Rekordne brojke zahvaljujući Vučiću, uprkos svim pritiscima: Srbija ostvarila rast u 2025.

Takođe, i da privuče oko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, kao i da na kraju godine spusti inflaciju ispod tri odsto.

Prema ocenama Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, Srbija je zadržala stabilnost javnih finansija i dobre prognoze za rast BDP-a u narednim godinama.

U protekloj godini nastavljena je izgradnja Ekspo kompleksa i Nacionalnog stadiona u Surčinu i počelo je potpisivanje ugovora sa zemljama učesnicima specijalizovane izložbe Ekspo 2027 u Beogradu, a završen je i dugogodišnji infrastrukturni projekat izgradnje brze pruge na deonici od Novog Sada do Subotice.

Počelo je uvođenje 5G mreže, a pored nastavka velikih infrastrukturnih projekata i otvaranja fabrika, ograničene su trgovačke marže velikim trgovinskim lancima što je uticalo na obaranje inflacije, počela je i nova legalizacija objekata u vidu evidentiranja bespravnih objekata i upisa prava svojine na nepokretnostima.

• Srbija među top 20% najspremnijih ekonomija sveta za veštačku inteligenciju
• Gotovo 5 milijardi evra za zdravstvo; Vučić: U Srbiju se vratilo 250 lekara, ulažemo u ljude i objekte
• Vučić najavio novo povećanje penzija u 2026; Za 5 dana stiže najveća penzija u istoriji

Produžen je ugovor o nabavci ruskog gasa do kraja marta 2026. godine i pripremljen je projekat za izgradnju zajedničkog naftovoda sa Mađarskom i u planu je i gradnja produktovoda sa Mađarskom za transport naftnih derivata.

Jedna od mera države za pomoć građanima bili su i subvencionisani stambeni krediti za mlade.

Očuvan je kreditni rejting kod sve tri renomirane rejting agencije (Standard&Purs, Fič i Mudis), uključujući i investicioni rejting zemlje kod S&P.

NBS je zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto i  održana je stabilnost deviznog kursa nacionalne valute.

Uprkos spoljnim i unutrašnjim izazovima, MMF i Svetska banka su ukazali da privredni rast u zemlji ipak ostaje pozitivan, ali sa rizicima usporavanja i potrebom da se unaprede strukturne reforme i stabilnost.

Godinu obeležio NIS

OLIVER BUNIC / AFP / Profimedia

Godinu za nama na prvom mestu obeležile su američke sankcije koje su nakon višestrukih odlaganja uvedene 9. oktobra NIS-u zbog većinskog vlasništva ruske naftne kompanije Gasprom, što je dovelo do prekida uvoza sirove nafte kroz hrvatski naftovod JANAF i zaustavljanja rada rafinerije u Pančevu početkom decembra. Srbiji su zaprećene i sekundarne sankcije NBS i bankama zbog poslovanja sa NIS-om.

Kancelarija za kontrolu strane imovine SAD - OFAC je 24. decembra izdala novu licencu NIS-u kojom je rok za pregovore o prodaji ruskog udela - 13. februar produžen do 24. marta 2026, ali nije dozvoljen nastavak proizvodnje. 

Za Srbiju su 7. avgusta stupile na snagu i američke carine od 35 odsto.

Srbija je u decembru dogovorila sa Rusijom da se ugovor o snabdevanju gasom produži još tri meseca odnosno do 31. marta 2026. i dogovorena je dnevna isporuka deset miliona kubika ruskog gasa.

Prethodni desetogodišnji ugovor o isporuci gasa iz Rusije koji smo imali istekao je u maju.

Povećanje penzija i plata

Od decembra 2025. penzije su povećane za 12,2 odsto a penzioneri će prve uvećane čekove dobiti od 5. januara kada počinje isplata penzija za decembar 2025. 

Ustupljena fotografija

Prethodno su penzije povećane u decembru 2024. godine a ta povišica je iznosila 10,9 odsto.

Kada je reč o platama, plate u javnom sektoru su od januara povećane za 8,0 odsto a u prosveti za 11 procenata.

Prosvetari su u martu dobili dodatnu povišicu od 5,0 odsto a još jednu u istom procentu u oktobru.

U oktobru su povišicu od 5,0 odsto dobili i zdravstveni radnici.

Zaposlenima u javnom sektoru od januara 2026. godine sleduje novo povećanje zarada za 5,1 odsto.

