Nekadašnji gigant završio na prodaji: Da li je ovo kraj za Uljanik? VIDEO

Uljanik je simbol propasti nacionalne brodogradnje, ali i više od toga. Još dok se zvalo Arsenal u austrougarsko doba, brodogradilište je zaposlilo i izgradilo Pulu, dok je nakon 1947. godine i otkupa od italijanskih vlasnika bilo ključni privredni motor koji je od "sirotice Istre" napravio najbogatiji hrvatski region.

Uljanik je, značajnom proizvodnjom raznih vrsta brodova, od tankera do podmornica, bio najvažnija istarska kompanija koja je zapošljavala, direktno ili indirektno, desetine hiljada ljudi u vreme kada se turizam zasnivao na dva-tri pristojna hotela.

"Uljanik je, istorijski, bio od nemerljive važnosti za Grad Pulu, do te mere da se može reći da moderne Pule bez Uljanika ne bi ni bilo. Međutim, poslednjih nekoliko godina aktivnosti u brodogradilištu su dramatično smanjene, pogotovo u delu koji se odnosi na osnovnu delatnost, brodogradnju", napominje za Index pulski gradonačelnik Peđa Grbin.

Počeo u vreme carice Elizabete, sad se prodaje za cenu dve luksuzne vile

Poslednjih desetak godina, kada je Republika Hrvatska desetkovala Uljanik zbog ogromnih dugova koje je stvarao kao nekadašnji socijalistički mastodont, kompanija je restrukturirana i preimenovana u Uljanik Brodogradnja 1856. U junu je oglašena prodaja 97,3 odsto udela u kompaniji, a posao obavlja Centar za restrukturiranje i prodaju (CERP). Početna cena je oko jedanaest miliona evra, što je u današnjim okvirima cena dve luksuzne vile.

Istorija Uljanika započela je 1856. na mestu gde se i danas nalazi. Kamen temeljac položila je carica Elizabeta 9. decembra 1856. Dve godine kasnije isplovio je prvi brod, Kaiser. Austrougarska je ostrvce Sveti Florijan u Pulskom zalivu otkupila od seljaka iz obližnje Premanture za izgradnju škvera, dok su skladište i uprava smešteni na kopnu, nedaleko od Foruma, glavnog gradskog trga.

Dugo gradio radne brodove

Do 1918. godine Uljanik je gradio i servisirao ratne brodove. Za vreme italijanske vlasti nazivao se Cantiere Navale Scoglio Olivi te popravljao i sekao stara plovila. U Drugom svetskom ratu korišćen je i kao velika nemačka pomorska baza pa je u savezničkim bombardovanjima uništeno oko sedamdeset odsto zgrada.

Država je 1947. isplatila italijanske vlasnike, da bi u martu te godine započela proizvodnja sa 168 radnika. U to doba Pula je planirana kao ratna luka Sovjetskog Saveza sa manjim brodogradilištem, ali se nakon 1948. godine i raskida sa Moskvom plan promenio. Uljanik je prerastao u veliko brodogradilište sa hiljadama radnika, školujući kvalifikovane radnike.

Zlatno doba: Podmornice, ogromni brodovi i svetsko tržište

Novo doba Uljanika započelo je 1951. kada je isporučen tegljač Neptun. Sledeće godine direktorom Uljanika postaje revolucionar Josip Kopinič, osoba osebujne biografije, koji je pulsko brodogradilište odvojio od centralne uprave u Beogradu, pokrenuo proizvodnju brodskih motora i reformisao kompaniju.

Uljanik je započeo sa gradnjom brodova za svetsko tržište, kao i za Jadroliniju i druge domaće brodare. Šezdesetih godina usvojena je proizvodnja ogromnih brodova iz dva dela i njihovo spajanje na moru. Prvi takav brod, Bellary, isporučen je Indiji. Nakon toga napravljeni su brodovi za prevoz automobila, rasutih tereta, hladnjače... Poseban deo činila je namenska proizvodnja, ratni brodovi i podmornice, koji su se izvozili u brojne države.

Brodovi za polarna krstarenja, naučna istraživanja...

