Balkanski klasik

Oduvek je na Balkanu postojao veliki motiv da se pobedi komšija, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom planu.

Imali smo i utakmice koje su pokrenule "više stvari" kao što su dešavanja na Maksimiru pre utakmice Dinama i Crvene zvezde, Partizana u Mostaru protiv Zrinjskog...

Ipak, bez premca su dueli Srbije (računajući Jugoslaviju) i Hrvatske u ekipnim sportovima od 1991. godine, odnosno osamostaljenja naših zapadnih komšija.

Često veliki prijatelji van terena, odnosno kada su zajedno u inostranstvu u klubovima, ali kada se obuče nacionalni dres preko puta igrači dve selekcije ne poznaju ni rođenog brata.

Što je i normalno...

Napravili smo listu od nekoliko upečatljivih, može se reći epskih, utakmica dva velika rivala u fudbalu, košarci, vaterpolu, rukometu i tenisu.

Pa krećemo od fudbala, najpopularnijeg sporta na planeti.

Maksimir prvi deo

EPA PHOTO EPA/ANTONIO BAT

Maksimir, 9. oktobar 1999. godine, revanš baraža za plasman na EURO 2020.

"Gori" Zagreb u odlučujućem sudaru u kvalifikacijama tako što 99% tamošnjeg stanovništva očekuje pobedu zvanično treće reprezentacije sveta.

4:0, 5:1, samo se licitira koliko će tim sa Davorom Šukerom, Mariom Stanićem, Alenom Bokšićem i ostalima da ubaci lopti u mrežu Ivice Kralja, odnosno našoj poslednjoj velikoj generaciji.

Bokšić je "zapalio" Maksimir na startu, ali su momci u plavim dresovima preokrenuli nakon slobodnih udaraca Siniše Mihajlovića i golova Predraga Mijatovića i Dejana Stankovića.

Stanić je ulio nadu Hrvatima, ali je tadašnja Jugoslavija izdržala i, uz kiks Republike Irske u Skoplju, otišla na EURO.

Meč će ostati upamćen i po isključenju Zorana Batice Mirkovića u 41. minutu kada je uhvatio za međunožje Roberta Jarnija.

Maksimir drugi deo – Mihin debakl

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Na revanš "kockasti" su čekali 14 godina i to opet na istom mestu.

Selektor Srbije Siniša Mihajlović se inatio novinarima i izveo sulud tim na Maksimir, koji je lako "poginuo" 2:0 i već u četvrtoj rundi kvalifikacija praktično ostao bez plasmana na Svetsko prvenstvo u Brazilu.

Mario Mandžukić i Ivica Olić iskoristili su velike greške Aleksandra Kolarova i Željka Brkića, a Mihajloviću ostavili "rane" od kojih se nije oporavio sve do kraja mandata, iako je na kraju napravio uspon i utisak - krenuo pravim putem.

Ipak, bilo je kasno jer je prihvatio ponudu Sampdorije...

Jasno je kao dan da su Hrvati mnogo uspešniji od Srbije u fudbalu, posebno što su bili drugi na Mundijalu u Rusiji, a "Orlovi" uglavnom bili treći ešalon Evrope sa nekoliko bljeskova.

"Sale nacionale" voli protiv Hrvatske

Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images

Ipak, u košarci je odnos čak i veći, ali u korist Srbije.

Dve godine od bega Hrvata sa postolja u Atini, gde nisu mogli da "svare" zlato Jugoslavije, isti timovi sastali su se u Badaloni 1997. na Evropskom prvenstvu.

Meč druge faze, od velikog značaja, rešavao se kroz dramu. Slaven Rimac je pogodio sva tri bacanja za preokret četiri sekunde pre kraja, a onda je Aleksandar Đorđević ponovio Istanbul i pogodio trojku uz zvuk sirene za 64:62.

Hrvatska je ispala sa turnira, a Jugoslavila odbranila evropsko zlato.

"To mogu samo Srbi"

Kako Hrvatska nikada nije pobedila (računajući čak i projateljske!), onda smo morali da izdvojimo još dva slavlja Srbije - u osmini finala Svetskog prvenstva u Turskoj i četvrtfinalu Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru.

Pre skoro decenije u Turskoj je junak bio Aleksandar Rašić sa trkom u stilu Juseina Bolta, a onda i poenom sa linije penala za trijumf 73:72.

Srbija je "pokradena" od Turske u polufinalu, a potom nije imala snage (i volje) za bronzu sa Litvanijom.

Ipak, pamtiće se velika pobeda nad Hrvatskom koju su najbolje opisali komentatori tamošnje nacionalne televizije - "Prokletstvo se nastavlja".

