Uživo Mali: "Prosečna plata u junu 1.026 evra, realno porasla 9,4 odsto" VIDEO

Ministar finansija Siniša Mali reagovao je na izjave opozicionih poslanika u Skupštini Srbije. 

"Majstor je pobrkao, sve lepo piše na Evrostatu, ali ne vredi kad majstor pobrka kruške, babe, žabe i kruške i sve ostalo. I oni pričaju o nekom BDP-u, a BDP per capita bio je 4.800 kad su oni bili na vlasti a sada je 14.600 dolara", naglasio je ministar finansija. 

"Danas je nezaposlenost 8,9 odsto, nikada niža dok je u njihovo vreme bila daleko viša", dodao je. 

"Da vas podsetim, to je bilo vreme devalvacije dinara. Niste imali ni za penzije da isplatite", rekao je Mali.

"Najvažniji pokazatelj našeg ozbiljnog bavljenja ekonomskom politikom je investicioni rejting Srbije", istakao je on.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je prosečna neto plata u junu iznosila 120.401 dinar odnosno 1.026 evra, što je za 9,4 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i istakao da to dovoljno govori da je Srbija na dobrom putu kada je povećanje plata u pitanju.

Mali je rekao u parlamentu da je 2012. godine pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom bila samo 69,4 odsto a da je ta pokrivenost za prvih pet meseci ove godine 108,6 odsto.

Mali je u Skupštini Srbije odgovarajući na izlaganje narodnog poslanika stranke Srbija centar SRCE Stefana Janjića, rekao da je to potpuno suprotno od onoga što je on govorio.

"Ja govorim o preciznim ciframa, jer prosečna potrošačka korpa ne sadrži samo kajmak i šta ste vi već naveli, nego sadrži čitav niz drugih namirnica, tako da rekao bih da je zlonamerno, ako nije baš iz neznanja", naveo je on.

Dodao je da je vlada i kada je u pitanju povećanje penzija i minimalne zarade na dobrom putu da ispuni obećanja koje je dala u okviru programa "Srbija 2027: Skok u budućnost".

"I ono što je, naravno, važno za građane Srbije je da na takav način najbolje pokazujemo opravdanost ove ekonomske politike kada je životni standard građana Srbije u pitanju", rekao je on.

Odgovarajući na izjavu Janjića da jučerašnji navod Malog o pomoći građanima u Danskoj nije tačan i da Srbija pomaže sve građane a ne samo ugrožene, rekao je da je Skupština Danske zakon o takozvanom prehrambenom čeku, kao program jednokratne finansijske pomoći građanima Danske zbog rasta cena hrane usvojila 26. februara, a vanredni parlamentarni izbori su istog dana objavljeni i raspisani za 24. mart.

"Premijerka koja je to objavila istakla je da upravo usvojeni, pošto je neko rekao da nije ni usvojen, prehrambeni ček će da se oseti, i istakla je da je mera namenjena građanima sa najnižim primanjima, pogotovo onima koji su pogođeni visokim cenama hrane. Mi smo nešto slično uradili i sada, zato se zakon i zove, pomoć ugroženima, onima koji su ugroženi zbog ove energetske krize i visokih cena goriva koje rastu u svetu zbog rata u Ukrajini", rekao je ministar Mali.

Dodao je da usled smanjenja akciza, taj iznos povećanja cena i dizela i benzina nije toliko veliki kao u drugim zemljama regiona.

"Podsetiću vas takođe da u Srbiji nije bilo nestašica goriva kao što je u nekim drugim zemljama i Evrope i regiona i sveta bilo. Ipak smo odlučili, s obzirom na veće prihode koje imamo u budžetu, da deo tog novca usmerimo prema građanima, da potvrdimo i pokažemo našu brigu o njima, i da, naravno, pomognemo onima koji su najugroženiji. Zato je ovaj program pomoći i usmeren ka penzionerima, dakle našim najstarijim sugrađanima, gde oni sa najnižim primanjima dobijaju najvišu jednokratnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, novčanu socijalnu pomoć, borački dodatak i našim borcima", istakao je Mali.

Ocenio je da pomoć ide onima koji su najviše pogođeni ovom krizom, a ne, kako je neko rekao, da svima ide isto. "Apsolutno ne. Dakle, na pravi način smo analizirali i videli kome je ta pomoć potrebna, na takav način smo i definisali ovaj zakon koji je danas pred vama". poručio je Mali.

