Srbiji treba konkurentnija privreda

Metro je u Srbiji od 2005. godine. Kako ocenjujete poslovnu klimu?

Pre šest godina, Metro Cash & Carry bio je prvi internacionalni trgovinski lanac koji je došao na tržište Srbije. Danas smo vodeća veleprodajna kompanija u zemlji fokusirana na profesionalne kupce iz sektora ugostiteljstva, trgovine i kancelarija. Sagradili smo šest Metro distributivnih centara u većim gradovima u Srbiji i uveli novi veleprodajni format prilagođen potrebama manjih gradova.

Za to vreme, Srbija je prošla kroz turbulentna i dinamična ekonomska dešavanja, uključujući i efekte svetske ekonomske krize, ali uprkos svim izazovima sa kojima se susreću, vlasti u Srbiji su spremne da sarađuju sa investitorima i rade zajedno sa njima. Vlasti su napravile značajne korake u pravcu unapređenja poslovne klime i privlačenja investicija, mada uvek ima prostora za dalja poboljšanja. Srbija ima izuzetan potencijal za rast i razvoj, i ja sam veliki optimista po pitanju ovog tržišta i njegove budućnosti.

Do sada ste u Srbiju uložili više od 100 miliona evra. Kakvi su planovi, da li je predviđeno dalje širenje prodajne mreže i gde, odnosno kolika se ulaganja mogu očekivati? Pre samo nekoliko dana smo otvorili šesti Metro Cash & Carry distributivni centar u Srbiji, u Subotici. U njega smo uložili 15 miliona evra. Zajedno sa dva distributivna centra koja imamo u Beogradu i po jednim u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, centar u Subotici je podigao naša ukupna ulaganja u Srbiji na 120 miliona evra.

Takođe, početkom ovog meseca otvorili smo prvi Metro po meri veleprodajni objekat u Srbiji. Takvi objekti namenjeni su gradovima sa manjim brojem stanovnika, od 50.000 do 100.000, i fokusiraju se na potrebe profesionalnih kupaca u sektoru ugostiteljstva i trgovine, kojima omogućavaju da sve svoje dnevne profesionalne potrebe obave pod jednim krovom.

Novi format, predstavljen u Šapcu, uveden je ranije ove godine u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj i Ukrajini, verujem da će ga dobro prihvatiti i kupci u Srbiji. U poređenju sa našim „klasičnim” distributivnim centrom, koji se prostire na 5.000 do 10.000 kvadratnih metara i ima 25.000 proizvoda na policama, Metro po meri objekat je procečne površine od 2.000 kvadratnih metara i kupcima nudi oko 2.500 proizvoda, većinom prehrambenih.

Imamo ambiciozne planove i za 2011. godinu, kada planiramo da otvorimo treći distributivni centar u Beogradu, u koji ćemo uložiti oko 20 miliona evra. Takođe, ukoliko Metro po meri objekat u Šapcu potvrdi naša očekivanja i zadovolji očekivanja kupaca, nastavićemo da širimo taj koncept po Srbiji kako bismo našu ponudu približili što većem broju kupaca i pokrili što veći deo tržišta.

Trgovinski sektor u Srbiji je, po mišljenju javnosti i stručnjaka, monopolizovan, svega nekoliko trgovaca deli najveci tržišni kolač. Da li vi delite to mišljenje i da li to vama predstavlja problem u smislu da su neki trgovinski lanci privilegovani u bilo kom smislu?

U srpskoj privredi uopšte, uključujući i sektor trgovine, konkurencija je slabija nego u većini zemalja centralno-istočne Evrope, ali na ovo bi trebalo da gledamo kao na razvojni proces. U kompaniji Metro navikli smo da poslujemo u izuzetno konkurentnom okruženju i uverena sam da će pojačana konkurencija u svakom aspektu tržišta samo ići u korist potrošača u Srbiji.

Poslednja dva meseca u domaćim trgovinama vlada nestašica dugotrajnog mleka domaćih proizvođača. Vlada je donela Uredbu o količinama mleka koje moraju da idu u preradu, da li očekujete bolju snabdevenost ili ne ili možda nestašicu nekih mlečnih proizvoda? Kako ocenjujete mešanje države na takav netržišni način?

Od početka leta imamo nestašicu ne samo svežeg mleka, već i mlečnih proizvoda uopšte, uključujući puter, sir i jogurt. Ove proizvodne kategorije čine važan deo dnevne potrošačke korpe svake porodice, i bojim se da neke mere dolaze sa značajnim zakašnjenjem.

Kratkoročno rešenje bi bilo da se stimuliše uvoz mleka kako bi se zadovoljile potrebe tržišta, ali potrebno je da Vlada razvije dugoročnu strategiju kako bi podržala lokalne proizvođače i olakšala pristup njihovih proizvoda tržištu. Tržište se suočilo i sa nestašicama ulja i imamo situaciju da skoro da nema alternative u vidu ulja iz uvoza. Zbog čega je to tako?

Trenutne carine ne stimulišu uvoz robe kao što je jestivo ulje. Jestivo ulje je samo jedna oblast sektora proizvodnje hrane u kojima će dalja ulaganja i razvoj konkurencije ići u korist domaćih potrošača. Maloprodaja obavlja „svoj deo posla” uvođenjem privatnih robnih marki, ali mogućnosti snabdevanja su još uvek ograničene.

Da li mislite da bi trebalo smanjiti visoke carine? Da li bi se na taj način tržište stabilizovalo?

