Mogu li snažna volja i vera pobediti rak?

Dan kada lekar pacijentu saopšti da je oboleo od karcinoma bez ikakve sumnje je jedan od najstresnijih dana u kalendaru životnih događaja. Zahvaljujući velikom broju naučnih studija, onkolozi su otkrili kako nastaje veliki broj različitih malignih bolesti, ali nauka o duši još nije dala definitivan odgovor na pitanje – da li životne bure i oluje mogu biti okidač za nastanak zloćudnih tumora. Iako pristalice psihosomatske medicine tvrde da se stres nalazi u etiologiji gotovo svih bolesti – od kijavice do karcinoma, psihoonkologija još nije našla jasnu vezu između stresa, psihičkih kriza i trauma i razvoja maligne bolesti, piše Politika.

– Činjenica je da različiti stresni životni događaji, kao što su gubitak bliskih osoba, egzistencijalne sigurnosti i posla, porodični konflikti, strah od neizvesne budućnosti i svakodnevni stresovi mogu biti samo jedan u nizu faktora koji imaju ulogu okidača za početak psiho-neuro-imuno disbalansa ili neravnoteže u organizmu, ali sigurno nisu jedini uzročnik ove teške bolesti, od koje svake godine u Srbiji oboli više od 30.000 ljudi – kaže dr Tamara Klikovac, psiholog i porodični terapeut na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Naša sagovornica koja je i osnivački predsednik srpske asocijacije za psihoonkologiju dodaje da je u psihologiji šezdesetih i sedamdesetih godina bila popularna teorija da su malignim bolestima sklonije ličnosti tipa Ce koje karakteriše introvertnost, nekonfliktnost, izbegavanje socijalnih sukoba i neprepoznata depresija. Međutim, s obzirom na to da je klinička praksa pokazala da su zloćudni tumori zapisani i u zdravstvenim kartonima ličnostima tipa A za koje psiholozi tvrde da su ekstrovertne, agresivne, srčane i takmičarski nastrojene, ali i kod ličnosti tipa Be koje karakteriše opuštenost, smirenost i sangvinični temperament, odustalo se od teorije da su određeni tipovi ličnosti „predodređeni” za nastanak karcinoma.

– S obzirom na to da nije postojao stručni konsenzus oko toga da li stresni životni događaji i načini na koje osoba reaguje na psihičke krize i traume, mogu biti okidači za nastanak tumora, savremena psihoonkologija traga za odgovorom na pitanje – da li način i kvalitet života čoveka kome je postavljena dijagnoza maligne bolesti može uticati na produženje životnog veka i izlečenje. Odnosno – u kakvoj su vezi optimizam, socijalna podrška i vera u ozdravljenje i pozitivan ishod bolesti – objašnjava naša sagovornica.

Dr Tamara Klikovac naglašava da ljudi veoma različito reaguju na dijagnozu zloćudnog tumora, ali bogato iskustvo u radu sa onkološkim pacijentima uverilo ju je da nevolja slabe slama, a jake ličnosti čini još jačim.

– Kako će se osoba boriti sa ovom teškom dijagnozom zavisi od strukture ličnosti, prethodnog životnog iskustva i mehanizma prevladavanja. Izvesno je da će ekstravertne osobe sa dobrim socijalnim kontaktima i jakom porodičnom podrškom, koje imaju aktivan i „srčan” odnos prema realnosti i žive život punim plućima, daleko bolje prevladavati psihičke krize izazvane saznanjem da su oboleli od teške bolesti. Porodica u kojoj osoba živi i odnosi između članova porodice takođe utiču na mentalnu jačinu onkološkog pacijenta – ako je porodica funkcionalna ona će jačati svog obolelog člana kada posrne pod težinom bolesti, a ako u toj porodici vlada nerazumevanje, konflikti ili disharmonija, jasno je da takva porodica ne može biti podrška svom obolelom članu – ističe sagovornica Politike.

Foto: usamedeniz / FreeDigitalPhotos.net