"Trampu preostaje samo jedna jedina opcija"

Ipak, postoji granica šta Tramp može da uradi Rusiji, kažu analitičari za Newsweek.

Ističu da Putin već tri godine vodi rat protiv Ukrajine uprkos teškim ekonomskim sankcijama Zapada. A juče je jasno stavio do znanja da je otvoren za primirje samo ako ono uključuje uslove koje Kijev teško može da prihvati.

Stručnjaci veruju da je Trampova najbolja opcija da izvrši pritisak na Moskvu nešto na šta bi možda najmanje bio spreman, a to je da mnogo jače pritisne izvoz ruske nafte i gasa, koji su glavni izvor prihoda Rusije i pomaže u plaćanju rata u Ukrajini.

"Ako želite da dođete do bržeg rešenja sukoba u Ukrajini, to je ono za čim treba da posegnete, ova kontinuirana prodaja ruskih energenata", kaže Emili Kilkriz, viši saradnik Centra za novu američku bezbednost, i dodaje da je to jedino što je preostalo.

Ali ona veruje da bi Trampova administracija možda oklevala da zauzme tako kompletan pristup energetskim sankcijama protiv Rusije jer bi to izazvalo dodatna previranja u ekonomskoj neizvesnosti u SAD, koja je već jača zbog Trampove trgovinske politike. 

Analitičari smatraju da bi novi skok cena pumpi izazvan oštrijim energetskim sankcijama Rusiji mogao da se obori na američke glasače zbog Trampovog obećanja da će te cene prepoloviti.

Mark Finli, stručnjak za energetiku na Institutu Bejker Univerziteta Rajs, predviđa da će SAD biti veoma oprezne u vezi sa sankcijama koje bi rizikovale da uklone ruska burad sa tržišta.

Zapad je 2022. godine ciljao ruski energetski sektor kao deo šireg paketa ekonomskih sankcija koji koordiniraju SAD, Evropska unija i članice G7. Mere su uključivale zabranu izvoza ruske sirove nafte morem i ograničenje cene od 60 dolara po barelu ruske nafte. 

Sankcije su imale za cilj da ograniče profit Moskve bez potpunog presecanja energetskih potreba zemalja zavisnih od Rusije. Ali čak i tada, Rusija je našla način da zaobiđe sankcije i oslanjala se na nastavak izvoza nafte morskim putem. 

Nastavila je da izvozi prirodni gas u delove Evrope i povećala snabdevanje Kinom, Indijom i drugim zemljama koje nisu uvele sankcije. 

Prema izveštaju Rojtersa, ruski prihodi od nafte i gasa porasli su za 26 odsto na 108 milijardi dolara prošle godine, a EU je 2024. potrošila više na rusku naftu i gas nego na finansijsku pomoć Ukrajini.

Sada postoji nekoliko koraka koje bi SAD i njeni saveznici mogli da preduzmu: snižavanje gornje granice cena ruske nafte, suzbijanje izvoza preko mora i uvođenje sekundarnih sankcija kompanijama i trgovinskim partnerima poput Kine koji nastavljaju da kupuju rusku energiju.

Eksperti za energetiku smatraju da bi pojačane sankcije ruskom energetskom sektoru naljutile Kremlj, a to bi zahtevalo koordinaciju sa saveznicima, što bi bilo komplikovano, piše Newsweek.