Ruski gas nestaje sa tržišta EU: Šta to znači za Srbiju?

Vuković je za RTS rekao da Srbija nema razloga za brigu po pitanju te odluke Evropske unije i istakao da ono što se od Srbije očekuje u budućnosti jeste da postepeno usklađuje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, kao i energetsku politiku. 

Na pitanje da li Srbija može da računa na dalju podršku Brisela, Vuković smatra da može, naglasivši da je odmah po otpočinjanju energetske krize u Srbiji, odnosno nakon uvođenja sankcija NIS-u, napravljena zajednička Radna grupa između EU i Srbije koja radi podeljena u četiri podgrupe.

"Jedna grupa je za naftu, druga grupa je za snabdevanje gasom, treća je za regulatorna pitanja i četvrta za definisanje prioritetnih projekata u oblasti energetike i u oblasti diverzifikacije snabdevanja", rekao je Vuković.

Prema njegovim rečima, ono što je EU odmah mogla da ponudi, već je ponudila Srbiji, odnosno da kroz zajedničku platformu EU za nabavku gasa, gde se vrši agregacija svih potražnja i ponude, da učestvuje na njoj i na taj način ostvari bolju cenu.

"Što se tiče regulatornih pitanja, radimo zajedno sa 'Srbijagasom' na završetku razdvajanja svih delatnosti. 'Srbijagas' je već osnovao kompaniju 'Gas infrastruktura', a njena sertifikacija se očekuje u bližoj budućnosti", naglasio je Vuković.

EU ulaže u sektor energetske efikasnosti u Srbiji

Takođe, Vuković je ukazao da ne bi trebalo nikako zaboraviti velika ulaganja EU u sektor energetske efikasnosti u Srbiji, gde se indirektno opet pomaže smanjivanju energije koja je potrebna, uključujući potrošnju gasa. 

"Na Vojno-medicinskoj akademiji sa projektom povećanja energetske efikasnosti drastično ćemo smanjiti potrošnju gasa i drugih energenata u jednom takvom objektu", dodao je on.

Prema rečima Vukovića, odluka EU o obustavi uvoza ruskog gasa u zemlje članice Unije ima postepen pristup i predstavlja balans između sigurnosti snabdevanja i nekih političkih ciljeva EU. 

"Ipak neke zemlje koje su najviše ugrožene, a to su kontinentalne zemlje, kao što su Mađarska i Slovačka, imaju izuzeća. Ta izuzeća su trenutno na snazi i ono što je bitno napomenuti jeste da je to samo kratkoročna fleksibilnost koja je njima data, a ne predstavlja trajno izuzeće od tih odluka", kazao je Vuković.

Zabrana uvoza ruskog gasa kreće 17. juna 2026.

Na pitanje šta predviđa dalja dinamika briselskog embarga na uvoz ruskog gasa, naglasio je da odluka EU praktično predviđa da se krajem 2027. godine potpuno zabrani uvoz ruskog gasa u zemlje članice Evropske unije. 

"Po svim kratkoročnim ugovorima za transport prirodnog gasa, koji su zaključeni pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza kreće nakon 17. juna 2026. godine, a po dugoročnim do 30. septembra 2027. godine. Isto važi i za tečni prirodni gas", rekao je on.

Ukazao je da prema kratkoročnim ugovorima, zaključenim pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza počinje 25. aprila ove godine, a prema dugoročnim ugovorima od 1. januara 2027. 

"Izuzetak se može napraviti ukoliko neka zemalja članica ne uspe da ostvari ciljeve u vezi sa skladištenjem i taj rok može eventualno da se produži do 1. novembra", istakao je Vuković.