Što se minimalca tiče on je od januara 2025. godine povećan za 13,7 odsto u odnosu na 2024. i iznosio je 53.592 dinara ili oko 457 evra.

Od 1. oktobra usledilo je vanredno povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto, čime je ona porasla na 58.630 dinara ili oko 500 evra.

Od 1. januara 2026. minimalac će ponovo porasti i to za 10,1 odsto i iznosiće oko 550 evra.

Nove olakšice u otplati kredita

Bobica10 / Shutterstock.com

Shodno merama Narodne banke Srbije čiji je cilj olakšavanje kreditiranja građana banke su u svoje ponude od 15. septembra uvrstile posebne kreditne proizvode namenjene zaposlenima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima.

Prvi tip proizvoda su gotovinski i potrošački krediti u dinarima, u iznosu do milion dinara, uz kamatnu stopu koja je za tri procentna poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka ranije odobravala ove kredite, s donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto.

Drugi tip kredita su krediti u dinarima za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u toj banci, gde iznos nije ograničen, a kamatna stopa je za tri procentna poena niža od ranije prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka odobravala gotovinske kredite, s donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto.

Chay_Tee/Shutterstock

Sledeći proizvod su gotovinski kredite do miliona dinara i krediti za refinansiranje kredita u toj banci koji se odobravaju penzionerima sa uključenim životnim osiguranjem, koje su banke tada počele da odobravaju uz kamatnu stopu nižu za 3 procentna poena od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka odobravala te gotovinske kredite do tada, sa donjom granicom kamatne stope do 10,5 odsto.

Banke koje odobravaju stambene kredite u ponudu su uvrstile poseban proizvod - stambeni kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti namenjen zaposlenima čija su redovna mesečna primanja do 100.000 dinara, uz kamatnu stopu koja je do 0,5 procentnih poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj su banke stambene kredite nudile do tada u okviru svojih standardnih ponuda.

Srbija član SEPA

Srbija je 22. maja formalno postala 41. članica Jedinstvenog područja plaćanja u evrima - SEPA, ali će puna operativna primena SEPA plaćanja sa svim prednostima bržih i jeftinijih transakcija biti moguća tek od maja 2026. nakon perioda prilagođavanja za domaće finansijske institucije. Uvođenje SEPA znači standardizaciju plaćanja u evrim, a predstavlja značajan korak u integraciji sa EU.

Ograničene trgovačke marže

Shutterstock/Ground Picture

Ovu godinu je obeležila i odluka Vlade Srbije da od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. ograniči trgovačke marže za oko 20.000 proizovda - osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto. Takozvani of rabat su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu. Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto.

Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgfovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka. 

Uvođenje 5G mreže

Fit Ztudio / Shutterstock.com

U Srbiji  je početkom decembra uspostavljena i 5G mreža, jer je Ratel  nakon sprovedene aukcije dodelio pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže za tri ponuđača - Telekom Srbija, Jetel i A1 Srbija, koji su u predviđenom roku uplatili prvu polovinu naknade za korišćenje dodeljenog radiofrekvencijskog spektra, u ukupnom iznosu od 150.049.715 evra. Ova mreža obezbeđuje mnogo brži način surfovanja, a doprinosi i razvoju industrije.

Inicijativa "Svoj na svome"

Takođe, 8. decembra pod sloganom "Svoj na svome" počelo je prijavljivanje nelegalnih objekata po novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti. Građani do 6. februara 2026. mogu da prijave te objekte preko onlajn platforme, u svim opštinama i u više od 580 objekata Pošta Srbije.   

M.M./ATAImages

Troškovi upisa kreću se od 100 do 1.000 evra i zavise od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi. U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata.

• Vučić saopštio najnovije brojke: Pristiglo 501.597 prijava za legalizaciju

Krediti za mlade

Kada je reč o pomoći građanima, u martu je Narodna skupština usvojila Zakon o subvencionisanim kreditima za mlade, kojim je uspostavljena garantna šema vredna 400 miliona evra kojom se pokriva kupovina oko 5.500 stanova.

Zakonom je definisano da mladi od 20 do 35 godina mogu da apliciraju za kredit za prvu nekretninu uz minimalnu uplatu od jedan odsto vrednosti nekretnine, a banke bile u obavezi da klijentima ponude i grejs period od godinu dana. Maksimalan iznos kredita koji može biti odobren je 100.000 evra. Rok otplate do 40 godina i postoji mogućnost prevremenog vraćanja bez naknade.

