U velikom su problemu: Stambena kriza ne može čekati

Stanovi, ili njihov nedostatak, veliki su problem u Evropskoj uniji, prenosi Poslovni.hr. Šta evropske vlade rade po tom pitanju? A kako u tome učestvuje Evropska komisija?

"U Evropi je trenutno skoro 900.000 ljudi bez krova nad glavom. Svake noći u Evropi stanovništvo jednog Marseja ili Torina je bez doma", rekao je evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jørgensen na prvom sastanku Specijalnog komiteta za stambenu krizu u Evropskom parlamentu, prenosi Evropska novinska agencija (ENR), u čijem sastavu je i Hina.

Skoro 10 posto stanovništva Evropske unije troši 40 odsto ili više svog prihoda na stanovanje i povezane troškove, kaže Jørgensen.

On dodaje da su u poslednjih 15 godina kirije u EU realno porasle za oko četvrtinu, a cene stambenih jedinica za oko polovinu.

"Ove brojke i ljudi koji stoje iza njih su suština stambene krize u Evropi. I mislim da ćete se složiti sa mnom: ove brojke su jednostavno neprihvatljive", rekao je on.

Danski komesar predstavio je svoje planove da pomogne EU u rešavanju jednog od najvećih problema sa kojima se suočavaju zemlje članice - stambene krize.  

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen imenovala je bivšu dansku ministarku energetike za prvog komesara za stanovanje, oblast u kojoj EU ima malo direktnih ovlašćenja, kako bi obezbedila podršku socijalista u Evropskom parlamentu za njen ponovni izbor.

Uvažavajući ovu činjenicu, Jørgensen je naglasio da "najveći deo odgovornosti" za stanovanje leži na državama članicama EU i regionalnim i lokalnim vlastima, ali je i ustvrdio da "za stolom ima mesta za EU ​​i da se mnogo može i treba uraditi".

Jørgensen je rekao da će Komisija objaviti svoj prvi evropski plan za pristupačno stanovanje. Plan će ponuditi tehničku pomoć gradovima i državama članicama i fokusiraće se na investicije i veštine.

Komisija će pripremiti Evropsku stambenu strategiju za podršku snabdevanju stambenim zgradama, uspostaviti panevropsku investicionu platformu za pristupačno i održivo stanovanje, sprovesti analizu uticaja stambenih špekulacija i podržati države članice da udvostruče planirane investicije u pristupačno stanovanje u okviru kohezione politike.

Cilj je i rešavanje sistemskih pitanja vezanih za kratkoročno izdavanje stambenih jedinica, iznošenje predloga za rešavanje neefikasnog korišćenja praznih stambenih jedinica i revizija pravila o državnoj pomoći kako bi se omogućile mere podrške stanovanju, pre svega kada je reč o energetskoj efikasnosti i socijalnom stanovanju.

Stambena kriza ne može čekati

Komesar je u svom govoru napomenuo da Evropska unija nije direktno nadležna za stambenu politiku. Međutim, lokalne vlasti u evropskim gradovima zalažu se za više akcija na nivou EU.

Gradonačelnici 12 evropskih gradova, Rima, Bolonje, Amsterdama, Atine, Barselone, Budimpešte, Pariza, Varšave, Lisabona, Liona, Genta i Lajpciga, udružili su se kako bi pozvali na hitan plan za rešavanje stambene krize najkasnije do 2027. godine.

Gradonačelnici žele da stambeno finansiranje bude izuzeto od evropskih fiskalnih pravila koja ograničavaju državnu potrošnju. Takođe žele da se novac koji nije potrošen na oporavak od pandemije Covid-19 preraspodeli.

Pored toga, gradonačelnici su se sastali sa Jørgensenom u Briselu, ističući da problem ne može da čeka da se preduzme sledeći budžet EU.

Dvanaest gradonačelnika će takođe pripremiti akcioni plan za stambeno zbrinjavanje za Komisiju u narednim mesecima. Mateo Lepore, gradonačelnik Bolonje, posebno je naglasio da je u Italiji između 10 i 15 odsto privatnih stambenih jedinica prazno.

Osećajte se kao kod kuće... ako možete

U matičnoj zemlji komesara, Danskoj, kirije i cene stambenih jedinica takođe rastu.

