Srbija: 200.000 abortusa godišnje

U Srbiji se, prema procenama zdravstvenih stručnjaka, godišnje obavi između 150 i 200 hiljada abortusa kod žena koje uglavnom ne koriste savremena sredstva kontracepcije. Stopa prekida trudnoće znatno niža u drugim zemljama zapadne Evrope, u kojima žene zahvaljujući korišćenju kontraceptivnih metoda, „odlučuju“- tvrde medicinski stručnjaci.

Prema rečima dr Katarine Sedlecki, načelnice Republičkog centra za planiranje porodice u okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije, abortus se u Srbiji obavi kod svake dvanaeste žene starosti od 15 do 49 godina, a najveći broj abortusa (čak 80 do 90 odsto) obavi kod žena starijih od 20 godina koje su u braku i već imaju decu.

Na ozbiljnost problema ukazuje i podatak da se svaki četvrti abortus obavi kod žene koja već ima četiri i više namerna pobačaja u svojoj reproduktivnoj istoriji. Osnovni razlog za prekid trudnoće je, po tvrđenju žena koje su se opredelile za abortus, navodi Sedlecki, taj što se trudnoća dogodila neplanirano, jer se žene oslanjaju na tradicionalnu i nedovoljno efikasnu kontracepciju, poput prekinutog snošaja, koja nije uvek najpouzdanija.

Parovima u Srbiji nije omogućeno da steknu savremena znanja i veštine za efikasno sprečavanje trudnoće, niti je u dovoljnoj meri razvijeno savetovanje o kontracepciji, objasnila je sagovornica, navodeći da u Srbiji nisu dostupni svi metodi kontracepcije koji su dostupni u drugim zemljama Evrope.

Kada je reč o ekonomskom faktoru, padu standarda, problemima nalaženja sigurnog posla i činjenici da sve veći broj bračnih parova rađanje ostavlja za kasnije godine, Sedlecki navodi da ekonomski faktor nije glavni razlog visokog broja namernih pobačaja u Srbiji, već nedovoljna informisanost zena o rizicima. Istina je, međutim, da bi izvestan broj žena rodio dete kada bi imao veću socijalnu podršku, rekla je Sedlecki, i dodala da je i u drugim zemljama Evrope zapažen nizak nivo rađanja ili njegovo odlaganje, ali da u tim zemljama žene kontrolu rađanja vrše primenom efikasne kontracepcije.

Ipak, kada se ženama u većini zemalja Zapadne Evrope dogodi neplanirana trudnoća, one se češće odlučuju za njen nastavak i rađanje, ne samo zbog boljeg standarda i uslova života, već prvenstveno zbog toga što u tim zemljama abortus ima višu psihološku cenu. U Srbiji je abortus liberalizovan još daleke 1969. godine kada je dobio i snažnu socijalnu podršku.

Posebno zabrinjavaju visoke stope rađanja kod devojaka uzrasta 16 ili 17 godina i po broju trudnoća kod adolescentkinja Srbija se svrstava u svetski vrh. Polovina ovih trudnoća, kojih ima između šest i sedam hiljada godišnje, završava se namernim prekidom, a polovina nastavkom trudnoće i rađanjem, što ukazuje da su mladi nedovoljno informisani o posledicama i da samo mali broj njih brine o merama prevencije. Prema rezultatima reprezentativnog istraživanja, svega 3,6 odsto seksualno aktivnih mladih osoba seti se da upotrebi kondom, kao najjednostavniji način zaštite, dok njihovi vršnjaci iz drugih zemalja, sredstva kontracepcije koriste u 62,5 do 97 odsto slučajeva.

Izvor: J. D. T., Danas.rs