Šta treba znati pre izbeljivanja zuba?

U estetici lepog osmeha, važnu ulogu igra i nijansa zuba. Ukoliko vam priroda nije podarila svetle zube, na scenu često stupa stomatolog.

Ukoliko razmišljate o proceduri beljenja zuba, potrebno je da se dobro obavestite pre nego se upustite u ovu avanturu kako ne biste naškodili svom zdravlju.

Da li je najjeftiniji način i bezbedan, ko ne sme da izbeljuje zube, koliko često se ova procedura obavlja i šta čini naše zube tamnim, zašto to radi isključivo stomatolog a ne kozmetičar, pitali smo primarijusa dr Dejana Lisjaka, specijalistu stomatološke protetike.

Zašto su nekim ljudima zubi žuti?

Koliko su nekome zubi "tamni" odnosno žuti, se može analizirati sa dva stanovišta. Prvo, da su svi segmenti estetike zuba, pa i boja, subjektivni doživljaj. A to znači da ono što je nekom žuto, drugom je potpuno prihvatljivo, i drugo da postoji uvek neki prosek na nivou šire populacije, pa svako odskakanje od toga deluje neestetski, što bi na nekom drugom mestu bilo u redu i uobičajeno. Naravno, ne pričam o ekstremima.

Ali, nekoliko činjenica što se boje zuba tiče, je zajedničko svima na planeti: ona je prvenstveno određena genetikom, zatim lošim ili dobrim navikama, u šta ubrajam higijenu usta i zuba, pušenje, konzumiranje napitaka ili hrane koja utiče na prebojenost i boju zuba i naravno samu životnu dob.

Od čega zubi, generalno, menjaju boju?

Ako prihvatimo činjenicu da je ono što nasledimo, a tu spada i boja zuba, neminovnost, a da je i starenje prirodan tok "životnog kruga", ostaje nam da se pozabavimo onim na šta možemo da utičemo.

Higijena usta i zuba je prvo na šta mislim. Pravilnim čišćenjem zuba, redovnim uklanjanjem kamenca kod stomatologa, i ostalom potrebnom brigom o zubima, sebi već otvaramo put za blistaviji, zdraviji i svežiji osmeh. Ako želimo da izvučemo dodatni maksimum što se tiče boje a da ujedno ne primenjujemo procedure o kojima ću kasnije pričati. Takođe, potrebno je izbegavati pića i hranu koja prebojava zube kao što su Koka-kola, kafa ili crno vino. Neke vrste voća kao kupine, nar ili ribizle, takođe prebojavaju zube ali ih ne treba izbegavati iz dva razloga: kao jaki antioksidansi i riznica vitamina, jako su zdravi, te i preko potrebni, a kao drugo ta prebojenost se lako uklanja četkicom i pastom.

Zbog čega Vaši pacijenti najčesće odluče da izbele zube?

Mislim da veliki procenat ljudi, želi intimno, više ili manje svetlije zube. Na sadašnjem civilizacijskom nivou to je postalo deo kulture i sasvim normalno, gotovo podrazumevajuće. Blistaviji osmeh zaista ljudima daje samopouzdanje, pokazuje da vode računa o sebi i na neki način im "diže cenu" pri socijalnim kontaktima, a ponekad postaje i glavni adut u tome. To su glavni razlozi zbog kojih pacijenti žele svetlije zube. Namerno ne kažem izbeljene zube, jer ljudi pod tim podrazumevaju "pepermint" boju, što nije uvek ni cilj a ni moguće. Nekoliko nijansi svetlije, svakako, jeste, što je takođe vrlo primetna promena.

prim. dr Dejan Lisjak

Koje načine izbeljivanja Vi preporučujete? Koji nisu efikasni ili čak bezbedni?

Koji način izbeljivanja ću primeniti, odlučujem nakon kliničkog pregleda i anamnestičkih podataka koje dobijem od pacijenta. Ono što je bitnije je da ljudi moraju znati, da je ovo medicinska procedura koja se nikako ne sme primenjivati u kozmetičkim salonima, ili na svoju ruku, što je sve češći slučaj, jer takvi saloni koji se sve više reklamiraju, niti imaju znanja i zvanja da ove procedure primene, niti adekvatne uslove za bezbedno i sterilno obavljanje ove striktno stomatološke procedure, pa moram reći i apelovati da je to u potpunom smislu nadrilekarstvo, kojim se moraju baviti nadležne institucije i inspekcije.

Na žalost, u materijalno teškim vremenima cena često odredjuje cilj da se neka želja sprovede, ali molim Vas, ovakav skraćeni put ugrožava zdravlje i nije naivan, pa čak malo podseća na ulične zubare u Indiji koji u prašini pored puta na prljavoj ponjavi prodaju stare korišćene proteze. Takođe je bitno da procedura, koju opet ponavljam, stomatolog sprovodi, podrazumeva klinički ispitane i registrovane preparate u zavodu za registraciju lekova, jer to daje sigurnost da je sve obavljeno na visoko profesionalan i bezbedan način po pacijenta uz maksimalan željeni efekat.

Kada ne treba izbeljivati zube, odnosno ko nije kandidat za izbeljivanje?

Zube ne treba izbeljivati ukoliko ste zadovoljni njihovom bojom. Apsolutno sam protiv ubeđivanja ljudi u bilo šta samo da bi se "prodala" neka usluga. Ako je čovek zadovoljan svojom bojom - to je to. E, ako nije, tu onda mi stomatolozi preuzimamo stvar u svoje ruke i pokušavamo da pomognemo birajući ispravnu proceduru individualno za takav slučaj. Jer recimo, nisu svi zubi pogodni za izbeljivanje. Prebojenosti tetraciklinima, kada su zubi šareni u nijansama od bele do maltene tamno sive, zahtevaju dugoročnije tretmane uz pravilan izbor koncentracije preparata od strane stomatologa i ne uvek sa garantovanim i potpuno zadovoljavajućim ishodom. Srećom postoje i druge procedure da i ovi pacijenti dobiju lep osmeh, ali one ovde nisu tema.