Cene stanova su porasle 2024. i očekuje se da će nastaviti da rastu 2025. godine. Jedna od velikih danskih banaka Nikredit očekuje da će prosečna cena stambenih jedinica u Danskoj ove godine porasti za 4,4 odsto. Na tržištu nekretnina u Kopenhagenu ove godine se očekuje rast cena za 6,2 odsto.

Jedan od načina na koji Danska želi da reši problem stambenog fonda, posebno nedostatak pristupačnog stanovanja, jeste da pretvori privremeni studentski smeštaj u pristupačan i trajni javni smeštaj.

U Irskoj su cene kuća prošle godine porasle skoro duplo više nego 2023. godine, a broj slobodnih stambenih jedinica pao je na najniži nivo u istoriji u januaru 2025.

Državni zavod za statistiku saopštio je da su cene stambenih jedinica u decembru bile 8,7 odsto više nego godinu dana ranije. To znači da je godišnja stopa inflacije u tom sektoru porasla skoro dva puta u 2024. godini.

Ponuda na irskom tržištu stambenih jedinica za iznajmljivanje je suviše slaba i preskupa, pokazuju najnoviji podaci portala daft.ie. Prosečna mesečna renta u Dablinu kretala se od 2.294 do 2.704 evra u trećem kvartalu 2024, u zavisnosti od lokacije. Državni prosek je 1.955 evra.

Austrija, cenjena u EU zbog svog stambenog fonda i kvaliteta socijalnog stanovanja u Beču, nije imuna na ovo pitanje. Nova austrijska vlada planira da postepeno ograniči zakupnine na regulisanom tržištu u naredne tri godine. Od 2028. povećanja zakupnine u „celom stambenom sektoru” biće ograničena na najviše tri odsto, navodi se u programu vlade.

Španija takođe preduzima drastične mere za rešavanje problema rasta cena stanova i kirija.

Španski premijer Pedro Sančez predložio je u januaru da se zabrani ljudima izvan EU da kupuju imovinu u zemlji u sklopu napora da se ublaži kriza pristupačnih stanova.

Plan je usledio nakon ranijeg predloga socijalističkog lidera da se nametne porez do 100 odsto na takve ugovore o kupovini imovine, jer se zemlja bori sa velikom potražnjom i skokovitim cenama. Prema registru nekretnina, Britanci su 2023. godine bili na čelu stranih kupaca nekretnina u Španiji sa 9,5 odsto ukupnih transakcija stranih državljana.

Kirije u Madridu porasle su za 82 odsto u poslednjih deset godina, prema portalu Idealista, odražavajući porast u drugim velikim španskim gradovima. A socijalnih stanova je vrlo malo. Madrid, grad od skoro 3,4 miliona ljudi, ima samo 9.200 stambenih jedinica sa niskim zakupom, što ga čini među najgorim u EU.

Španska prestonica uvela je lutriju za dodelu socijalnih stanova. Madrid svakog kvartala nudi lutriju između 50 i 200 socijalnih stanova za ljude koji ispunjavaju kriterijume. Ali lutrija zadovoljava samo 1 posto potražnje.

Airbnb: Živite kao lokalni, samo što nema lokalnog stanovništva

U Španiji se svake godine izgradi samo 90.000 novih stambenih jedinica, a stvara se 120.000 novih domaćinstava, prema podacima iz Idealisa, što uzrokuje nedostatak stambenog prostora koji uzrokuje vrtoglavi rast kirija.

Procvat iznajmljivanja stanova turistima na platformama kao što je Airbnb takođe je pogoršao nestašicu stanova u Španiji, što je izazvalo proteste velikih razmera širom zemlje i stavilo stambenu krizu na vrh političke agende.

U Sloveniji je i iznajmljivanje turistima faktor stambene krize, koja je poslednjih godina postala jedan od ključnih problema, posebno među mladima. Situacija je posebno kritična u Ljubljani i velikim urbanim centrima.

U Hrvatskoj je nemogućnost kupovine prvog doma po pristupačnoj ceni jedan od glavnih razloga što veliki broj mladih ljudi emigrira. Jedan od glavnih problema je što su mnogi stanovi na hrvatskoj obali Jadrana i u glavnom gradu Zagrebu namijenjeni za kratkoročni turistički najam. Postalo je nemoguće naći stan za dugoročni najam ili kupovinu po pristupačnoj ceni.

Bugarska je zabeležila jedan od najvećih porasta cena kuća u EU od 2010. do 2024. Prema podacima Evrostata, cene u zemlji su se više nego udvostručile u tom periodu i porasle za 110 odsto.