Ovi fakulteti su ponovo najpopularniji, ali nisu i najtraženiji na tržištu rada

Psihologija, medicina i stomatologija su i dalje među prvim izborima maturanata, nedvosmisleno su pokazali rezultati prvog upisnog roka za &scaron;kolsku 2026/2027. godinu. Veliko interesovanje beleže i fakulteti poput FON-a i ekonomskih fakulteta, čije diplome omogućavaju rad na različitim poslovima - od finansija i marketinga do analitike, projektnog menadžmenta i ljudskih resursa.Istovremeno, pojedini smerovi iz oblasti ma&scaron;instva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljno kandidata, iako poslodavci kontinuirano traže upravo stručnjake ovih profila. Poređenje podataka o upisu sa oglasima objavljenim na sajtu Poslovi Infostud pokazuje da se želje mladih i potrebe trži&scaron;ta rada samo delimično poklapaju, pi&scaron;e Infostud.Psihologija obara rekorde na upisu, ali se posao često nalazi izvan strukePsihologija je i ove godine ostala pri vrhu liste želja. U Novom Sadu za 80 mesta prijavilo se 360 kandidata, odnosno 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Ni&scaron;u za jedno mesto konkurisala po 4,2 kandidata.Njena popularnost može se povezati sa sve većom vidljivo&scaron;ću tema mentalnog zdravlja i psihoterapije, kao i sa otvorenijim odnosom prema traženju stručne pomoći. Deo budućih psihologa zato karijeru vidi u savetovanju i privatnoj praksi, ali mogućnosti postoje i u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj za&scaron;titi i istraživanju.Psiholozi sve če&scaron;će rade i u ljudskim resursima, posebno u selekciji kandidata, razvoju zaposlenih, proceni kompetencija i unapređenju organizacione kulture. U prvih &scaron;est meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 409 oglasa u oblasti ljudskih resursa, ali su oni bili otvoreni i kandidatima drugih obrazovnih profila. Konkurencija je bila velika, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu.Sa druge strane, u užoj kategoriji psihologije objavljena su samo četiri oglasa, sa prosečno oko 150 prijava. Zbog malog broja oglasa taj podatak ne predstavlja celokupno trži&scaron;te rada za psihologe, ali pokazuje da je broj direktno ogla&scaron;enih pozicija znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti postoje, ali često izvan radnog mesta koje se jednostavno zove &bdquo;psiholog&ldquo;.Vi&scaron;e od četiri kandidata po mestu na medicini i stomatologijiVeliko interesovanje beleže medicina, stomatologija i drugi studijski programi iz oblasti zdravstva. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini bilo 447 prijavljenih.Shutterstock/BlurryMeMedicina i stomatologija nude jasno definisan put od fakulteta do profesije, imaju prepoznatljiv dru&scaron;tveni značaj i pružaju mogućnost rada u državnom i privatnom sektoru. U prvih &scaron;est meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljeno je 515 oglasa u zdravstvu, gotovo isto kao u istom periodu prethodne godine, kada ih je bilo 508. U stomatologiji je broj oglasa povećan sa 77 na 110.Ovi brojevi, međutim, ne predstavljaju celokupnu potražnju za zdravstvenim radnicima. Deo zapo&scaron;ljavanja odvija se kroz konkurse zdravstvenih ustanova i druge kanale koji nisu obuhvaćeni oglasima na sajtu Poslovi Infostud. Istovremeno, mogućnost rada u inostranstvu dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer deo zdravstvenih radnika nakon &scaron;kolovanja karijeru nastavlja u zemljama koje nude bolje zarade, uslove rada i mogućnosti za profesionalni razvoj.&Scaron;irok izbor poslovnih mogućnosti privukao hiljade kandidata na FON i EkonomskiZa Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767. Njihova privlačnost dobrim delom proizlazi iz toga &scaron;to diplomci nisu vezani za samo jedno zanimanje ili industriju.Depositphotos/WavebreakmediaSa ovim obrazovanjem mogu da rade u finansijama, prodaji, marketingu, analitici, konsaltingu, logistici, projektnom menadžmentu ili ljudskim resursima. FON dodatno povezuje poslovanje, organizaciju i tehnologiju, &scaron;to mladi prepoznaju kao dobru osnovu za rad u savremenom korporativnom okruženju.Ipak, veliki izbor poslova prati i velika