Takođe, moramo znati da se veštački materijali ne mogu izbeljivati i da ukoliko imate, recimo krunicu na nekom od prednjih zuba i velike plombe na ostalim zubima, osmeh će vam nakon izbeljivanja biti šaren jer će ove regije ostati u boji koju su imale i pre procedure beljenja, dok će se prirodna zubna supstanca izbeleti. Tada se planira zamena tih plombi ili krunice i ukazuje pacijentu da će imati i dodatnih intervencija nakon beljenja. Devitalizovani zubi, tj. zubi kojima je popularno rečeno, izvađen nerv i zbog toga imaju tamniju boju, se izbeljuju drugačijim procedurama u odnosu na vitalne zube.

Beljenje ćemo svakako preskočiti u poodmaklim fazama parodontopatije ili nekih drugih težih hroničnih oboljenja. Nećemo beleti zube ženama u trudnoći, ili dok doje bebu a i životna dob mlađih pacijenata je bitna.

Farmaceutska industrija preporučuje da se zubi ne izbeljuju pre šesnaeste godine, što ima logike što se razvoja tela tiče, ali ja tu granicu ipak na svoju inicijativu pomeram do punoletstva, jer su mladi pacijenti tada spremniji da donesu pravilnu, racionalnu i samostalnu odluku o tome, tada već umnogome lišeni kompleksa koji nekad nisu ni imali uporište u realnosti već su bili plod pritisaka društva i okoline, čak u nekim slučajevima i roditelja koji imaju ambicije da im se deca bave modom ili javnim poslovima i vode im život u pravcu rešavanja ličnih unutrašnjih konflikata, i neostvarenih ambicija koje projektuju na decu. Ja na to ne pristajem. Obično kažem, dođite pred maturu da osmeh zablista pred važno veče ili uradite to na drugom mestu. Deca su važna.

Koliko često se ova procedura može raditi (godišnje i u životu)?

Najvažnija je ta prva procedura za koju se stomatolog odluči. On proceni da li će ići na jednoseansno beljenje ili više seansno koje pacijent sprovodi sam u kućnim uslovima na osnovu onoga što mu doktor pripremi ili čak kombinaciju oba ako se želi maksimalan efekat.

Ako se pacijent pridržava uputstava koje dobije svako sledeće viđanje u vezi sa bojom je samo održavanje efekta postignutog prvog puta, jednostavno je i jeftino. To održavanje se radi od slučaja do slučaja ali ne pre 6-8 meseci, a najčešće nakon 12-15 meseci. Treba naglasiti da se stara boja ne vrati preko noći već postepeno a čak i da više nikad ne vidimo o tome računa, uz održavanje pravilne higijene, boja će biti i dalje svetlija nego "izvorna" mada tamnija nego neposredno nakon beljenja.

Foto: Copyright Cerec Centar

Objasnite nam pojam "toilete white" u stomatologiji i koliko često dobijate zahteve za ovom "nijansom"?

Poimanje estetike u Evropi se razlikuje od Amerike gde se cene što belji i što veći zubi. Mi sa "ove strane bare" smo ipak malo umereniji pa u dobronamernom prepucavanju sa tamošnjim kolegama tu boju zovemo “toilete white” (boja pločica u kupatilu ili klozetske šolje) ili “pepermint” belo. Takva boja samo ponekad može izgledati prihvatljivo i to kod mlađih osoba, posebno ženskog pola, svetlije puti i svetlih nijansi očiju.

Ovakva boja bolje izgleda kad se slika, tačnije kroz oko kamere nego uživo, kad deluje izuzetno vidljivo i skreće pažnju na sebe. Naravno stariji muškarci preplanulog tena, smežurane kože sa ovakvim zubima izgledaju u najmanju ruku komično. Ali s obzirom na to da je estetika individualni doživljaj lepog, dogovaramo se sa pacijentom u skladu sa njegovim željama i našim savetima o novoj boji. Jer tu tajne nema. Danas biramo boju i uživamo u tome.

Kako izgleda i koliko traje sama procedura?

Evo kako to funkcioniše, u praksi, trik je, naravno, u hemiji. Ako se setite škole i jedinjenja vodonik peroksida ili karbamid peroksida, onda već dosta toga znate.

Molekuli ovih jedinjenja su dovoljno mali da se "provuku" kroz gleđ (spoljašnji omotač zuba) i neprimetno"ušunjaju" u dentin- sledeći sloj, gde se raspadnu na vodu i kiseonik.

Voda ispari, a kiseonik procesima oksidacije izbeljuje zube. Deluje jednostavno, ali ovom kratkom objašnjenju prethodila su dugogodišnja istraživanja naučnika velikih farmaceutskih i dentalnih kompanija.

Naravno, i voda i kiseonik su netoksični pa svaka dalja priča o tome da li je ovo bezopasna procedura jeste suvišno mada je sve češći trend za korišćenjem blažih koncentrcija u više seansi ako za to postoje uslovi i vreme.

Pacijenti se takođe često raspituju o beljenju zuba laserom, specijalnim svetlima i sl.

Istina je zapravo da laseri i svetla samo aktiviraju gore navedenu hemijsku supstancu, a sami ne učestvuju u procesu izbeljivanja i time doprinose da efekat procedure bude još jači.

Beljenje zuba se može obaviti u jednoj seansi sa jačim koncentracijama materijala, ili u više seansi sa umerenijim koncentracijama (10-20%).