GIMP nije fotošop!

Godine softverske piraterije razmazile su korisnike računara. Navikli su da praktično svaki program mogu naći negde na internetu ili u podzemnom prolazu, od onih koji inače koštaju par desetina do onih koji staju i više stotina, pa i hiljada evra. Tako niko nije inspirisan da poštujući pravila razmišlja o tome koji program može da priušti, a kamoli o tome da li su mu za neke potrebe dovoljna besplatna rešenja. Zbog toga svako ko poželi da obrađuje fotografije (i druge grafičke fajlove) fura Photoshop, a GIMP (i druge alternative) zanemaruje...

A GIMP (GNU Image Manipulation Program) je mnogo više od "dovoljno dobrog besplatnog rešenja". Razvoj ovog programa počeo je 1995. godine kao studentski projekat Spencera Kimballa i Petera Mattisa, u januaru 1996. se pojavila prva stabilna verzija (0.54), a 1997. godine GIMP je postao deo projekta GNU. Danas na njemu rade brojni volonteri, a razvoj se sprovodi u okviru GNOME projekta. Aktuelna je verzija 2.6.8 iz januara ove godine, a uveliko se radi na slećoj "velikoj" verziji 2.8 koja bi trebalo da se pojavi krajem godine.

Neobično okruženje

Zašto se o GIMP-u govori kao o alternativi za Photoshop? Zato što nudi sličan set mogućnosti i na GNU/Linux platformi praktično predstavlja standard za taj tip poslova. Iako se autori programa ograđuju od tog poređenja od njega se ne može pobeći. Mnogi će reći da bez obzira na priličnu kompleksnost GIMP-a on ne može prići slavnijem konkurentu, odluka autora distribucije Ubuntu da ga ne uvrste u osnovni set programa iz želje da pojednostave korisničko okruženje ipak ukazuje na to da GIMP nije aplikacija za prosečnog korisnika.

To je jasno i na prvi pogled. Neobičan interfejs s tri prozora koji plutaju na radnoj površini (i ostalim otvorenim programima) pokazuje da korisnik na raspolaganju ima veliki broj alatki koje su uobičajene za obradu grafike, te da je nivo manipulacije slikama daleko od onoga koji očekuju prosečni korisnici računara.

Levi prozor posvećen je alatkama: u vrhu su njihove ikonice, a ispod se pojavljuju opcije vezane za onu koja je trenutno odabrana. Centralni prozor je posvećen slici koja se trenutu obrađuje, a u njemu je i glavni meni sa svim opcijama programa. Desni prozor prikazuje dodatne informacije o fajlu koji se obrađuje: tu se prate slojevi, kanali, putanje, četkice, gradijenti... U sledećoj verziji trebalo bi da sve to bude zaokruženo tako da se alatke i informacije pojavljuju kao boksovi unutar glavnog programskog prozora, mada ni ovakvo okruženje nije nezgodno za rad nakon početnog navikavanja.

Korak do vrha

Sa stanovišta profesionalne primene GIMP je vrlo blizu vrha. Neke opcije rade nešto drugačije od konkurencije, nisu svi filteri podjednako efikasni, ali taj deo priče ne predstavlja poseban problem.

Značajanije je to što podrška za CMYK separacije i 32-bitne slike sa 16-bitnim kanalima boja nisu podržani u dovoljnoj meri. Za neke profesionalce to znači nemogućnost primene GIMP-a. Ipak, za većinu onih koji se bave digitalnom fotografijom i povremeno štampaju u kućnoj radinosti ili u impozantnom broju digitalnih štamparija, standardno RGB okruženje je sasvim dovoljno. Jedinu prepreku im u suštini predstavljaju godine navike na drugačije okruženje (a verovatno i manjak volje da se isproba nešto drugačije). Treba istaći i da puno toga što nedostaje osnovnoj varijanti GIMP-a može da se nađe u plug-in bazi. Tu se nalazi par stotina dodataka koji proširuju opseg mogućnosti ovog programa. A pored toga što je besplatan, GIMP je i slobodan program: objavljen je pod GNU GPL licencom koja omogućava svima da uzmu izvorni kod i naprave svoju verziju programa za obradu slika. Tako su nastali i GIMP Online (verzija koja radi u cloud computing okruženju), Seashore (GIMP prilagođen Mac OS X plaformi), CinePaint (specijalizovana verzija za obradu filma frejm po frejm) i druge varijante.

Bez obzira da li želite da obavite par osnovnih zahvata na fotografijama iz vaše kolekcije ili planirate i ozbiljniji rad na digitalnoj grafici, GIMP-u morate dati šansu. Retko koji program će vam ponuditi taj nivo mogućnosti, a da istovremeno nešto i ne platite ili makar počinite piratski greh.