Rekordan broj zahteva za građevinske dozvole u 2025. godini

A otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti, objavio je danas NALED u svom biltenu.

Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenja su izraženija u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto).

Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku 8,5 dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko 10 dana.

Ipak, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97 odsto u 2024. godini na 94,6 odsto u 2025, pokazuje najnovija analiza NALED-a, zasnovana na podacima Agencije za privredne registre.

Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda.

Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u prvih deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac.

Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje je podneto 20.923 zahteva, što je gotovo osam odsto više nego 2024. godine i rekord u poslednjih pet godina.

Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom ove godine.

Sve lokalne samouprave su, u proseku, izdavale lokacijske uslove u roku od 21 dana, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokovima, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana.

Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević istakao je da NALED pruža podršku gradovima i opštinama u svom članstvu da unaprede efikasnost, kao i da je to jedan od važnijih uslova za dobijanje Certifikata za povoljno poslovno okruženje.

Podaci pokazuju da je tri četvrtine članica NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem zabeležilo veći broj zahteva u odnosu na republički prosek, što je potvrda da se opštine okupljene u ovom Klubu ubrajaju među najdinamičnije investicione sredine u Srbiji, ističe NALED.

"Iako je ukupan godišnji nivo izdatih građevinskih dozvola ostao gotovo nepromenjen u odnosu na 2024. godinu, pozitivni trendovi su vidljivi krajem godine - u poslednjem kvartalu zabeležen je rast, a samo u decembru izdato je oko 11 odsto više dozvola nego u istom periodu prethodne godine", rekao je Vasiljević.

Takođe, izazov i dalje predstavljaju situacije u kojima se zahtevi vraćaju na tzv. usaglašavanje. U oko 11,7 odsto slučajeva podneti zahtevi su vraćeni na doradu, a procenat dorada je nešto veći u gradovima nego u opštinama.

Elektronske građevinske dozvole prva su zaokružena javna elektronska usluga, uspostavljena 2016. godine, na inicijativu i uz podršku NALED-a.

Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvede digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-Prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.