Veliki pad prodaje nekretnina u Hrvatskoj

Dok, na primer, u Sloveniji, tržište nekretnina (kuće i stanovi za stanovanje) u 2025. beleži rast od gotovo 30 odsto, u isto vreme u Hrvatskoj beleži se pad od 4,1 odsto.

Kako prenosi SEEbiz, većina kupaca kupuje nekretninu za život, a tek manji deo vidi kupovinu nekretnine kao investiciju.

"Na transakcije stambenim nekretninama uglavnom utiču pristupačnost hipoteka, kamatne stope, prihodi domaćinstva, zaposlenost, poverenje potrošača i ponuda stambenog prostora", rekao je Mik Kalmet, savetnik za nekretnine u Global Property Guideu, za Euronews Business.

Osim Slovenije koja je zabeležila rast prodaje od 29,9 odsto, na vrhu su se našle i Litvanija (22,8%), Austrija (21,4%) i Belgija (20,2%). U većini evropskih zemalja zabeležen je dvocifren rast, dok je Francuska zabeležila jedan od najznačajnijih preokreta.

"Francuska je zabeležila jedan od najznačajnijih preokreta, prešavši sa pada u 2024. na rast u 2025. godini, dok je Španija zadržala pozitivan rast tokom obe godine, što ukazuje na relativno otpornu tražnju", rekao je Kalmet.

Hrvatska s negativnim trendom

Međutim, za razliku od ostatka Evrope, tri zemlje su zabeležile negativan trend i pad broja prodatih nekretnina.

Pored Hrvatske, to su bile Bugarska, sa padom od 2,5 odsto, i Poljska, sa padom od 1,1 odsto.

Jedan od razloga za to, kako prenosi Euronews, mogao bi ležati u činjenici da su cene zakupnina porasle za više od 39 odsto u roku od samo godinu dana.

Istovremeno, cene nekretnina porasle su za 14,3 odsto, što predstavlja četvrti najveći rast u Evropi.

"Hrvatska je bila jedina zemlja koja je zabeležila pad tokom obe godine, što ukazuje na to da su domaći faktori nastavili da oblikuju kretanja na tržištu nekretnina uprkos širem evropskom oporavku", rekao je Kalmet.

Rast u Sloveniji

Dok je u Hrvatskoj 2025. godine prodato svega 17.747 kuća i stanova, ta brojka je u Francuskoj premašila milion. Vredi napomenuti da su cene kuća u Francuskoj tokom tog perioda porasle za samo 0,1 odsto.

Najmanje nekretnina prodato je u Sloveniji – nešto više od 11.000.

Kalmet je istakao da su neka manja tržišta, uključujući Sloveniju, Litvaniju, Belgiju i Mađarsku, zabeležila posebno snažan rast, iako procentualne promene na manjim tržištima mogu delovati veće. Takođe je naveo da visoki troškovi gradnje i ograničena građevinska aktivnost i dalje ograničavaju ponudu stanova i kuća.