Internet prevare: Opasnost digitalnog doba

Prema podacima Evropske agencije za sajber bezbednost (ENISA), u 2024. godini prijavljeno je preko 2,6 miliona slučajeva sajber incidenata u Evropi, od čega značajan deo čine prevare poput „phishinga“, krađe identiteta i lažnih online prodavnica. Veliki problem predstavlja činjenica što zbog upotrebe veštačke inteligencije prevare postaju sve kompleksnije i sve teže ih je sprečiti.

Kako funkcionišu internet prevare?

Internet prevare dolaze u različitim oblicima, ali najčešće uključuju manipulaciju korisnicima kako bi otkrili osetljive podatke poput lozinki, brojeva kreditnih kartica i ličnih podataka ili dokumenata. Jedna od najraširenijih metoda je „phishing“, gde sajber kriminalci šalju lažne e-mailove ili SMS poruke koje izgledaju kao da dolaze od pouzdanih izvora, poput banaka ili poznatih kompanija. Klikom na zlonamerni link, korisnici nesvesno mogu preuzeti „malver“ ili mogu biti preusmereni na lažne web-stranice.

Drugi uobičajeni tip prevare je lažna online prodaja. Prevaranti kreiraju navodno legitimne web prodavnice, nudeći proizvode i usluge po izuzetno niskim cenama. Nakon uplate, kupci često ostaju bez novca, a proizvod ili usluga im nikada ne budu isporučeni. U ovoj vrsti prevara hakeri se „vežu“ za određeni veliki brend ili kompaniju.

Kompanije i brendovi kao meta

Velike kompanije su idealan mamac, jer imaju ogromnu bazu korisnika i visok nivo poverenja. Prema pojedinim podacima, preko 60 odsto svih „phishing“ napada koristi imena poznatih brendova. Pored toga, velike kompanije često imaju složene sisteme komunikacije sa korisnicima, što olakšava prevarantima da organizuju prevaru. Na primer, korisnici koji redovno dobijaju obaveštenja o isporukama ili promocijama možda neće posumnjati u lažnu poruku koja izgleda slično. Organizatori prevara obično koriste autentični brend kompanije, slične e-mail adrese, lažne web sajtove, SMS poruke koje do detalja kopiraju izgled oficijalnih stranica kompanija i pozivaju da se na njih hitno odgovori. Neretki su i slučajevi u kojima se korisnik poziva da uloži određenu sumu novca u različite fondove, na različitim platformama, kako bi za vrlo kratko vreme ostvario veliku zaradu.

U tom kontekstu se i kompanija NIS, kao i druge velike kompanije, često susreće sa lažnim stranicama i lažnim nagradnim igrama, koje dovode u zabludu korisnike društvenih mreža i pratioce kompanije na društvenim mrežama. Ono što je važno je da korisnici na vreme prepoznaju prevaru i ni u kom slučaju ne poveruju na primamljive, ali lažne i potencijalno opasne ponude. Takođe, važno je napomenuti da kompanija NIS sve aktivacije za potrošače objavljuje isključivo na svojim zvaničnim internet stranicama i profilima na društvenim mrežama:

Facebook: @NIS a.d. Novi Sad @Sa nama na putu

Instagram: @kompanija_nis @sanamanaputu @gdrivesrbija

Web site – www.nis.rs, www.nisgazprom.rs ; www.nis.rs ; www.nisotec.rs.

Pored toga, kompanija NIS ulaže i dodatne napore kako bi svoje korisnike zaštitila od prevara. Tako je NIS podneo brojne krivične prijave protiv nepoznatih lica zbog neovlašćene upotrebe poslovnog imena,  narušavanja poslovnog ugleda kompanije i neovlašćenog organizovanja igara na sreću.

Kako se zaštititi?

Stručnjaci za sajber bezbednost preporučuju nekoliko ključnih koraka za smanjenje rizika:

• Proveravajte izvore-nikada ne otvarajte sumnjive linkove ili priloge iz nepoznatih e-mejlova.

• Koristite jake lozinke-kombinacija velikih i malih slova, brojeva i simbola, uz upotrebu menadžera lozinki, može značajno povećati bezbednost.

• Dodatan oprez-ako ponuda deluje previše dobro da bi bila istinita, verovatno je prevara!

• Ne ostavljajte svoje lične podatke bez detaljne provere kome ih zapravo ustupate.

Šta uraditi ukoliko neko ipak postane žrtva internet prevare?

Ukoliko primetite lažnu stranicu, nju možete prijaviti administratorima društvene mreže ili pravoj stranici te kompanije. Ako postoji sumnja da ste ugroženi na bilo koji način, da će podaci biti zloupotrebljeni, u zavisnosti od vrste prevarne radnje, ili ste već postali žrtva, važno je da iste odmah prijavite Ministarstvu unutrašnjih poslova ili specijalnom odeljenju za Visoko-tehnološki kriminal kako biste dobili sve neophodne informacije i zaštitili svoje poverljive podatke od daljih zloupotreba.