"Operacija završena": Oglasio se Tramp nakon uvođenja carina; I šta sad?

LIBERATION DAY RECIPROCAL TARIFFS 🇺🇸 pic.twitter.com/ODckbUWKvO

— The White House (@WhiteHouse) April 2, 2025

Generalni direktor Svetske trgovinske organizacije (STO) Ngozi Okondžo-Ivela danas je izrazila zabrinutost u vezi sa rizikom od eskalacije tarifnog rata nakon novih carina na uvoz koje je u sredu uveče objavio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp.

Ona je pozvala zemlje članice te organizacije da je koriste za smislenu interakciju i donošenje zajedničkih odluka, objavila je pres-služba STO.

"Duboko sam zabrinuta zbog potencijala za eskalaciju u tarifni rat sa ciklusom uzvratnih mera koje dovode do daljeg pada trgovine robom", navela je ona.

Naglasila je da je STO osnovana da služi upravo u ovakvim trenucima, kao platforma za dijalog, "da spreči eskalaciju trgovinskih sukoba i podrži otvoreno i predvidljivo trgovinsko okruženje".

"Ohrabrujem članove da iskoriste ovaj forum za konstruktivan angažman i traženje kooperativnih rešenja", dodala je ona.

Meloni je istakla za italijansku državnu televiziju RAI da uticaj američkih carina ne bi trebalo da bude precenjen, kao i da odgovor na njih treba da bude pažljivo razmotren, preneo je Rojters.

"Ne smemo podsticati uzbunu, to nije katastrofa", ocenila je Meloni, navodeći da nije uverena da je najbolji način da se odgovori na američke varine uvođenje recipročnih tarifa.

Američka administracija saopštila je da će od 5. aprila na snagu stupiti osnovna carina od 10 odsto za celokupni uvoz u SAD, a da će od 9. aprila  uslediti recipročne carine za približno 60 zemalja i teritorija koje je Bela kuća nazvala "najgorim prestupnicima".

Pojedine zemlje i teritorije će se součiti samo sa carinom od 10 odsto, a među njima su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, prenosi BBC.

Specifične recipročne carine za otprilike 60 "najgorih prestupnika" će od 9. aprila biti na snazi za EU i to od 20 odsto, kao i prema Kini 54 odsto (što uključuje i ranije carine), Vijetnamu 46 odsto, Tajlandu 36 odsto, Japanu 24 odsto, Kambodži 49 odsto, Južnoj Africi 30 odsto.

U automobilskoj industriji je nemoguće pobeći od carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, rekao je danas bivši izvršni direktor Forda Mark Filds.

On je je istakao da će to neizostavno dovesti do rasta cena vozila, "jer je takva matematika", preneo je CNN.

"Suština je da ne postoji apsolutno nijedno vozilo na koje tarife neće uticati", rekao je Filds.

Trampova carina od 25 odsto na uvoz automobila aktivirana je danas kao deo nastojanja predsednika da oživi radna mesta u američkoj proizvodnji, a u planu je da Vašington uvede carine i na automobilske delove do 3. maja.

Filds pretpostavlja da će proizvođači automobila odlučiti da deo troškova nastalih od tarifa prenesu potrošačima u vidu viših cena i smanjenih podsticaja.

Banka Amerike procenjuje da bi carina od 25 odsto na sve uvezene auto-delove povećala cenu vozila sastavljenih u SAD za oko 26 milijardi dolara (23,6 milijardi evra) ili oko 3.285 dolara (2.980 evra) po vozilu u proseku.

Čak će i automobili sastavljeni u američkim fabrikama verovatno biti skuplji jer koriste mnogo stranih delova.

Goldman saks predviđa da će se troškovi stranih automobila povećati između 5.000 i 15.000 dolara po vozilu zbog tarifa.    

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da su nove carine koje je Donald Tramp potpisao "velika promena", ali i neophodan zaokret za američku ekonomiju.

"Zadužujemo se kod kineskih seljaka da bismo kupovali ono što ti isti seljaci proizvode. To nije recept za prosperitet, niske cene niti dobre poslove u Americi", rekao je Vens za Fox News, kritikujući model globalističke ekonomije za koji tvrdi da je doveo SAD do ogromnog duga i zavisnosti od strane proizvodnje.

"Trenutno predsednik Tramp vodi ekonomiju u drugom pravcu. Na tome je zasnovao kampanju, to je obećao i sada to ostvaruje. Da, ovo je velika promena. Neću to kriti, ali bila nam je potrebna velika promena", dodao je.

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva izjavio je danas da će vlada preuzeti sve odgovarajuće mere za zaštiti brazilske firme i radnike od uticaja novih carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp.

Lula da Silva je rekao da će se svaka od tih mera zasnivati na zakonu koji je brazilski Kongres usvojio u sredu, a kojim je predviđen okvir za uvođenje recipročnih carina prema Sjedinjenim Američkim Državama, preneo je Rojters.

"Mi branimo multilateralizam i slobodnu trgovinu", istakao je brazilski predsednik.

