Vice: Rome u Bukureštu navučene na drogu ostavljaju da trunu

Neki izlaze iz šahtova, iz svojih domova u gradskim kanalima kanalizacije. Drugi dolaze iz obližnjih udžerica, šatora i uličnih ćoškova. Noću obični građani ne zalaze u ovaj deo grada, okruženog zaobilaznicom. To je deo njihovog grada koji bi najradije zaboravili.

Svetlo iz otvorenih vrata ambulantnih kola obasjava grupu oštećenih ljudi koji se okupljaju, od kojih su mnogi Romi. Na koži imaju tragove čestog ubrizgavanja droge: rane od igala na vratnim žilama, natečene noge od uništenih vena, i ogrebotine na rukama. Nekoliko njih je bilo drogirano, ili umrtvljeno lošim heroinom, ili nervozno od ubrizgavanja neverovatno jeftinog hibrida mefedrona, lokalno poznatog kao „legalni" ili „čisti".

Nekome sa strane bi moglo da se učine da su stali u red za supu iz poljske kuhinje. Ali oni koriste ono malo pomoći koja im se nudi: čiste špriceve. Za ljude koji četiri noći nedeljno strpljivo stoje u redu ispred ambulantnih kola, nove igle su spas, ali i oblik sredstva plaćanja.

„Generalni stav javnosti prema Romima i narkomanima je taj da se na njih traći novac, i da je bolje pustiti ih da umru, nego im pomoći", kaže Dan Popesku, koodinator kontrole štete u rumunskoj Asocijaciji za borbu protiv side (ARAS), koja je obezbedila ta ambulantna kola. Uprkos epidemiji HIV-a među intravenoznim narkomanima u Bukureštu, ARAS je jedan od svega dva projekta koja se bave umanjenjem štete od upotrebe droge u celoj Rumuniji.

Nastavak teksta pročitajte na vice.com/rs.