Rusi i Kinezi grade nuklearnu elektranu na Mesecu?

Ovaj plan je otkriven ranije ove nedelje tokom prezentacije Pei Žaojua, glavnog inženjera kineske misije Chang’e-8.

Misija Chang’e-8, zakazana za 2028. godinu, predstavlja ključni korak u ambicioznom svemirskom programu Kine, čiji je cilj da pošalje astronaute na Mesec do 2030. godine i da postavi stalnu naseljenu bazu na njegovoj površini, prenosi Independent.

Misija će postaviti temelje za ovu bazu, uključujući istraživanje mogućnosti za napajanje energijom. Iako se nuklearna elektrana razmatra kao glavna opcija, u prezentaciji Pei Žaojua su takođe predstavljene alternativne metode snabdevanja, kao što su veliki solarni paneli postavljeni na površini Meseca i cevovodi i kablovi za distribuciju toplote i električne energije širom baze.

Kina planira da kroz misiju Chang’e-8, uz pomoć rakete Long March 5 sprovede projekat u dve faze. Prva faza uključuje slanje robota, rovera i specijalnih modula na Mesec, koji će proučavati resurse, teren i druge podatke neophodne za gradnju baze.

Druga faza, planirana za 2030, predviđa slanje dvoje kineskih astronauta u svemirskim brodovima Mengzhou i Lanyue, kako bi započeli pripreme za ljudsku kolonizaciju i izgradnju baze. Saradnja Kine i Rusije na izgradnji nuklearnog reaktora na Mesecu do 2035. godine, što je Roskosmos najavio 2024, pokazuje ozbiljnu posvećenost dugoročnom istraživanju Meseca i funkcionisanju stanice ILRS.

Činjenica da je nuklearna elektrana pomenuta u zvaničnoj kineskoj prezentaciji upućenoj zvaničnicima iz 17 zemalja i međunarodnih organizacija koje učestvuju u ILRS projektu, jasno pokazuje da Peking podržava tu ideju, iako ona nikada nije formalno objavljena.

Vremenski plan Kine za gradnju baze na južnom polu Meseca podudara se s američkim, znatno ambicioznijim programom Artemis, kojim NASA planira da vrati američke astronaute na Mesec u decembru 2025. godine, uz dugoročan cilj uspostavljanja stalne baze.

Vu Veiren, akademik Kineske akademije inženjeringa i glavni dizajner kineskog lunarnog programa, izjavio je prošle godine da će osnovni model ILRS, sa južnim polom Meseca kao centralnom tačkom, biti izgrađen do 2035. godine.

Vu je izjavio da je pitanje energetskog napajanja ključno za ILRS, ističući da Rusija ima prirodnu prednost u nuklearnoj tehnologiji, posebno kada je reč o njenom slanju u svemir. 

"Nadam se da će ovog puta obe zemlje zaista uspeti da pošalju nuklearni reaktor na Mesec", rekao je Vu za Reuters.

Serija lansiranja Chang’e sondi biće deo faze izgradnje tog „osnovnog modela“ stanice, kako je Vu i najavio. U budućnosti, Kina planira da pokrene i projekat "555", kojim će pozvati 50 zemalja, 500 međunarodnih naučnih institucija i 5.000 stranih istraživača da se pridruže ovom globalnom svemirskom istraživačkom poduhvatu.

ILRS je zamišljen kao međunarodni naučni centar nove generacije, koji bi mogao oblikovati budućnost istraživanja Meseca i svemira u celini. U svakom slučaju svet ulazi u novu eru razvoja Meseca, u kojoj će Kina i Rusija, po svemu sudeći, igrati ključne uloge.