Velika korupcija u zdravstvu

Skoro polovina ispitanika je iz državnih klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavili procedure ili preglede koji su inače pokriveni zdravstvenim osiguranjem.

Na dodatno plaćanje usluga najveći broj ispitanika se odlučuje zbog straha od lošeg tretmana lekara i medicinskog osoblja ili skraćenja vremena čekanja na određenu intervenciju, pokazuju rezultati tog istraživanja.

Oko 40 odsto ispitanika nije svesno da "čašćavanje" medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije, a više od polovine ispitanika nije upoznato sa svojim pravima kao pacijenata i obavezama lekara i medicinskog osoblja u zdravstvenim ustanovama.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 421 ispitanika, od kojih su 87 odsto direktne korisnice zdravstvenih usluga institucija koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, a 13 odsto ispitanika čine članovi porodica ili prijatelji korisnica usluga.

Cilj istraživanja je da se ustanove preliminarni podaci o učestalosti korupcije i stepenu postojanja "prikrivenih oblika korupcije" koji ne podrazumevaju samo otvoreno traženje i davanje novca, ali i da se stekne uvid u načine na koje se korupcija odvija u okviru zdravstvenih ustanova koje se bave reproduktivnim zdravljem žena u Srbiji.

Odgovori na pitanja sadržana u onlajn anketi izražavaju stavove korisnika zdravstvenih ustanova o korupciji, ali i pružaju uvid u reakcije korisnika u situacijama kada se suoče sa korupcijom, navedeno je u saopštenju.