Položaj žena u IT-u

Iste godine, objavljeno je da samo tri odsto rukovodećih pozicija u više od 500 kompanija pripada ženama.

Po svemu sudeći, “lepši pol” uprkos svim borbama za ravnopravnost i dalje predstavlja manjinu na polju tehnologije, a to pitanje bila je glavna tema na prošlonedeljnoj SXSW konferenciji u Ostinu (Teksas, SAD).

Skupu su mogle prisustvovati samo žene koje su razmenjivale iskustva i diskutovale o najboljim mogućim rešenjima za njihovu veću zastupljenost u novim medijima i tehnologiji.

Tamara Hadžins je izvršni direktor neprofitne organizacije “Girl Start”. Ona planira naučne, tehnološke, inženjerske i matematičke programe koji su namenjeni isključivo ženskim polaznicima.

“Manje od 12 procenata poslova u Americi iz IT oblasti obavljaju žene. Za nas je od ključne važnosti da ženama pokažemo da su sposobne da obavljaju takve poslove”, objašnjava ona.

Mnoge od učesnica skupa prošle su kroz ogromna iskušenja, borile se za poštovanje muških kolega i nosile sa nedostatkom samopouzdanja u izgradnji karijere.

Zašto je situacija takva?

Nažalost, postoji ustaljeno mišljenje da žene nemaju veštine i način razmišljanja koji je neophodan u IT sektoru, ali i u preduzetništvu uopšte. Kao argument se uglavnom “poteže” gotovo istorijski nedostatak žena angažovanih u nauci.

Reč je međutim, o sasvim suprotnoj pojavi – muškarci su vekovima umanjujući značaj žene u društvu, pokupili lovorike dostignuća u oblasti nauke i preduzetništva.

Od domaćice do programera

“Na poslu nas tretiraju na isti način na koji učenici poštuju popularne devojke u školi. Međutim, u jednom trenutku biti percipiran kao ‘fin’ nije dovoljno za nivo odgovornosti koji priželjkujemo”, smatra Tara Sofija Mor, trener za žene na rukovodećim pozicijama iz San Franciska.

“Moramo biti autoritativne i agresivnije i prihvatiti činjenicu da nas ne mora svako voleti”, dodaje ona.

Laura Kilkriz se šali na svoj račun i kaže da je jedina žena preduzetnik u celom Ostinu. Ona smatra da nedostatak agresivnosti sprečava žene da pravilno ocene njihov biznis plan i traže novac od klijenata.

“Žene obično traže manje novca nego što im zaista treba i nikada ne prikazuju velike biznis planove. Podstičem žene da misle o svom poslu i traže onoliko koliko je potrebno da se pokrije rast njihovog projekta”, objašnjava Kilkrizova.

Zahvaljujući ovakvim konferencijama, žene se nadaju da će se ubrzo umanjiti rodni jaz na polju tehnologije.

Photo: jepoirrier/Flickr

Biznis strateg Valerija Maltoni iz Filadelfije predlaže rešenje iz tri koraka.

“Žene treba da postanu stabilnije i jasno kažu šta žele. Činjenica je da nismo baš dobre u jasnom izjašnjavanju i nismo dosledne u tome da tražimo šta nam pripada”, smatra ona.

“Drugi deo rešenja je u poboljšanju veština samopromocije kod žena. Kao supruge, kćerke, članovi tima, obično hvalimo i ističemo uspeh drugih. Ipak, to ne znamo da učinimo za sebe. Moramo da nađemo način da predstavimo ljudima svoje podvige i shvatimo da u samopouzdanju nema ničeg lošeg”, smatra ona.

Konačno, Maltonijeva ističe da je važno da žene pronađu podršku, najbolje u nekoj ženskoj osobi, jer ugledajući se na bolju ženu može steći vedriju sliku svoje budućnosti.

Rezervisano za žene

Želja da se poveže sa istomišljenicama i da sagradi zajednicu žena naterala je Garan Mins da uvede tradiciju okupljanja žena u Ostinu. Na tim skupovima učesnice razmenjuju ideje i rade na projektima.

“Da je muškarcima bilo dozvoljeno da učestvuju, žena gotovo da ne bi ni bilo. Mnogo je lakše opustiti se i učiti nešto novo sa saznanjem da je namenjeno lično vama, objašnjava Minsova.

Sa njom se slaže i Peti Sifra, zadužena za razvoj softvera u IBM kompaniji u Ostinu.

“Kada prisustvujete ovakvim okupljanjima shvatite da postoje vrlo sposobne žene inženjeri u IBM i to vas ohrabri da i sami nastavite dalje. Ovakve organizacije se osnivaju zato što se žene susreću s problemima koje muškarci ne prepoznaju. Mnogo je jednostavnije svoje mišljenje podeliti s nekim ko će vas razumeti”, smatra Peti.

Isključivanje muškaraca iz aktivnosti nije popularan metod u postizanju rezultata na polju tehnologije. Međutim, Haginsova smatra da je potrebno vreme i edukacija kako bi žene mogle da odlaze na mešovite programe.

Zato uprkos turobnoj statistici, u Ostinu vlada optimizam.

Mnogo ljudi trenutno radi na tome da ženama omogući pristup tehnološkoj industriji, a zahvaljujući medijima ta problematika može dodatno da se istakne.