Putin je ovde dao svaku paru – a privreda krvari

Visoki bonusi za regrutaciju koje Rusija nudi kako bi održala ratni napor u Ukrajini opterećuju nacionalnu ekonomiju, navodi se u nedavnom izveštaju Instituta za proučavanje rata.

Troškovi su se značajno povećali zbog bonusa i dodatnog zapošljavanja u odbrambenoj industriji.

U julu prošle godine ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao dekret kojim se standardni bonus za regrutaciju više nego udvostručio, s 195.000 rubalja na 400.000 rubalja (otprilike 2.000 i 4.000 evra), što je gotovo pet puta više od prosečne mesečne plate u Rusiji, piše Business Insider.

Prisilna mobilizacija uskoro nužna

Kampanja povećanja broja pripadnika vojske dovela je vojsku u direktnu konkurenciju s civilnim sektorima za radnu snagu, što je uzrokovalo rast plata i cena, posebno u uslužnim delatnostima, dok Rusija nastavlja da uliva novac u svoju ratnu mašinu.

"Rusija ne može neograničeno dugo da dopunjava svoje snage uz trenutnu stopu gubitaka bez prisilne mobilizacije rezerve, što je Putin dosad nerado činio, niti može da održava sve veće isplate novacima koje ruska ekonomija jednostavno ne može da podnese", napisali su analitičari ISW-a, prenosi Indeks.

Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije iz juna, Rusija je u ratu imala više od 950.000 ranjenih i poginulih. Analitičari ISW-a upozorili su da Moskva istovremeno ublažava monetarnu politiku kako bi podstakla rast i povećava ratnu potrošnju. Ta kombinacija preti dodatnom destabilizacijom privrede.

Neodrživo visoke isplate vojnicima verovatno će, pišu ISW analitičari, narušiti kupovnu moć potrošača, s vremenom oslabiti rublju i produbiti makroekonomsku nestabilnost. Putinova administracija prošle godine premašila je svoje ciljeve regrutacije, uglavnom zahvaljujući izdašnim bonusima. Neke regionalne vlasti čak su nudile bonuse uporedive s naknadama koje nudi američka vojska.

Vojna potrošnja glavni pokretač BDP-a

Shutterstock/Dmytro Larin

Takav pristup pridoneo je kratkoročnom privrednom rastu. Ekonomisti iz Bruegela, think tanka sa sedištem u Briselu, pišu da su vojna potrošnja i potrošnja podstaknuta bonusima bili ključni pokretači ruskog BDP-a u 2023. i 2024. godini. Kako se ekonomija usmeravala prema ratnim ciljevima, najviše su profitirali odbrambeni sektor i ratna potrošnja.

No sredinom 2023. privreda je počela da se pregreva, što je centralnu banku navelo da više puta podiže kamatne stope.

"Ipak, budući da se veliki dio kreditiranja odvija uz subvencionisane kamatne stope, a vojno-industrijski kompleks je zaštićen javnim nabavkama, ta su povećanja stopa prvenstveno uticala na sektore koji nisu povezani s ratom", dodali su ekonomisti Bruegela.

Čak je i vojno-industrijski sektor krajem 2024. pokazivao znakove stagnacije. "Privreda je udarila u svoja ograničenja ponude", piše Bruegel. Kako centralna banka Rusije usmerava kreditiranje prema sektorima povezanim s vojskom, ostali delovi privrede sve više se potiskuju.

U međuvremenu, strukturne slabosti ruske ratne privrede i dalje postoje, čak i ako se do sada činila otpornom zahvaljujući prilivu sredstava povezanih s ratom.

"Rusija je izgubila glavna izvozna tržišta za svoje odbrambene proizvode, suočava se s rastućim troškovima zbog zaobilaženja sankcija i pati od slabih politika rada i migracija, a sve to dodatno pogoršava njene strukturne probleme", napisali su ekonomisti Bruegela.