Srpsko tržište je još uvek veoma zaštićeno iz perspektive uvoza, a ovakva situacija će se neminovno promeniti sa ulaskom zemlje u Evropsku uniju. Veće mogućnosti snabdevanja su odlične za potrošače, ali će sigurno lokalnim proizvođačima doneti pritisak konkurencije, pa bi država trebalo da hitno obrati pažnju na postojeće praznine i razvojne potrebe i da podrži srpsku industriju kako bi joj pomogla da se suoči sa ovom novom realnošću.

Ne smemo zaboraviti da je ovo proces koji ide u oba pravca – srpski proizvođači bi trebalo da pronađu lakši put do tržišta Evropske unije, i u tom pogledu mi intenzivno radimo na pripremi naših proizvođača privatnih robnih marki i promociji njihovih proizvoda izvan granica Srbije.

Koliko je vaše trenutno tržišno učešće, a kolika profitna stopa?

Vodeća smo veleprodajna kompanija u Srbiji. Izuzetno smo zadovoljni našim poslovanjem i očekujemo da će se tržište bitno razviti u naredne dve godine: Planiramo da udvostručimo naš udeo na tržištu do 2012. godine.

Kompanija je profitabilna od 2008. godine i profitabilnost raste iz meseca u mesec. U vreme globalne finansijske i ekonomske krize, snažno smo se fokusirali na rast prihoda, racionalizaciju troškova i ulaganje u buduće projekte. Očekujemo da će planirano širenje našeg lanca u Srbiji doneti i brži rast prodaje i profita.

Metro ima saradnju sa srpskim proizvođačima, čije proizvode, kroz sopstvenu robnu marku distribuira u svom lancu širom Evrope. Sa koliko ovdašnjih proizvođača sarađujete i koliki je izvozni prihod od tih proizvoda? Metro Cash & Carry sarađuje sa više od 70 srpskih preduzeća, koja proizvode više od 430 proizvoda pod imenom naše robne marke. Saradnju smo počeli 2006. godine. Predviđeno je da proizvodi pod imenom Metro robne marke do kraja godine čine 11 odsto našeg proizvodnog asortimana, a cilj nam je da ovaj procenat udvostručimo tokom naredne dve godine.

Preduzećima koja prave proizvode pod imenom Metro robne marke nudimo mogućnost da ove proizvode izvoze u 31 zemlju na tri kontinenta na kojima je kompanija prisutna. U ovom trenutku, srpski proizvođači izvoze više od 80 proizvoda pod imenom Metro robne marke.

Ipak, srpski proizvođači suočeni su sa izazovom nedovoljnog proizvodnog kapaciteta i nemogućnošću da zadovolje standarde kvaliteta Evropske unije, zbog čega im aktivno pomažemo da ispune neophodne zahteve.

Da li kompanija takođe pomaže svojim kupcima na neki način?

Procena je da male, nezavisne prodavnice čine oko 60 odsto srpskog tržišta i osećamo da je naša dužnost da im pomognemo. Prošle godine smo pokrenuli dugoročni projekat pod nazivom Partnerski odnos sa kupcima, koji malim trgovcima nudi znanje i iskustvo kompanije Metro i pomaže im da unaprede svoje poslovanje kroz rekonstrukciju radnje, izbor odgovarajućeg asortimana i savete za zaposlene. Do sada je više od 1.070 trgovaca pristupilo ovom projektu i njihov broj raste.

Koji je odnos domaće i strane robe u vašim objektima i kolika je vaša marža?

Oko 90 odsto svih prehrambenih i 80 procenata neprehrambenih proizvoda na našim policama nabavljeno je lokalno. Samo mali procenat proizvoda koje prodajemo nabavlja se izvan Srbije i kroz saradnju sa drugim zemljama u kojima je kompanija prisutna, i to je uglavnom slučaj sa sezonskom robom, određenim tekstilnim proizvodima i proizvodnim linijama za specifične profesionalne kupce, kao što je slučaj sa Gastro proizvodima.

Kada je reč o našoj profitabilnosti, naš koncept je veleprodaja profesionalnim kupcima, što u slučaju srpskog tržišta znači targetiranu politiku cena i niske marže.

Kako se na vaše poslovanje odražava slabljenje dinara?

Osećamo negativni uticaj slabljanja valute u svom dnevnom poslovanju, a slabiji dinar takođe utiče i na našu dobit u evrima. Fokusiramo se na poboljšanje lokalnih uslova i jačanje lokalne ponude za naše kupce i na taj način pokušavamo da umanjimo negativni uticaj kurne razlike. Mnogi fiksni troškovi u zemlji imaju evro za osnovu, a uvezeni sirovi materijali i potrošna roba takođe prate dinamiku kursa, pa je stabilnost dinara od ključne važnosti za svako preduzeće u Srbiji.

Da li ste imali problem sa nekim nivoom vlasti, kada ste tražili dozvole, na primer, i da li ste zadovoljni brzinom izdavanja dozvola?

Vlasti u Srbiji uvek su bile spremne da sarađuju sa nama. U nekim situacijama, kao što je zakon o izgradnji i prostornom planiranju, zvaničnici ponekada nisu sasvim sigurni kako da nastave sa novom regulativom, pa radimo zajedno, ruku pod ruku, pošto smo prva kompanija koja prolazi kroz nove procedure.

Ne bih rekla da administracija nije obimna i da procedure nisu duge, ali u tom pogledu, Srbija nije posebno drugačija ili komplikovanija od zemalja u okruženju. Ipak, stvari uvek mogu biti bolje, i proces dobijanja građevinskih dozvola može biti ubrzan tako što bi, na primer, svaka opština imala kancelariju u kojoj bi investitori mogli da dobiju sve neophodne dozvole i da završe svu dokumentaciju i sve procedure u vezi sa izgradnjom.