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su, nakon poslaničkih pitanja, objedinjenu načelnu raspravu o 59 tačaka dnevnog reda.

Na dnevnom redu su, između ostalog, Predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, više zakona iz oblasti finansija, kao i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Na dnevnom redu vanredne sednice Skupštine je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.

Vanredna sednica Skupštine počela je u ponedeljak.

Poslanici Skupštine Srbije danas su postavljali pitanja izvršnoj vlasti, kao i svakog utorka kada je sednica u toku, a danas su se pitanja ticala bezbednosne situacije na KiM, ekološke situacije na jugu Srbije, kao i mogućnosti poboljšanja uslova za rad u centrima za socijalni rad.

Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica je, govoreći o situaciji na KiM, istakao da je svako smanjenje pripadnika KFOR-a za Srbe na KiM velika opasnost i dodao da bi se time poslala poruka da je takozvano Kosovo navodno "uspešna država" koja garantuje bezbednost svim svojim građanima, što, kako je istakao, naravno nije istina.

"To se radi sa idejom da Srbi budu toliko uplašeni i nesigurni da što pre napuste Kosovo i Metohiju. Napuštanje manastira Dečani i otvaranje mosta između Južne i Severne Mitrovice uvodi i sukobe i novi egzodus Srba. Naša država mora da uradi sve da do sukoba ne dođe, tako što neće biti otvoren most i tako što manastir Dečani neće obezbeđivati šiptarska policija, nego će ga obezbeđivati KFOR, kao i do sada", rekao je Torbica.

On je istakao da je Pokret socijalista na to već upozoravao.

"Govorili smo i upozoravali kako je neprihvatljivo da KFOR, to jest Komanda NATO-a u Napulju jednostrano smanji broj pripadnika KFOR-a, naročito na ova dva izuzetno osetljiva mesta i da ne konsultuje o tome državne organe Srbije. Za predsednika Aleksandra Vučića znamo koliko se zalaže da reši ovo pitanje, ali interesuje me da mi premijer Macut odgovori koliko toga i šta je konkretno preduzela Vlada Republike Srbije kako bi bio rešen ovaj problem", rekao je on.

Upitao je da li je bilo kakve konkretne aktivnosti preduzeo neko iz Vlade Republike Srbije i dodao da, ako nemamo sagovornike sa druge strane i ako su NATO i Evropska unija rešili da ostanu sponzori terorističke kvazi države, to treba da se sazna, kako bi se znalo ko odbija saradnju i razmenu informacija i ko će sutra biti odgovoran kada se na jugu Srbije desi nešto loše.

Torbica je rekao da nisu dobili odgovor na pitanje šta je učinjeno da se pomogne petorici neosnovano uhapšenih Srba koje Priština tereti za slučaj Račak i šta je na tome učinila Vlada i Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić postavio je pitanje za ministarku Saru Pavkov o, kako je tvrdio, izlivanju mazuta u Nišavu iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad.

"Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako: mazut se nalazi i dalje u koritu reke Niševe, svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i onih gradova koji se nalaze nizvodno", rekao je Jonić i pitao ministarku Saru Pavkov da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu obaveštena o tome šta se dešava i da li je preduzela bilo kakve mere.

Poslanik "Mi snaga naroda" Borislav Antonijević postavio je pitanje za Ministarstvo zdravlja o menadžementu ginekološko-akušerske klinike "Narodni front".

"Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da kompletan menadžment klinike čine profesori u penziji, od v. d. direktora, zamenika v. d. direktora do rukovodećih funkcija u Upravnom odboru i da li su provereni uslovi pod kojima ova lica obavljaju rukovodeće funkcije, kao i njihova radna sposobnost, imajući u vidu godine starosti", rekao je on.

Pitao je takođe šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja povodom toga što, kako tvrdi, na Klinici postoje lekari koji su u radnom odnosu na osnovu ugovora o radu, a koji se duže vreme ne pojavljuju na svom radnom mestu.

Poslanica Radničke partije Irena Živković pitala je da li postoji strategija koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad.

"Plate radnika Centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji, rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1. 000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu", tvrdi Žiković.