Do oktobra 2025. više od 3.700 mladih je završilo proceduru i rešilo stambeno pitanje.

Parlament je usvojio i izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, kojim se sredstva za ovu namenu uvećavaju za dodatnih 200 miliona pa ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom sada iznosi 600.000.000 evra.

Olakšice za ogrev

Država je omogućila i olakšice za nabavku ogrevnog drveta pred zimsku sezonu 2025/2026 i važeća cena ogrevnog drveta za socijalno ugrožene kategorije stanovništva snižena je za  36,7 odsto i od 1. septembra iznosi 2.900 dinara po metru kubnom sa PDV-om po domaćinstvu. Predviđena je i besplatna pomoć od osam kubnih metara drva za 1.000. najugroženijih porodica. Ove olakšice važe do 1. marta 2026.

Važni infrastrukturni projekti

Instagram/buducnostsrbijeav

Kada je reč o važnim infrastrukturnim projektima koji su obeležili 2025. to su otvaranje deonice puta Dunavskog koridora od skretanja sa auto-puta pa do Požarevca i od Velikog Gradišta prema Golupcu krajem februara u dužini od 32 kilometara, zatim početkom jula otvaranje deonice auto-puta E-763  "Miloš Veliki" od Pakovraće do Požege u dužini oko 19,5 kilometara sa tunelima "Laz" i "Munjino brdo", koja je omogućena građanima u promotivnom periodu bez putarine. 

Krajem decembra otvorena je i deonica auto-puta E-761 na trasi Moravskog koridora, od petlje "Vrnjačka Banja" do petlje "Vrba" u dužini od oko 14 kilometara.

Početkom oktobra putnički vozovi su počeli redovno da saobraćaju brzom prugom na relaciji Beograd - Subotica do državne granice, otvaranjem treće deonice od Novog Sada do Subotice duge oko 108,1 kilometar koja je omogućila kretanje vozova brzinom do 200 kilometara na čas. Očekuje se da kad Mađarska završi svoj deo pruge da se od Beograda do Budimšešte putuje za dva sata i 40 minuta. Brza pruga Beograd - Budimpešta se gradi u okviru kineske inicijative "Pojas i put" i strateškog cilja te države za povezivanjem grčke luke Pirej sa centralnom Evropom.

Otvaranje fabrika

U ovoj godini je otvoreno i nekoliko fabrika, među kojima je krajem oktobra druga fabrika nemačke kompanije "Muehlbauer" u Staroj Pazovi, investicija vredna 30 miliona evra koja donosi Srbiji "state-of-the-art" tehnologiju koja objedinjuje veštačku inteligenciju i potpunu automatizaciju proizvodnje, čime se uspostavlja novi standard u globalnoj industriji biometrijske identifikacije.

Početkom decembra je otvorena i italijanske fabrike "Ariston Climate Solutions" u Nišu za visokotehnoloških komponenti, koja će kako je na otvaranju rekao Vučić biti značajna za ceo jug Srbije. Reč je o investiciji od 75 miliona evra u pogon za proizvodnju toplotnih pumpi, gde će raditi 300 ljudi.

Instagram/buducnostsrbijeav

Šangajska fabrika SHAC (Shanghai Huizhong Automotive Manufacturing) koja proizvodi i plasira na tržište teške kamione i autobuse, kao i kombi vozila sa zvučnim osvetljenjem i mini autobuse je takođe početkom decembra u Kaću otvorila svoju prvu fabriku u Evropi.

U Jagodini je u aprilu otvorena nova fabrika nemačke kompanije SĆOTT Pharma, koja se bavi proizvodnjom ambalaže od stakla za farmaceutske kompanije, a istog meseca je i japanska kompanija "JFE Shoji Serbia" u industrijskoj zoni u Inđiji otvorila fabriku i ova investicija je vredna više od 50 miliona evra i donosi 200 novih radnih mesta.

Takođe, u novembru je u Apatinu otvoren proizvodni pogon kineske kompanije koja se bavi proizvodnjom delova za motore električnih automobila "Fine Stamping", koja zapošljava 150 radnika.

Početkom jula otvorena je fabrike nemačke kompanije specijalizovane za proizvodnju preciznih čeličnih komponenti i sistema koji se koriste u različitim industrijama uključujući automobilsku i elektronsku industriju i tehnološkoj proizvodnji PWO Group u Čačku. Ova fabrika je donela i više od 500 novih radnih mesta.

