Gradnja u Srbiji usporila: Šta će biti sa cenom kvadrata?

Ovo nije slučaj samo u Srbiji već i u čitavoj Evropi, gde je građevinska proizvodnja u aprilu mesečno opala za 0,4 odsto u odnosu na mart.

U Srbiji negativan trend izdavanja građevnskih dozvola traje već tri meseca zredom. Investitori, ekonomisti, procenitelji imaju različito viđenje, ali se slažu da je budućnost ovog sektora neizvesna, piše Blic.

Struka složna: Velika neizvesnost u pogledu cene kvadrata

Odnos ponude i potražnje je glavni princip na kome počiva tržište nekretnina. U skladu s tim, razlozi za usporavanje gradnje u Srbiji su brojni, ali pad kupovne moći, kriza na finansijskom tržištu i upravo slaba potražnja za stanovina su okosnica problema koji dalje vodi ka oscilacijama u ceni kvadrata, objasnio je investitor Vladimir Rečević.

"Primetino je da potražnja pada, naročito na atraktivnim lokacijama gde su cene bile veštački formirane usled velike potražnje i spremnosti ljudi da je plate. U zadnjih mesec dva dana, prodaja je jako loša", objasnio je on.

On naglašava da zbog toga neće biti tolikog skoka cena kvadrata kao što je to bio slučaj u prošloj godini, već smatra da će kvadrat, posle blagog padam, ipak stagnirati.

Da nam sledi svakako neizvestan period u pogledu cena kvadrata zbog smanjenja gradnje, potvrdio je i Milić Đoković, stručnjak za nekretnine, međutim, on ipak smatra da vrednost kvadrat neće pasti u narednom periodu.

"Činjenica je da se neće puno graditi, što dovodi do problema jer je tražnja konstantna a ponuda se smanjuje. Tako nema ekonomske logike da cena kvadrata padne", objasnio je on.

Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji ne isključuje pad cena na nekim lokacijama na periferiji, ali naglašava da je rast cena kvadrata u ovakvom slučaju ekonomski logično, budući da manja ponuda od tražnje podiže cenu proizvoda.

"U slučaju da dođe do pada ponude po konzervativnoj ekonomskoj teoriji uvek dolazi do porasta cene robe čija je ponuda na tržištu manja", objašnjava on.

Pad broja izdatih građevinskih dozvola

U prva tri meseca ove godine sklopljeno 29.275 kupoprodajnih ugovora, što je za čak 8.000 manje (oko 22 odsto) u odnosu na prethodni kvartal.

"Na smanjenje gradnje u Evropi uticala je ekonomska situacija dok su kod nas uticali neki drugi faktori. Najpre administracija, komplikacije u dobijanju dozvola, neizvesnost u nabavci materijala, nedostatak radne snage, nesređeni imovinsko pravni odnosi, manje slobodnih lokacija za gradnju", tvrdi Milić Đoković.

U aprilu je izdato 1.972 građevinske dozvole što je smanjenje od 11,1 odsto za godinu dana, glase podaci RZS. Vrednost radova u stalnim cenama na zgradama u pojedinim mesecima padala je čak i do 20 odsto.

Građevinska industrija je važan deo BDP Srbije, što pokazuje činjenica da je u 2021. godini građevinarstvo je činilo i do 18 odsto, dok je dobit od poljoprivrede u tom smislu nešto manje od 10 odsto.

Što se tiže zemalja Evropske unije, građevinska proizvodnja je na mesečnom nivou usporila u najviše u Sloveniji - za 6,6 odsto, zatim u Holandiji - za 5,3 odsto i Rumuniji, dok je ona najviše porasla u Belgiji - za 3,0 odsto, Nemačkoj - za 2,0 odsto i Francuskoj - za 0,8 odsto.