Američka administracija saopštila je da će od 5. aprila na snagu stupiti osnovna carina od 10 odsto za celokupni uvoz u SAD, a da će od 9. aprila  uslediti recipročne carine za približno 60 zemalja i teritorija koje je Bela kuća nazvala "najgorim prestupnicima".

Pojedine zemlje i teritorije će se součiti samo sa carinom od 10 odsto, a među njima su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, prenosi BBC.

Specifične recipročne carine za otprilike 60 "najgorih prestupnika" će od 9. aprila biti na snazi za EU i to od 20 odsto, kao i prema Kini 54 odsto (što uključuje i ranije carine), Vijetnamu 46 odsto, Tajlandu 36 odsto, Japanu 24 odsto, Kambodži 49 odsto, Južnoj Africi 30 odsto.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da su carinske tarife koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp "brutalne i neosnovane" i da predstavljaju šok za međunarodnu trgovinu.

Makron je poručio da Evropa mora odgovoriti na te mere pojedinačno u svakom industrijskom sektoru, prenosi Rojters.

Govoreći tokom sastanka sa predstavnicima francuske industrije, Makron je dodao da će odgovor na recipročne tarife biti "masovniji" nego što su bile uzvratne mere na američke tarife na čelik i aluminijum.

Emanuel Makron je pozvao danas francuske kompanije koje posluju u Sjedinjenim Američkim Državama da obustave sve svoje investicione projekte u toj zemlji dok se najava Donalda Trampa o masovnom povećanju carina na uvoz iz Evropske unije ne razjasni.

"Ono što je važno je da budući ili najavljeni investicioni projekti u poslednjih nekoliko nedelja budu privremeno obustavljeni dok ne razjasnimo stvari sa Sjedinjenim Američkim Državama", izjavio je predsednik Francuske tokom sastanka sa predstavnicima francuskih industrijskih sektora najviše pogođenih najavljenim američkim tarifama, prenosi portal BFM TV.

Makron se zapitao kakva bi bila poruka ukoliko bi veliki evropski poslovni igrači počeli da ulažu milijarde evra u američku ekonomiju u trenutku kada je francuska ekonomija na udaru.

Just figured out where these fake tariff rates come from. They didn't actually calculate tariff rates + non-tariff barriers, as they say they did. Instead, for every country, they just took our trade deficit with that country and divided it by the country's exports to us.

So we… https://t.co/PBjF8xmcuv

— James Surowiecki (@JamesSurowiecki) April 2, 2025

U drugoj objavi Surowiecki dodatno produbljuje kritiku, otkrivajući da administracija u ovim izračunima uzima u obzir samo trgovinski deficit u robi, potpuno ignorišući značajan suficit koji SAD ostvaruje u sektoru usluga.

U najnovijem razvoju događaja oko kontroverznih tarifnih mera Trampove administracije, novinar i ekonomski analitičar Džejms Suroviecki opisao je kako su izračunate takozvane „recipročne“ tarife, koje su uvedene 2. aprila 2025. godine. Umesto da se zasnivaju na stvarnim carinskim stopama i necarinskim barijerama stranih zemalja, kako je tvrdila administracija, ove tarife su zapravo izračunate na osnovu trgovinskog deficita SAD sa pojedinačnim zemljama, što je izazvalo oštre kritike i nevericu stručnjaka.

U svom postu na Platformi Ks, Surowiecki je objasnio da je Trampova administracija uzela trgovinski deficit SAD sa određenom zemljom i podelila ga sa ukupnim izvozom te zemlje u SAD. Na primer, u slučaju Indonezije, SAD imaju trgovinski deficit od 17,9 milijardi dolara, dok je izvoz Indonezije u SAD 28 milijardi dolara. Kada se 17,9 podeli sa 28, dobijate 64 odsto, što je Trampova administracija proglasila "tarifnom stopom" koju Indonezija navodno naplaćuje SAD. 

Surowiecki ovu metodu naziva "izuzetnom besmislicom", napominjući da ona nema nikakve veze sa stvarnim tarifnim stopama koje primenjuje Indonezija.

U drugom postu, Surowiecki dodatno produbljuje kritike, otkrivajući da administracija u ovim proračunima samo uzima u obzir trgovinski deficit robe, potpuno zanemarujući značajan suficit koji SAD ostvaruju u sektoru usluga. 

Prema podacima "Njujork tajmsa", uslužni sektor čini ogroman deo američke ekonomije, međutim Trampova administracija ove cifre nije uključila u svoje proračune, što dodatno iskrivljuje predstavljanje "tarifnih stopa" stranih zemalja.

Na primer, zemlje poput Južne Koreje, koja se kotira sa stopom od 50%, ili EU sa 39%, u stvarnosti naplaćuju daleko niže carine na američki izvoz. 

Prema podacima Svetske trgovinske organizacije (STO), realna prosečna carinska stopa Kine iznosi 7,3 odsto, a EU 5,2 odsto, što je daleko od cifara koje ovim zemljama pripisuje Trampova administracija.