Otvorena Kuća eUprave i Ložionica

Kancelarija za IT i eUpravu

Početkom oktobra je otvorena i Kuća eUprave i kreativno-inovativni centar "Ložionica" u Beogradu, namenjen podršci digitalizaciji  administracije i kreativnim industrijama. 

Krajem novembra održan je četvrti međunarodni sajam vina "Vinska vizija Otvorenog Balkana" (Beograd) koja je postala važna kulturno-gospodarsku manifestaciju u Beogradu. 

EXPO 2025 Osaka

Costfoto / ddp USA / Profimedia

U periodu mart - april Srbija je učestvovala na EXPO Osaka 2025. gde je aktivno predstavljala svoju ekonomsku i industrijsku ponudu na toj međunarodnoj izložbi u Japanu, pružila priliku domaćim kompanijama da se povežu sa investitorima i partnerima iz više od 160 zemalja i pripremi teren za EXPO 2027 u Beogradu, a štand Srbije posetilo je više od milion posetilaca.

Paviljon Srbije je na Ekspu Osaka 2025 proglašen za najbolji mali paviljon, kao i nagradu za najbolju tehnološku integraciju, pri čemu su odluke doneli međunarodni žiri i posetioci, a restoran u srpskom paviljonu je ocenjen kao najbolji među stranim restoranim.

Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i UAE

U junu je stupio na snagu sveobuhvatni Sporazum o ekonomskom partnerstvu između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) koji je za srpske kompanije otvorio jedno od najperspektivnijih tržišta u korpusu zalivskih zemalja, dok je u septembru stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Arapske Republike Egipat čime je gotovo 50 odsto poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda oslobođeno carina. 

Prvi obrisi EXPO Beograd

Kada je reč o predstojećoj Ekspo izložbi tokom juna 2025. dobijena je privremena građevinska dozvola i započeti su radovi na montažno-demontažnom paviljonu od oko 846 kvadratnih metara u prostoru Beogradskog sajma. Ovaj objekat služi kao Ekspo showroom i prezentacioni prostor, odnosno deo priprema za promociju samog događaja i rad na konceptima sadržaja.

U Beogradu je u avgustu potpisan Ugovor između Srbije i Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) o privilegijama i pogodnostima neophodnim za učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027 Beograd, odnosno ovaj ključni međunarodni sporazum  formalizuje uslove za učešće zvaničnih država i organizacija na EXPO 2027.

Posle razgovora sa predstavnicima kineske kompanije Xpeng AeroHT koja se bavi razvojem letećih automobila, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom septembra izrazio uverenje da ćemo već sledeće godine do 1. decembra moći da pokažemo kako funkcionišu leteći automobili na teritoriji Srbije. On je najavio da će primena i korišćenje letećih automobila, biti omogućena  tokom specijalizovane izložbe Expo 2027.

Tokom ove godine struja u Srbiji je poskupela od 1. oktobra  za domaćinstva za oko 6,6 odsto i granica između "plave" i "crvene" zone potrošnje je spuštena sa 1.600 kWh na 1.200 kWh, a zbog toga kako procenjuju stručnjaci struja za one koji troše do 1.200 kWh mesečno skuplja je za oko sedam odsto po kWh zbog rasta troškova prenosa i distribucije. 

Stiže Gitex Global

Privredna komora Srbije (PKS) je u oktobru 2025. u Dubaiju potpisala i Memorandum o saradnji sa Gitex Globalom, koji predviđa da se svetski poznati tehnološki sajam, Gitex Global, od 2027. održava u Beogradu čime se otvara put za značajne investicije i jačanje tehnološke scene u zemlji.

Uspeh Er Srbije

Događaj koji je obeležio 2025. je i taj da je avio kompanija Er Srbija koja je krajem decembra ponovo proglašena za najbolju avio-kompaniju u Istočnoj Evropi. Er Srbija je od 11. januara pokrenula direktne letove između Beograda i Šangaja, dva puta nedeljno.

Rio Tinto je polovinom novembra saopštio da ostaje u Srbiji i da je odlučio da projekat za eksploataciju litijuma "Jadar" pređe u fazu "Care and Maintenance" (nadzora i održavanja), koja podrazumeva sveobuhvatnu procenu troškova i resursa u okviru projekta.Iz te kompanije su tada naveli da im je u ovom trenutku prioritet da zadrže zakonska prava nad projektom.