Nakon 1991. proizvodnja je smanjena zbog ratnih prilika. Do 1995. Uljanik je isporučio ugovorenih četrnaest brodova. U to vreme Uljanik postaje akcionarsko društvo te se krajem devedesetih godina modernizuje uvođenjem novih tehnologija i proizvodnih pogona.

Nakon modernizacije, početkom dvehiljaditih Uljanik se usredsređuje na proizvodnju složenih brodova, jaružala, brodova za prevoz stoke, radnih platformi i brodova za polarna krstarenja. Pre deset godina, 2016, izgradili su brod za naučna istraživanja. Značajna poslovna odluka doneta je 2013. kada je u Uljanik grupu integrisano brodogradilište 3. maj iz Rijeke.

Stečaj u maju 2019, više od 1.000 radnika odmah dobilo otkaz

U maju 2019. godine Uljanik je otišao u stečaj zbog nekoliko stotina miliona evra koje država nije nameravala da sanira. Oko 1.100 radnika odmah je dobilo otkaz. Pre stečaja bilo je zaposleno oko pet hiljada radnika, kao i nekoliko hiljada kooperanata u Istri i celoj Hrvatskoj. Štrajk i protesti ulicama Pule nisu naišli na razumevanje vlade Andreja Plenkovića.

Pulsko brodogradilište se u narednim godinama pretvorilo iz brodograđevnog mastodonta u manje brodogradilište pod nazivom Uljanik Brodogradnja 1856, u kojem danas radi, kako su Indexu rekli u upravi, oko 500 radnika.

Junska odluka o prodaji državnog udela dovodi u pitanje da li će Uljanik uopšte preživeti i završiti ugovorene poslove.

"Svaka bitna promena u vlasništvu uvek se odražava na poslovanje. U našem slučaju svi eventualni dalji poslovi uspore ili se stave na čekanje zbog prodaje, jer partneri očekuju informaciju o novom vlasniku i njegovoj politici u preduzeću. Samim tim poslovanje Društva se otežava", rekli su Indexu u Uljaniku 1856.

Ni gradonačelnik ne zna šta će biti sa Uljanikom

Šta će biti sa Uljanikom, koji zauzima značajno pomorsko dobro u samom centru grada, ne znaju ni pulski čelnici.

"Grad Pula nije učesnik u postupku prodaje brodogradilišta niti je o postupku na bilo koji način konsultovan. Međutim, kao nosilac izrade prostornih planova na gradskom području, Grad Pula nije predvideo niti za mog mandata namerava da predvidi promenu namene tog prostora koja bi dozvolila apartmanizaciju. Što se tiče tajminga prodaje, ukazao bih da su i uprava brodogradilišta kao i sindikati doveli u pitanje njenu pravovremenost te im se u tome pridružujem", kaže za Index gradonačelnik Peđa Grbin (SDP).

"Ovo je posebno naglašeno u svetlu činjenice da se brodogradilište, zajedno sa španskom Navantijom, pojavljuje kao potencijalni graditelj korveta za HRM, a da u ovom trenutku nije poznato da li je ta ponuda prihvaćena ili ne. Lično sumnjam koliko je svrsishodno prodavati privredno društvo koje bi trebalo da učestvuje u proizvodnji odbrambenih sistema, a samo primera radi ukazujem da je upravo Navantia u stoprocentnom državnom vlasništvu Španije", dodaje Grbin.

Šta kažu u upravi Uljanika?

To potvrđuju Indexu i u upravi kompanije:

"Planovi Uljanik Brodogradnje 1856 d.o.o. su da prati svetske trendove, pa je društvo krenulo aktivno u segmente odbrambene industrije, što je bilo i javno objavljeno kroz potpisivanje dokumenata sa španskom kompanijom Navantia. Isto tako društvo je nastavilo sa aktivnostima u trgovačkoj mornarici, ali i u green offshore i offshore sektoru."

Da li će država dobiti traženih jedanaest miliona evra za Uljanik i šta će u budućnosti biti izgrađeno na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Puli i Pulskom zalivu, teško je prognozirati. Uljaniku još nisu potonule sve lađe.