Test: LG G3

Testiranje uređaja obično je zadatak koji podrazumeva posedovanje i korišćenje dotične sprave nedelju ili dve dana. Za to vreme moguće je steći utisak o važnim stvarima, odnosno kako se uređaj uklapa u uobičajene šablone korišćenja.

Ipak, pišući o uređajima sa kojima su proveli svega nekoliko dana novinari nemaju predstavu o tome kako izgleda stvaran život sa njima. Stvaran život nemoguće je spakovati u sedam, deset ili četrnaest dana, mnogo je situacija u kojima ćete koristiti uređaj o kom čitate i koje jednostavno nije moguće pokriti za vreme koliko traje "test".

Stvari su takve kakve su, no ovog puta imali smo sreće. Nekoliko nedelja kasnije, hiljada pređenih kilometara i nebrojenih situacija u kojima se moglo videti šta sve G3 može, sumiramo kako izgleda život uz najbolje što LG ima da ponudi u ovom trenutku.

Hardver

G3 je veliki telefon i u tom smislu potpuno prati trend koji vlada u rangu kom pripada. Dug skoro 15, širok oko sedam i po centimetara i tanak oko 9 milimetara na najdebljem delu, G3 je izazov za rukovanje, naročito ako ste ranije koristili manje sprave. Doduše, zaobljena zadnja površina u određenoj meri olakšava stvari, glatka je, što se nije ispostavilo kao problem kada je klizanje pri držanju u pitanju.

U pitanju je plastika, LG je za razliku od G2 odlučio da razbije monotoniju i pokuša da dobije na ozbiljnosti izgleda, što je delimično uspelo. Pomenuta zadnja površina je od glatke plastike koja imitira brušeni metal, izgleda relativno jeftino, ali opet ne toliko strašno koliko "plastika koja mimikuje metal" može da zvuči. Između nje i prednjeg dela nalazi se središnji deo konstrukcije koji se spolja vidi kao svetlosiva traka koja se proteže duž bočnih, te gornje i donje površine.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Kod nas bio je model službenog imena "Metallic Black", iako crne boje gotovo i da nema. Prednja površina prati kolorit pozadinske, uz izuzetak dela ispod ekrana koji je svetlo siv i preko čije direktne radijalne teksture stoji logo proizvođača.

Sve to zajedno uistinu jeste elegantnija i uslovno rečeno ozbiljnije izgledajuća sprava od G2. G3 nije remek delo industrijskog dizajna, ali je prihvatljiv. Isto se može reći i za osećaj pri rukovanju, teško je da će vam išta tu smetati, osim ako gajite specijalnu ljubav ka metalnim kućištima.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Iako se, za razliku od G2, poklopac može skidati, pa samim tim i menjati baterija, G3 je kompaktan i što je još važnije izdržljiv. Kada u džepu ili rukama imate telefon dug skoro 15, a širok preko 7 centimetara, velika je šansa da ćete ga više od jednom tražiti po podu.

Ono što je G3 preživeo tokom korišćenja je za svaku pohvalu. Na primer, kada sednete u automobil sa njim u džepu, a nosite odevni predmet prosečnih džepova i ne vodite računa, pitanje je momenta kada će iz njih ispasti. Ako ne sedite u zatvorenim stolicama, umesto obloženog poda u automobilu sačekaće ga tvrda podloga. Može vam ispasti i iz ruke, gde god bili i šta radili.

Nekoliko padova kasnije, većinom sa manje visine, ali i jednim sa oko jednog i po metra na izuzetno tvrdu podlogu sa kojom je prvo došao u kontakt ugao telefona i to uspravno (poklopac i baterija naravno su leteli unaokolo), tragovi torture gotovo su nevidljivi. Izrazi lica ljudi koji vide telefon koji košta preko 500 evra dok se razdvaja sa sobom su neprocenjivi, ali je još neprocenjivije to što znate da će sve to preživeti bez većih posledica.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Ono što se pak vidi je ogrebotina na ekranu, verovatno od nitni kod džepa (džins). Iako je LG ugradio Gorilla Glass 3 kako bi zaštitio ekran, morate da pazite.

Ekran je priča za sebe, stvar kojom je LG pokušao da se izdvoji iz mase. Pre svega, u kućište koje je sličnih dimenzija kao kod konkurencije (HTC One M8, Samsung Galaxy S5, Sony Xperia Z3) LG je smestio najveći ekran koji možete dobiti u tim merama. Radi se o ekranu od 5,5 inča koji ima malo kućišta oko sebe, sa sve četiri strane. Utisak koji G3 ostavlja kada se uključi je odličan, ekran se proteže blizu ivica uređaja, taman koliko se može udobno koristiti. Druga, nešto manje očigledna osobina ovog ekrana je rezolucija.

