Srbi u „najfascinantnijem“ eksperimentu u istoriji astronomije

“Zamislite da sedite pred televizorom koji ima normalan broj televizijskih kanala. Jedan minut kasnije, dobijate još 10.000 programa. Sledećih 60 sekundi još toliko i tako u nedogled. Kako da odlučite šta da gledate?”, kaže dr Željko Ivezić sa Univerziteta u Vašingtonu, koji je poreklom iz Hrvatske i član LSST tima. Televizijski kanali u njegovoj analogiji su slike svemira koje će na svakih 60 sekundi snimati veliki teleskop, a za “odabir kanala” zadužen je softver na kom rade naučnici iz Srbije.

Izvezić je zajedno sa dr Darkom Jevremovićem, liderom tima koji radi na pomenutom softveru, dr Mariom Jurićem, stručnjakom za podatke LSST tima i Endrjuom Konolijem, jednim od glavnih istraživača na projektu, učestvovao u tribini “Svemir 2.0” s ciljem da široj javnosti predstavi revolucionarni teleskop.

Foto: CPN/Milovan Milenkoviæ

Tribina je održana kao prateći program velike naučne konferencije LSST@Europe, koja se u čast srpskim stručnjacima koji rade na ovom velikom projektu održava u Beogradu od 20. do 24. juna.

U prepunoj sali “Amerikana” u Domu omladine, posetioci su mogli da čuju detalje o LSST projektu i saznaju zašto je teleskop na vrhu planine Pačon (Cerro Pachón) u Čileu toliko važan za astronomiju.

O kakvoj “mašini” je reč?

“L”, odnosno “Large” u njenom nazivu odnosi se na velike dimenzije primarnog ogledala teleskopa, koje je prečnika 8,4 metra, najveću digitalnu kameru na svetu, slike koje će pokrivati prostor 49 puta veći od površine punog meseca u jednoj ekspoziciji, kao i najveću javnu bazu podataka, koja će nastati zahvaljujući njegovom radu.

“S”, ili “Synoptic”, odnosi se na sveobuhvatnost istraživanja koje će biti izvodljivo zahvaljujući ovom teleskopu. LSST će beležiti na milijarde objekata u šest boja sa preciznošću bez presedana.

Drugo “S”, odnosno “Survey”, označava kontinuirano praćenje dešavanja u kosmosu i detektovanje promena u realnom vremenu na osnovu kojih će tokom decenije njegovog rada nastati na desetine petabajta podataka o svemiru.

“T” u nazivu se odnosi na teleskop, ali je LSST i više od toga, jer se ova opservatorijska jedinica sastoji od teleskopa, kamere i sistema za upravljanje podacima koji će se isporučivati drugim astronomskim stanicama.

Ciljevi projekta

lsst.org

“Jedan od glavnih ciljeva projekta je merenje galaksija i supernova, kao i drugih referentnih objekata u svemiru, kako bismo merili i širenje svemira”, objašnjava Ivezić.

“To će nam omogućiti i da konačno saznamo da li tamna energija postoji ili ne, odnosno da ispitamo tačnost teorije relativnosti”.

Pored toga, astronomi će proučavati sve promene na nebu, uključujući pozicije izvora svetlosti, a nakon desetogodišnjeg istraživanja postojaće čak 1.000 opservacija svake tačke na nebu.

Istovremeno, biće napravljene dve najdetaljnije mape do sada: mapa naše galaksije Mlečnog puta i mapa Sunčevog sistema.

Važna uloga ogledaće se i u prepoznavanju po Zemlju potencijalno opasnih asteroida.

“Na svakih 15 miliona godina imamo barem po jedan udar asteroida dovoljno snažan da promeni tok civilizacije i života na Zemlji”, objašnjava dr Mario Jurić.

“Zato želimo da znamo da li ima asteroida koji su na putu ka Zemlji, čak i ako nisu dovoljno veliki da zbrišu sav život sa planete. Zahvaljujući LSST moći ćemo da pratimo najveći deo asteroida u našem okruženju i procenimo da li će neki od njih makar i za više decenija stići do Zemlje. Ako bismo saznali da će neki od njih udariti u Zemlju za nekih pedeset godina, onda bismo možda našli način da to i sprečimo”.

Zašto je LSST drugačiji od ostalih?

“Svake noći će LSST prikupljati 15 terabajta novih slika, a za gledanje svake od njih bilo bi vam potrebno 1.500 televizijskih ekrana visoke rezolucije”, kaže dr Endrju Konoli koji ovaj projekat smatra "najfascinantnijim eksperimentom u istoriji astronomije".

Računari porede svaku od fotografija sa prethodnom, kako bi pronašli bilo kakvu promenu. Svaku promenu detektuju, izmere objekat o kom je reč i njegovu svetlost, a onda to stavlja u „pakete“ koje astronomi nazivaju „alert“-ovima i šalju svim naučnicima koji su zainteresovani za takvu vrstu dešavanja na nebu.

Poenta je da proces bude potpuno automatizovan, jer slike stižu na svakih 40 sekundi i što je više ljudi uključeno u proces, to je veća mogućnost greške.

Endrju Konoli (Foto: CPN/Milovan Milenkoviæ)

“Teleskopi su skupe ‘igračke’ - neki od njih ‘troše’ i do 100.000 dolara za noć”, kaže Konoli. “Međutim, zahvaljujući LSST-u, moći da budu obavešteni o dešavanjima u svemiru koji su predmet njihovog interesovanja i to u roku od 60 sekundi od trenutka snimanja fotografije”

LSST će tokom svog radnog veka dati količinu podataka koja je veća od sadržaja svih knjiga, magazina i novina koje su nastale još od Gutenbergove mašine. Takva količina podataka zateva pažljivo filtriranje, set algoritama koji smanjuju broj alertova samo na one relevantne i u početnim fazama projekta od velike koristi su simulatori, koji testiraju efikasnost sistema i pre početka rada.

Upravo na tom simulatoru osim dr Darka Jevremovića, rade i dr Luka Popović, naučni savetnik Astronomske observatorije Beograd (AOB), rukovodilac za vangalaktičku astronomiju, dr Dragana Ilić sa Matematičkog fakulteta, dr Vladimir Srećković sa Instituta za fiziku i dr Saša Simić sa Univerziteta u Kragujevcu. Angažovani su studenti doktorskih studija Veljko Vujčić (AOB, FON) i Jovan Aleksić (AOB, Matematički fakultet).

Deo njihovog softvera trebalo bi da bude upotrebljen i u realnom LSST.