Ne vidi boje, ali ih zato čuje

Umetnik Nil Harbison pati od ahromatopsije ili potpunog slepila za boje i sve vidi u sivim nijansama. Zbog toga se 2003. udružio sa IT inženjerima koji su za njega napravili “elektronsko oko”.

Naprava koju Harbison nosi na glavi detektuje frekvenciju boja predmeta koji se nalaze ispred njega, a zatim te informacije prenosi do čipa instaliranog u njegovoj glavi.

Harbison tako može da čuje boje, tako što se zvučni talasi koje mašina prikuplja prenose kostima do lobanje i unutrašnjeg uva.

“Čujem boje već osam godina i to mi je postalo sasvim normalno”, kaže on. “Na početku morao sam da zapamtim imena koja ljudi daju svakoj od boja, ali nakon izvesnog vremena to je postala rutina”.

Ovaj umetnik sad može da odlazi i u galerije, koje poredi sa koncertnim dvoranama i tamo “sluša” slike.

On takođe uživa u šetnji supermarketima, a to iskustvo poredi sa odlaskom u noćni klub.

“Puno je različitih melodija”, kaže Harbison.

Zanimljivo je da je ovaj umetnik dobio sposobnost da prave zvukove pretvara u boje. Tako čuveni govori Martina Lutera Kinga i Hitlera izgledaju kao na slici ispod.

Hitlerov govor (levo) i govor Martina Lutera Kinga kako ih "vidi" Harbison

Zahvaljujući spravi, Harbison je počeo i da sanja “u boji”: on čuje elektronske zvuke u snu, čak i kada mu je uređaj ugašen.

“Ponekad se osećam kao kiborg. To više nije uređaj, to je deo mog tela, produžetak mojih čula”, kaže on.