LG je u G3 smestio ekran četvorostruke "obične" HD rezolucije. U pitanju je 1440x2560 piksela, što na dijagonali od 5,5 inča daje gustinu od preko 530 tačaka po inču. To znači da ćete tačku na ovom ekranu videti samo pod lupom, oštrina je naravno besprekorna, mada valja istaći da je izuzetno teško, da ne kažemo nemoguće, videti razliku između ovog i "full" HD ekrana koji na svojim najboljim modelima isporučuje konkurencija.

Prikaz je odličan, u pitanju je IPS ekran te su boje realne, osvetljenje i kontrast sjajni, G3 je u ovom momentu telefon sa najboljim ekranom koji možete dobiti u telefonu kod nas. Vidljivost na dnevnom svetlu je dobra.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Veliki ekran i vrlo tanki okvir oko njega sledi i tanak profil, a LG nastavlja da hardverske dugmiće stavlja pozadi. Lakše se pritiskaju nego ranije, te je sama ideja ovakve upotrebljivosti pomerena još malo napred. Kao i tokom testa G2 valja istaći da se u našem slučaju ovakva pozicija tastera pokazala kao odlična ideja, svakako probajte, možda se dopadne i vama.

Zbog toga, tastera duž bočnih ivica nema, USB i ulaz za slušalice su na dnu, a infracrveni senzor na vrhu uređaja.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Sledeći deo hardverske priče kojim je LG hteo da se izdvoji tiče se kamere. Za razliku od ekrana nije se išlo na brojke, G3 ima kameru od 13 megapiksela, što je, sa izuzetkom HTC-ovih velikih piksela kojih ima "samo" 4 miliona, manje od ostalih. Sa druge strane, ono što LG nudi kao više su optička stabilizacija i laserski autofokus.

Laserski autofokus trebalo bi da omogući brže fokusiranje i samim tim brže fotografisanje. To je potpuno tačno, koristiti G3 kao primarnu spravu za fotografisanje u ovom smislu je pravo zadovoljstvo, fotografije se prave brzo i dobro su fokusirane. Stabilizacija u uslovima dobre osvetljenosti radi svoj posao kako valja, sa G3 ima smisla osmeliti se i probati u zumiranje iz ruke.

Ipak, koliko G3 pravi dobre fotografije u relativno dobro osvetljenim uslovima, noću ili kada ima manje svetla ne treba očekivati preterano dobre rezultate. Sve to zajedno čini da G3 bude dovoljno konkurentan u ovom smislu, stabilizacija i laserski fokus prave razliku, te osim ako se ozbiljno bavite fotografijom foto aparat pored ovog telefona nema smisla nositi sa sobom.

Kako izgleda laserski autofokus u akciji na LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Zadnja kamera može da snima 4K video, prednja je rezolucije 2,1 Mpx i može da se "okine" pokretom (stavite šaku ispred objektiva i stisnete pesnicu).

G3 pokreće Qualcomm Snapdragon 801, što znači četiri jezgra na 2,5 gigaherca, uz 3 gigabajta memorije na modelu sa 32GB prostora, odnosno 2 GB ako kupite model sa 16 GB prostora. Prostor na uređaju moguće je proširiti SD karticom. To znači da uslovi za odlične performanse više nego postoje, čip ima sav kapacitet da Android, aplikacije, ali i ekran velike rezolucije pogoni bez ikakvih problema.

Koliko dugo sve to može funkcionisati zavisi od baterije, a LG je odlučio da G3 isporuči sa baterijom od 3000 miliamperčasova, što je isto kao i kod G2. Istu bateriju dakle koristi efikasniji čip, ali zahtevniji ekran.

Sve to zajedno znači da G3 može izdržati jedan dan bez punjenja, kada se radi o prosečnom danu. To znači 15 - 20 minuta razgovora dnevno, radni dan u kom se uređaj koristi za proveru pošte, online "aktivnosti" tokom pauza i van radnog vremena. Ako idete na put na kom planirate da se oslonite na telefon celog dana, ili vam je raspored takav da će G3 biti primarna internet sprava, ponesite spoljnu ili rezervnu bateriju, odnosno potražite utičnicu.

Ostaje utisak da je sjajna autonomija koju je G2 imao mogla biti i bolja na G3 da je LG ugradio "samo" puni HD ekran. Performanse uređaja naravno su odlične, ali ostaje utisak da se G3 nešto više greje nego G2 ili ostatak konkurencije. Šta više, bilo je situacija u kojima je uređaj upozoravao na pregrevanje. Ovo možete očekivati ako fotografišete ili duže koristite mobilni internet na jakom suncu, bar je tako bilo u našem slučaju.

