Istina o (ne)zdravoj hrani

Umesto da u njima uživamo, naši obroci, zbog stalnih upozorenja stručnjaka,o nezdravim namirnicama, počinju da liče na "minska polja". Poslednje u nizu upozorenja koje je stiglo iz Svetske zdravstvene organizacije, jeste da je slanina podjednako štetna kao duvanski dim, ili azbest u zidovima. Već godinama aromu prve jutarnje kafe prate upozorenja da se u tom napitku krije okidač za bolesti srca. Ni mehurići iz bezalkoholnih napitaka nisu lišeni rizika.

Stvari stoje, ipak, drugačije.

Istina je da naučnici neprestano proučavaju hranu i njen uticaj na telo. Ali interpretacije studija često su, navodi britanski medijski servis Bi-Bi-Si, preterane ili izvučene iz konteksta, pa usmeravaju ljude, ironično, ka nezdravijem izboru hrane. Pažljivije čitanje preporuka daje drugačiju sliku.

SLANINA

Istina je da je Svetska zdravstvena organizacija objavila dokaze da suhomesnati proizvodi mogu biti kancerogeni, ali stvarne opasnosti ni izdaleka nisu tako velike kako su bombastični novinski naslovi najavili. Britanska istraživanja raka pokazuju da čak i svakodnevno konzumiranje slanine i šunke povećava rizik od raka za skromnih 6,6 procenata. Drugim rečima, na svakih 100 ljudi koji prestanu da jedu slaninu, za samo jednog bi se moglo reći da je izbegao rak. Poređenja radi, na 100 ljudi koji prestanu da puše za 10 do 15 bi se moglo reći da su izbegli najtežu bolest. Preporuke su, stoga, da dva tanka režnja nekog suhomesnatog proizvoda dnevno ne nose, praktično, nikakav rizik.

KAFA

Nema dokaza da ispijanje kafe vodi u preranu smrt. Naprotiv, 2012. godine "Nju Ingland medikal žurnal" koji je pratio 400.000 Amerikanaca tokom 13 godina, pokazao je da je ispijanje tri do šest šoljica kafe dnevno smanjilo prevremenu smrtnost za 10 procenata i nivo obolelih od srčanih bolesti, šloga, dijabetesa i infekcija. Još opsežnija studija na pola miliona ljudi prošle godine je dala sličnu sliku - ljudi koji piju četiri šoljice kafe dnevno produžavaju život. Kafu ne treba smatrati eliksirom života, ali izvesno je da umereno uživanje u crnom napitku ne skraćuje život.

PŠENICA

Sve više ljudi se odriče glutena iako nisu osetili nikakve simptome, samo zato što je pšenica proglašena "toksičnom". A istina je da vrlo mali broj ljudi, oko jednog procenta populacije, ima alergiju na gluten. Svi ostali zahvaćeni "glutenomanijom" nisu alergični, već mogu imati samo blagu osetljivost na pšenicu. Oni mogu da osete dozu nelagode kada pojedu veću količinu hleba koja proističe više od šećera i proteina, prisutnih i u drugim namirnicama, kao što su voće ili luk. Izbacivanje hleba, dakle, ne rešava problem te preosetljivosti.

Rašireno je verovanje da hrana na bazi pšenice podstiče upale u telu, koje doprinose "moždanim maglama" i povećavaju rizik od dobijanja Alchajmerove bolesti. Naučnici, međutim, upozoravaju da ishrana bogata ugljenim hidratima i šećerima može zaista da dovede do neuroloških oštećenja, ali celo zrno pšenice je i dalje bolje od, recimo, krompira, jer oslobađa šećer sporije. Sve u svemu, ljudi jedu pšenicu oduvek i ukoliko čovek nije na testu pokazao alergiju na ovu žitaricu, nema nikakvog razloga da je izbegava.

PUTER, SIR I MLEKO

Preteran se pokazao i strah da mlečni proizvodi podižu holesterol koji začepljava arterije i predstavlja pretnju srcu. Istraživanje objavljeno u Analima interne medicine otkrivaju da punomasno mleko i puter, iako nesumnjivo kaloričniji u odnosu na "obranu" varijantu, ne povećavaju rizik od bolesti srca. Ljudi koji jedu punomasne mlečne proizvode, pokazalo se, nisu čak neizostavno ni gojazniji od onih što konzumiraju polumasne varijante. Čak 12 studija je pokazalo da su, štaviše, mršaviji. Pretpostavlja se da je moguće da masnoća pomaže regulaciji metabolizma, ili da punomasni proizvodi jednostavno duže drže sitost, a samim tim i sprečavaju unos nezdravih grickalica. U svakom slučaju, "punomasno" bi moglo da postane novo "dijetalno".

PASTERIZOVANO MLEKO

Ne samo punomasno, već i pasterizovano mleko našlo se na meti progona kao navodni izazivač ekcema, astme i drugih imunoloških poremećaja. Pogrešnim se, međutim, ispostavilo verovanje da se pasterizacijom ubijaju "prijateljske" bakterije u mleku koje pomažu digestivnom traktu. Mnogi doktori smatraju da su takva uverenja preterana i da blago zagrevanje tokom pasterizacije praktično ostavlja hranljive sastojke netaknutim, dok se ubijaju mikrobi, izazivači ozbiljnih bolesti, kao što su tuberkuloza, salmonela, ešerihija koli.

JAJA

Uverenje da je jaje "srčani udar u ljusci", budući prepuno holesterola koji sužava arterije, pokazalo se, takođe, preteranim. Iako ostaje činjenica da prevelika konzumacija jaja može da dovede do neželjenih efekata. Ipak, do sedam jaja nedeljno za zdrave osobe se ne smatra rizičnim po zdravlje.

RIZICI I ZABLUDE

* Dva tanka režnja suhomesnatih proizvoda dnevno ne nose, praktično, nikakav rizik po zdravlje

* Na svakih 100 ljudi koji prestanu da jedu slaninu, za samo jednog bi se moglo reći da je izbegao rak

* Od 100 ljudi koji prestanu da puše za 10 do 15 se može pretpostaviti da su izbegli karcinom

* Iako je i kafa na listi nezdravih namirnica, studije pokazuju da četiri šoljice kafe dnevno produžavaju život

* I pšenica je neopravdano proglašena za nezdravu, jer svega oko jedan procenat populacije ima alergiju na gluten

* Ishrana bogata ugljenim hidratima i šećerima može zaista da dovede do neuroloških oštećenja, ali celo zrno pšenice je i dalje bolje od, recimo, krompira, jer oslobađa šećer sporije

* Čak 12 studija je pokazalo da su ljudi koji piju punomasno mleko mršaviji, nego oni koji koriste obrano

* Pogrešnim se ispostavilo i verovanje da se pasterizacijom ubijaju "prijateljske" bakterije u mleku koje pomažu digestivnom traktu

* Jaja su odavno na crnoj listi zbog holesterola, ali se ispostavilo da se do sedam jaja nedeljno za zdrave osobe ne smatra rizičnim po zdravlje