Industrijski kolaps: Propao bivši jugoslovenski gigant; 2.000 ljudi izgubilo posao

Pad Željezare sada preti da pokrene lančanu reakciju koja bi mogla da pogodi i do 500 podizvođačkih kompanija u BiH, piše Dojče vele.

Generalni direktor kompanije Ahmed Hamzić nije krio emocije. Tek je kratko na čelu Nove Željezare, a čekao ga je najgori mogući scenario.

"Nažalost, nismo uspeli. Sav uloženi trud je poraz, ne samo za mene, već i za ove ljude ovde. Ovo je najteži dan i najveći poraz u mom životu", rekao je Hamzić.

"Bez čelika nema ni države"

Nova Željezara Zenica je prošle godine poslovala sa gubitkom od skoro 97 miliona maraka. Iako je ovaj deficit donekle smanjen u tekućoj godini, opstanak na otvorenom tržištu nije bio moguć, prvenstveno zbog konkurencije iz Azije i damping cena. Administracija dodatno kritikuje inertnost savezne vlade, ističući da je ovaj ishod bio vidljiv mesecima ranije.

"Čak i nakon šest meseci, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine komunicira sa nama putem medija i pokušava da saopštenjima spase ekonomiju Bosne i Hercegovine", rekao je Hamzić, piše Dojče vele.

Stručnjaci i sindikati upozoravaju na katastrofalne posledice.

"Sve zemlje u regionu i svetu štite svoju čeličnu industriju na razne načine. Kvotama, carinama, subvencijama i pomoći. Jer čelična industrija je osnova cele ekonomije. Bez sopstvenog čelika, BiH nije suverena država", ističe Kenan Mujkanović iz Sindikata metalaca Zeničko-dobojskog kantona.

S njim se slaže i predsednik Privredne komore Kantona Tuzla, Nedret Kikanović, koji ističe da je Bosna i Hercegovina izgubila svog najvećeg izvoznika i da će to uticati na celu industriju.

Blokada kvota

Krizu u Zenici dodatno je produbila činjenica da Željezara već dve godine beleži gubitke zbog neusvajanja Odluke o zaštiti domaće proizvodnje čelika. Savet ministara Bosne i Hercegovine je u više navrata odbio da usvoji zaštitne mere, dok su ministri iz HDZ-a Bosne i Hercegovine glasali protiv takve odluke.

"Recite mi kada bismo mogli očekivati efekte kako bismo eventualno pomogli takvoj kompaniji kao što je Željezara", pitala je Borjana Krišto (HDZ BiH), predsednica Saveta ministara BiH, aludirajući na dug period početka sprovođenja mera, čak i ako bi im bilo dato zeleno svetlo.

Dok Evropska unija pooštrava uslove za uvoz čelika kako bi zaštitila svoju proizvodnju od jeftinih kineskih proizvoda, takve mere izostaju u Bosni i Hercegovini.

Zenica nije usamljen slučaj

Gašenje ove industrije usko je povezano sa sudbinom drugih giganata. Problem je eskalirao kada je lukavačka Koksara (ranije GIKIL) bankrotirala krajem 2025. godine, što je ostavilo visoku peć u Zenici bez domaćih sirovina.

Istovremeno, novi udarac je stigao iz Prijedora. Sredinom 2025. godine, kompanija Pavgord, koju je vodio biznismen Gordan Pavlović, kupila je pogone ArcelorMitala u Zenici i rudnik Ljubiju u Prijedoru. Međutim, samo nekoliko meseci nakon preuzimanja, rudnik Prijedor je bankrotirao, a radnici su nedavno stupili u štrajk.

"Dovedeni smo pred zid. Štrajkujemo glađu da bismo nekoga osvestili, jer je ovo već kraj. U Prijedoru više nema rudarstva", rekla je radnica Milena Ćurić tokom štrajka.

Iako su radnici Ljubije upozoravali da se kompanija namerno gasi kako bi se rasprodala njena imovina, vlada Republike Srpske je ugasila neposredni požar obezbeđivanjem šest miliona maraka za otpremnine.

Sindikat metalaca FBiH sada zahteva hitne rokove, usvajanje zaštitnih mera i precizan akcioni plan, najavljujući proteste ispred zgrada Vlade FBiH i Saveta ministara 30. aprila.

"Možda ćemo naći posao, otići ćemo u Evropu. Ali onda će političari morati da objasne penzionerima zašto nema penzija. Kada preko hiljadu ljudi izgubi posao u jednom danu, to je katastrofalno za zemlju", zaključuje Rašid Fetić, predsednik Sindikata Nove Željezare Zenica, piše Dojče vele.