Diploma više nije dovoljna: Ovo je veština koju će poslodavci najviše tražiti

Ranije je bilo dovoljno završiti fakultet, odraditi eventualno jednu do dve stručne prakse i posao vam je bio gotovo zagarantovan. Danas se, međutim, tržište rada značajno promenilo, prenosi Poslovni dnevnik.

Uz stručna znanja, brzu i jednostavnu sposobnost prilagođavanja novim radnim okruženjima, kao i sposobnost rešavanja problema, kvalitetne komunikacione veštine i spremnost na učenje, posao iz snova i dalje nije tako lako dobiti, piše portal Posao.hr.

Šta su veštine budućnosti?

Drugim rečima, traže se ljudi koji mogu da se nose sa promenama koje donosi moderno tržište rada, a promena ne manjka. Razvoj veštačke inteligencije, automatizacija, digitalizacija i novi oblici organizacije rada menjaju gotovo svaku industriju, zbog čega se menjaju i kompetencije koje će biti tražene u godinama koje dolaze.

Shodno tome, sve više se govori o takozvanim veštinama budućnosti. Reč je o skupu znanja i ličnih kompetencija koje studentima mogu dati važnu prednost pri ulasku na tržište rada.

Međutim, u tom kontekstu postoji jedno izuzetno važno pitanje, a ono se ne odnosi isključivo na to "koje će veštine biti tražene u budućnosti". Odnosi se, zapravo, na pitanje ko će ih određivati. Konkretno, ono što jednom poslodavcu predstavlja ključnu kompetenciju, drugom možda neće biti prioritet.

Googleova studija to jasno objašnjava na konkretnom primeru: roditelji učenika u zemlji u razvoju možda će najviše ceniti veštine koje će njihovom detetu omogućiti uspeh u globalnoj digitalnoj ekonomiji. S druge strane, vlada te zemlje mogla bi da da prednost veštinama koje podstiču industrijski razvoj nacionalne privrede, dok bi samo dete možda najviše želelo da razvija veštine koje podstiču umetničko izražavanje.

Osim toga, Googleov izveštaj o budućnosti obrazovanja i veštinama potrebnim za budućnost rada pokazuje da takvi prioriteti nisu nužno trajni. Svava Bjarnason, viša stručnjakinja za obrazovanje pri Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), članici Svetske banke, ističe da je veoma teško predvideti kakve će ambicije pojedina država imati čak i u periodu od deset godina. Kao primer navodi Bliski istok, gde su se razvojni prioriteti za samo nekoliko godina značajno promenili, zbog čega je teško proceniti koji će skup veština biti najvažniji u budućnosti.

Koje su onda veštine budućnosti?

Student koji planira karijeru u tehnološkom sektoru možda će najveću vrednost videti u digitalnim znanjima i analitičkom razmišljanju, dok će nekome ko se bavi kreativnim industrijama važnije biti razvijanje originalnosti, komunikacije i sposobnosti stvaranja novih ideja.

Upravo zato nije moguće napraviti konačan spisak veština koje će garantovati uspeh u svim poslovima budućnosti. Tržište rada menja se pod uticajem tehnologije, društvenih okolnosti i privrednih potreba, a ono što je danas prednost, sutra može postati osnovni standard. Ono što se ipak izdvaja kao zajednički imenitelj jeste sposobnost prilagođavanja. Ljudi koji znaju da uče, povezuju različita znanja i snalaze se u novim situacijama lakše će odgovoriti na izazove budućnosti.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma "Future of Jobs", gotovo 40 odsto ključnih veština potrebnih na radnom mestu promeniće se do 2030. godine, a najveći pokretači tih promena biće veštačka inteligencija, automatizacija i zelena tranzicija. Među najvažnijim veštinama budućnosti sve više se izdvajaju one povezane sa naprednim kognitivnim sposobnostima i ljudskom prilagodljivošću, dok rutinski tehnički zadaci postaju sve manje presudni.

Konkretan spisak

Analitičko razmišljanje postaje sve važnije jer zaposleni moraju da znaju da razumeju velike količine informacija, prepoznaju obrasce i na osnovu podataka donose kvalitetne odluke. Jednako važna biće i kreativnost, odnosno sposobnost stvaranja novih ideja, pronalaženja drugačijih rešenja i inoviranja u oblastima u kojima tehnologija još ne može da zameni ljudsku perspektivu.

Uz to, budući zaposleni moraće da razvijaju otpornost i prilagodljivost jer se način rada, alati i potrebe tržišta menjaju brže nego ranije. Sposobnost brzog učenja, prihvatanja promena i snalaženja u nepoznatim situacijama postaje jedna od ključnih prednosti. Upravo zato sve više se naglašava značaj celoživotnog učenja, i to kao dela stalne profesionalne navike koja ljudima omogućava da ostanu konkurentni tokom cele karijere.

Važnu ulogu imaće i liderske i socijalne veštine. Sposobnost komunikacije, motivisanja drugih, donošenja odluka i vođenja sa empatijom postaje podjednako važna kao i stručna znanja. Drugim rečima, budućnost rada neće pripadati samo onima koji najbolje razumeju tehnologiju, već onima koji znaju da povežu tehnološke mogućnosti sa ljudskim sposobnostima.