Android

LG G3 isporučuje se sa Androidom 4.4.2 koji se, očekivano, razlikuje od fabričkog. LG, kao i do sada, pokušava da afirmiše svoju viziju o tome kako bi operativni sistem trebalo da izgleda i funkcioniše.

Što se izgleda tiče, LG-jevo bojenje Androida zasniva se na nešto manje upadaljivom koloritu u odnosu na konkurenciju, naročito južnokorejsku. Šta više, ostaje utisak na LG "skin" podrazumevano izgleda anemično i isprano, no sve to se može u određenoj meri prilagoditi. Sa druge strane, LG je "pozajmio" stil bojenja status bara u boji headera aplikacije sa iOS-a, što će biti deo i sledećeg Androida, i što izgleda vrlo dobro.

Opet, neke vizuelne odluke ostaju nejasne, na primer, launcher i meni sa aplikacijama pošto-poto ispisuju ime aplikacije ispod ikone koliko god da je dugo, menjajući veličinu fonta. Tako imena aplikacija koje stoje u nizovima imaju imena ispisana različitim veličinama fontova što je nešto što samo LG radi. Na kraju, u pitanju je Android pa je moguće zameniti dosta toga, a preporuka za zamenu podrazumevanog launchera ne može biti veća.

Fukncionalno posmatrano, LG je probao da parira i unapredi, a sa nekim stvarima je potpuno uspeo. Na primer, uređaj dobro detektuje da gledate u ekran i ne isključuje ga, iako je istekao tajmaut. Automatska detekcija spoljnog osveteljenja takođe funkcioniše odlično, pa se automatsko osvetljenje ekrana prilagođava pristojno brzo.

Tu je i "čuvar baterije" kog možete podesiti da na određenom procentu kapaciteta (podrazumevano 20%) isključi stvari koje troše bateriju. Sistem će vam u nekom momentu sam ponuditi da počistite privremene fajlove instaliranih aplikacija, te preuzete fajlove ili aplikacije koje ne koristite (Smart cleaning), što će možda skrenuti pažnju korisnicima koji se sa ovom problematikom do sada nisu sretali. Budite oprezni sa ovom opcijom, ako ne znate šta brišete, bolje nemojte.

LG nije propustio da omogući korišćenje više aplikacija u isto vreme na ekranu, a jedna od korisnijih opcija je promena veličine tastature.

Naročito zgodne i korisne stvari koje LG isporučuje u okviru "svog" Androida tiču se otključavanja ekrana. Pre svega, ekran je moguće probuditi dvostrukim tapom na isključeni ekran. Kada to uradite otključavanje se nastavlja nekom od klasičhim metoda. Sve to, opet, moguće je zameniti nečim što LG zove "Knock Code".

Knock Code ustvari je niz između 3 i 8 tapova u četiri polja na ekranu. Prilikom setovanja koda na ekranu se pojavljuje veliki kvadrat podeljen na četiri manja kvadrata. Kako bi postavili Knock Code, morate tapnuti između 3 i 8 puta u neki od kvadrata. Možete tapnuti 3 puta u jedan, 3 puta u tri različita, 8 puta u jedan, 8 puta u sva četiri, ili odabrati bilo koju drugu kombinaciju koja podrazumeva između 3 i 8 tapova i ova četiri polja. Kada setujete Knock Code sistem će tražiti setovanje i PIN koda za svaki slučaj, koji je potreban ako sistem ne bude uspeo da prepozna kod. Kad sve to uradite, zaključate telefon i isključite ekran, moći ćete da ga uključite i otključate pokretom, odnosno Knock Codeom koji ste podesili. Kako se pokazalo, tu postoje dva problema.

Jedan je da pokret, odnosno tapove morate da radite na isključenom ekranu, što znaći da morate da upamtite gde su se kvadrati fizički nalazili, kako biste ih pogodili. Možete i pritisnuti taster za otključavanje, pa uneti Knock Code što je lakše jer ekran za zaključavanje iscrtava obrise velikog kvadrata.

Drugi problem pak ne tiče se vaših, već sposobnosti uređaja. Dešava se da ekran jednostavno ne propozna treći tap kako treba, već je potrebno ponoviti prezicnije. Dvostruki tap, ovaj kojim se uključuje ekran, opet se registruje gotovo uvek, pa ostaje savet da svakako probate Knock Code i vidite da li ste dovoljno precizni za LG-ev softver. Izgleda da i LG vidi ovaj problem, poslednji update operativnog sistema doneo je poboljšanje, no čini se da posla oko toga još uvek ima.

LG G3

Ukupno posmatrano, LG se u softverskom smislu svrstava među priozvođače koji ozbiljnije modifikuju fabrički Android i to uvek valja imati na umu. Ruku na srce, pored svih problematičnih odluka, u nekim momentima slabijih performansi, LG je uspeo da u svoju verziju Androida ubaci i nekoliko mogućnosti koje bi nedostajale zamišljenom G3 sa fabričkim Androidom.

