila milion tona dizela na Mediteranu, što sve stvara pritisak na dostupnost proizvoda i na cene.

U razgovoru za RTS, ministarka je zahvalila građanima i svim zaposlenima u rudarskom sektoru koji po velikim vrućinama rade i proizvode ugalj, navodeći da je proizvodnja u julu bila iznad plana i u Kolubari i u Kostolcu.

"Mi ćemo omogućiti da rudarska nova oprema stigne što brže do kopova i jedan bager će ući u proizvodnju, već se očekuje sledeće nedelje, tako da svi zaposleni u energetskom sektoru apsolutno zahtevamo da opreznost bude na najvišem mogućem nivou", zaključila je Đedović Handanović.