Srebrni Rio

Photo by Tom Pennington/Getty Images

I traje i dalje, pošto nije prekinuto ni u Riju.

Srbija je vodila celu utakmicu, ali finiš nije mogao bez drame.

Bojan Bogdanović je vratio Hrvate nerealnim rolama, pre nego što ga je Marko Simonović "zaključao", a golobradi Nikola Jokić stavio tačku sa penala kao da su mu treće Igre u karijeri.

Srbija, sa Saletom Đorđevićem na klupi, slavila je 86:83 i stigla do finala gde su SAD bile bolje...

Vaterpolo

(Photo by Quinn Rooney/Getty Images

Tu je bilo najviše tuče, u figurativnom, ali i bukvalnom smislu.

Prva, najčuvenija, bila je u slovenačkom Kranju 2003. godine i to u finalu za pehar šampiona Evrope.

Tokom celog meča osećala se tenzija, izazvana ispadima 5.000 hrvatskih pristalica, nekoliko puta na ivici prekida.

U bazenu su Vladimir Vujasinović, Aleksandar Šapić i saigrači sve izdržali, a Šapić je u produžecima pogodio za 9:8.

Kako je sviran kraj tako su izbili incidenti na tribinama, tuče sa bakljama u događaju koji Slovenci kao domaćini nisu shvatili ozbiljno.

Sve se prelilo u grad, pa je duel giganata ostao u, blago rečeno, trećem planu.

Filipova šljiva

Photo by Quinn RooneyGetty Images

Hrvati će da pamte dve pobede u polufinalima nad Srbijom, 2007. na SP u Melburnu (10:7) i posebno tri godine kasnije na EP u paklenoj atmosferi u Zagrebu (10:9).

Drugi susret rešen je iz peterca pet sekundi pre kraja kada je pogodio Miho Bošković i trasirao put kao zlatu Hrvatskoj, koje je osvojila i u Australiji.

Međutim, Srbija je potom uspostavila dominaciju u kojoj je postala vladar svega, pet godina bez ijednog poraza, a protiv glavnog konkurenta izdvojili smo dva meča.

Onaj u Ajdhovenu 2012. godine (15:12) kada je Nikša Dobud u bazenu udario pesnicom Filipa Filipovića, a ovaj mu golom uzvratio sa visoko podignuta tri prsta i eliminisao Hrvatsku već u prvoj fazi, dok je tim Dejana Udovičića stigao do titule.

Konjec, vege, kraj

Photo by Ryan Pierse/Getty Images

Kao i finale 2016. na Olimpijskim igrama u Riju u režiji Dušana Mandića za pobedu 11:7 i krunu na sve urađeno.

Može da se konstatuje da je Srbija vladar vaterpola, a Hrvatska druga selekcija planete.

Sigurno je da smo mogli još da izdvojimo fantastičnih duela, ali ne dužimo previše...

Beograd video rukometni spektakl

Photo by Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Posle vaterpola idemo na rukomet, gde je razlika slična onoj u fudbalu u korist Hrvatske.

Komšije su svemirski brod za nas u ovom sportu, ali Srbija može da se podiči onim polufinalom u Beogradu 2012. godine u Beogradskoj areni.

Vicešampioni sa kapitenom Momirom Ilićem iznenadili su jačeg rivala 26:22, ali to je bilo sve.

Redovno smo gubili i to čak dvocifrenom razlikom od Hrvata, iste godine baš na Olimpijskim igrama u Londonu, ali je sigurno najveći meč bio sedam godina ranije na SP u Tunisu.

Tragično smo izgubili 24:23 u direktnom dvoboju za polufinale od generacije sa najboljim rukometašem ikada Ivanom Balićem. Kada se sve podvuče, Hrvatska je dugo godina sila u rukometu, a Srbiji je uspeh i da se plasira na turnir.

Do "salatare" preko Splita

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

I na kraju što se tiče tenisa Srbija je slavila u oba međusobna susreta sa Hrvatskom u Dejvis kupu.

Prvi, značajniji, u četvrtfinalu u Splitu 4:1 i kasnije išla do trofeja u tom takmičenju 2010, kao i pet godina kasnije u Kraljevu s maksimalnih 5:0.

Srbija, sa najboljim teniserom sveta Novakom Đokovićem, uvek je među favoritima, nedavno je osvojila i premijerni ATP kup, dok Hrvati imaju dve "salatare".

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Rezime - Srbija i Hrvatska su sportske velesile kada se pogleda kakve uspehe prave sa ukupnih oko devet miliona stanovnika.

Na prste jedne ruke (ako i toliko) mogu da se nabroje veća rivalstva u toliko sportova.

Balkan je uvek rađao i rađaće talente...

Priredio: Miloš Simanović (Twitter)