Iako bi takav G3 bio brži, dosledniji, funkcionalniji i uređaj koji bolje izgleda, stvari poput dvostrukog tapa za uključivanje ekrana, Knock Codea (kada funkcioniše), detekcija pažnje korisnika ili softvera za kameru koji iskorišćava odlične hardverske mogućnosti, nedostajale bi.

Pitanje koje se nameće, a na koje u ovom momentu zvaničnog odgovora nema je da li će G3 dobiti update na Android L. Spekuliše se da hoće, racio se bazira na tome da je G2 sa 4.2 unapređen na 4.4 par meseci pošto je 4.4 izašao. Tom logikom, G3 bi trebalo da dobije Android L početkom sledeće godine.

Još jedan argument u prilog očekivanju je rezolucija ekrana na G3. Ona bi zvanično trebalo da bude podržana tek od sledeće verzije Androida, LG iako samostalan naravno sarađuje sa Google-om, realno je očekivati da je ekran na G3 u ovom momentu igra sa konkurencijom, ali i anticipacija novog Androida.

Na kraju, podrška za rezoluciju na G3 važna je i zbog toga što je ona sada u rukama LG-a, dešava se da neke aplikacije nisu spremne za nju, uistinu retko. Ono što je češće primetno je izoštravanje fontova koje LG radi iz njima poznatog razloga i što izaziva halo efekat oko krupnijeg teksta, na šta nije loše obratiti pažnju prilikom kupovine.

Kupovina

Ono što je G2 bio u svoje vreme, G3 je u aktuelnom trenutku. Tajming je ovog puta bio nešto drugačiji, G2 bio je sustizanje i pariranje konkurenciji, G3 objavljen je ubrzo nakon što su HTC i Samsung objavili svoje najbolje modele za ovu godinu.

LG je sa G3 igrao na sve karte, sa njim dobijate specifikacije, najveći ekran u tom pakovanju koji usput ima i najveću rezoluciju, ma koliko upitnog smisla ona bila. Kamera na G3 je brza i efikasna, a nekoliko softverskih dosetki čine da i LG-jev Android ima šta istaći. Sa druge strane, autonomija je prosečna za trenutno stanje na tržištu, uređaj je napravljen od plastike, ali je izdržljiv i prilično otporan na padove.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Drugim rečima, G3 stoji rame uz rame sa svim ostalim modelima iz svog segmenta, sa svakim ćete imati ovakve ili slične dileme. Tačnije, imaćete ih dok ne pogledate koliko koji košta.

LG nastavlja cenovnu politiku od prošle godine, što znači da je G3 jeftiniji i to ne neprimetno. Cena uređaja varira od paketa do paketa kod domaćih operatera, na primer, uz paket koji košta oko hiljadu dinara mesečno G3 je jeftiniji u proseku nešto manje od 100 evra. Da puno brojki i komplikovanu materiju svedemo na jednostavnu stvar, LG G3 u ovom momentu je najbolja kupovina na domaćem tržištu, na kom se OnePlus One, Moto X ili iPhone zvanično ne mogu nabaviti.

LG G3 (Foto: Ivan Jeliæ)

Ipak, postoji još jedna stvar. Sve ovo važi ako nužno želite najnovije i na papiru najbolje telefone. Ako vam to kao takvo nije imperativ, postoji još jedan telefon koji bi trebalo uzeti u obzir - LG G2.

G2 je dovoljno manji da se osetno lakše rukuje njime. Ima manji ekran (5,2 u poređenju sa 5,5 inča) i "full" HD rezoluciju. Razliku u veličini ćete primetiti, ali ćete ga lakše koristiti, a razliku u prikazu i rezoluciji teško. G2 ima četiri jezgra na 2,3 Ghz i istu bateriju kao G3, ali ona na G2 duže traje. Kamera na G2 je takođe 13 Mpx, ima stabilizaciju, ali nema laserski autofokus. G2 košta oko 100 evra manje od G3.

Jasno je da se LG ponovo izborio sa konkurencijom kako je najbolje znao. Pitanje na koje je mnogo teže dati odgovor je da li se LG izborio sa samim sobom. To je odgovor koji ćete morati da pronađete sami.

Uređaj na testu ustupio LG, a dostupan je kod svih domaćih operatera i distributera koji se nalaze na sajtu domaćeg LG-a.

Promenjeno: QuickCircle futrola u međuvremenu postala je dostupna kod nas, hvala na ukazanom previdu. Uprkos tome, tekst ostaje bez priče o njoj, jer do nas nije stigla.

Test LG G2 pročitajte ovde.

Autor: Ivan Jelić @escapetofreedom