konkurencija. U kategoriji ekonomije tokom prvih &scaron;est meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, a svaki je prosečno privukao oko 79 prijava. Zbog toga diploma sama po sebi često nije dovoljna za lak ulazak na trži&scaron;te. Praksa, strani jezici, rad sa podacima, digitalni alati i konkretne poslovne ve&scaron;tine sve vi&scaron;e odlučuju o tome ko će se izdvojiti među kandidatima.Interesovanje za IT opstaje uprkos snažnom padu broja oglasaInteresovanje za IT studije nije nestalo, ali se sve vi&scaron;e razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata. Na akademskom programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, odnosno 2,4 po mestu.Sa druge strane, Elektronski fakultet u Ni&scaron;u imao je 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu za Računarske nauke prijavilo se 14 kandidata na 70 mesta, dok je za Informacione tehnologije bilo 42 kandidata na 80 mesta. Ovi podaci pokazuju da mladi i dalje biraju IT, ali da mnogo vi&scaron;e pažnje obraćaju na konkretan program i reputaciju fakulteta.Shutterstock/fizkesPromena je vidljiva i na trži&scaron;tu rada. U prvih &scaron;est meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508, koliko ih je bilo u istom periodu prethodne godine, &scaron;to predstavlja pad od skoro 35 odsto. Posebno je otežan ulazak mladih bez iskustva, jer je početnih pozicija manje nego u periodu ubrzanog rasta IT industrije.Razvoj ve&scaron;tačke inteligencije dodatno menja poslove i znanja koja se traže. Programiranje ostaje važno, ali poslodavci sve vi&scaron;e vrednuju razumevanje podataka i poslovnih procesa, sajber bezbednost i praktičnu primenu AI alata. IT zato nije izgubio značaj, ali vi&scaron;e nije dovoljno zavr&scaron;iti bilo koji IT smer i očekivati brz i jednostavan put do zaposlenja.Vi&scaron;e od 2.000 oglasa za tehničke profile, na fakultetima nedovoljno kandidataNajveći raskorak između upisa i trži&scaron;ta rada vidi se u pojedinim tehničkim oblastima. Na Tehničkom fakultetu u Boru za 240 mesta prijavilo se samo 57 kandidata. Na Građevinskom fakultetu u Subotici za građevinarstvo su konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.Shutterstock/Rawpixel.comNasuprot tome, potražnja poslodavaca ostaje stabilna. U prvih &scaron;est meseci 2026. godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa u građevini i geodeziji, 736 u ma&scaron;instvu i 452 u elektrotehnici. Građevina je pritom zabeležila vidljiv rast, sa 780 oglasa u istom periodu pro&scaron;le godine.Slabije interesovanje mladih može se povezati sa zahtevno&scaron;ću studija, ali i sa nedovoljno jasnom predstavom o tome kako danas izgledaju inženjerske karijere. Poslovi u industriji, proizvodnji, energetici i građevini često su manje vidljivi od karijera u IT-ju, marketingu ili menadžmentu, iako nude mogućnosti rada na automatizaciji, savremenoj infrastrukturi, energetskim sistemima i velikim industrijskim projektima.Popularnost fakulteta nije isto &scaron;to i sigurnost zaposlenjaPeopleImages/ShutterstockPodaci ne pokazuju da mladi biraju pogre&scaron;ne fakultete, već da odluke često donose na osnovu ličnih interesovanja, ugleda profesije i predstave o budućoj karijeri, bez dovoljno informacija o realnim mogućnostima na trži&scaron;tu rada.Velika konkurencija pri upisu pokazuje koliko je neki program privlačan, ali često najavljuje i veću konkurenciju pri zapo&scaron;ljavanju. Sa druge strane, manje popularni tehnički smerovi mogu voditi ka oblastima u kojima je potražnja stabilna, a broj novih stručnjaka ograničen.Zato odgovor nije u ubeđivanju maturanata da odustanu od svojih interesovanja. Mladima je potrebno kvalitetnije profesionalno usmeravanje, vi&scaron;e informacija o zanimanjima, uslovima rada i razvoju karijere. Mladi bi pre izbora studija trebalo da znaju ne samo &scaron;ta im se dopada, već i kako određena profesija izgleda u praksi, koje ve&scaron;tine poslodavci traže i koliko različitih puteva jedna diploma zaista otvara.

Ovi fakulteti su ponovo najpopularniji, ali nisu i najtraženiji na tržištu rada

0 Komentari

Najnovije

Ova industrija polako nestaje: Pivare se masovno zatvaraju